-Mnogo čudna ekipa ovaj Novi Pazar, u pet kola nastavka prvenstva nije dala ni gol, a u sledećih pet bilo ih je čak osam. Pretpostavka da dok ne proradi 27-godišnji Vojo Ubiparip, najbolji napadač koji je igrao za ,,plave“ otkako su superligaši, u potpunosti se obistinila.
Od osam golova njegovih je pet i to takvih da ne mogu a da ne izmame uzdahe uz koje obavezno ide i glasno navijačko razmišljanje: ,“Au, šta uradi čovek“! Radniku je šmekerski petom ugurao loptu u mrežu, nedugo potom je savršeno primljenu dugoputujuću loptu poslao tamo gde je ona neuhvatljiva i za najbolje golmane, da bi seriju nastavio golom glavom u važnom momentu i važnoj utakmici sa Jagodinom, a za sada je završio sa dva gola OFK Beogradu.
Gde god da je igrao Vojo Ubiparip je postizao golove koji su sve samo ne jednostavni. Jesu li golovi lepi za oko tvoj zaštitni znak?
–Možda mi se samo nameštaju takve situacije. Iskreno, moja prednost je što umem da dajem golove iz najrazličitijih pozicija. Primera radi, u Lehu sam često znao da pogodim i izvan linije šesnaesterca.
Pre nego su došli golovi bilo je i zvižduka na Gradskom stadionu. Kako se nosite sa njima?
–Mnogo toga dobrog i lošeg prošao sam kroz karijeru da više ne postoji skoro ništa na šta nisam spreman. Odigrao sam mnogo utakmica pred 40 i više hiljada gledalaca i znam koliko su navijači svih klubova zahtevni, znam da traže da redovno pobeđuješ i ako si napadač uvek daješ golove. To je normalno, kao što je normalno i da se ja isključim dok traje utakmica. Koncentrisan sam na igru i ništa van glasova saigrača ne čujem, ni zvižduke, a u sebe nikada ne sumnjam, bilo da mi u datom trenutku ide ili ne ide. Jeste nezgodno kad ekipa i ti od kog se golovi očekuju ih ne postižete, zato mi je veoma važan pogodak Radniku, jer sam time skinuo ogroman teret sa svojih leđa.
Utisak sa tribina je da Novi Pazar ima nekoliko vrsnih individualaca od kojih se očekuje da vanrednim potezima odlučuju utakmice. Je li to i tvoje zapažanje?
–Donekle je tako skrojena definicija mogla da stoji u nekim početnim utakmicama, više ne. Veliki plus za svaku ekipu je kad ima jake individualce, ali ako bih se ja pitao uvek bih se pre oslonio na tim nego na sjajne pojedince. Verujte, nije fraza, za sve je potrebno vreme. Uvek vam nedostaje utakmica više da biste došli do igre koja bi zadovoljila i nas igrače i navijače, a nama je baš to falilo. Posle tri uzastopne pobede obrisi takve igre se već naziru.
Poljska u kojoj si dugo igrao je zemlja porekla takmičarskog sistema koji se od ove sezone primenjuje i kod nas. Iz tog razloga ne postoji u našoj ligi kvalifikovanija osoba koja će nas upoznati sa dobrim i lošim stranama plej – ofa i plej – auta.
–Jedina mana mu je podela bodova, sve ostalo je jako dobro. Ona nanosi štetu timu kojem druge ekipe mesecima gledaju u leđa ako se posle samo sedam odigranih kola nađu ispred njega. S druge strane, ovo je model koji donosi mnogo zanimljivih utakmica. Kako je moj bivši klub Leh uz Legiju najbolji klub Poljske jedino sam bio u prilici da igram plej – of. Pamtim sezonu u kojoj nam je Legije posle prepolovljavanja umesto deset bežala pet bodova. Već u prvom kolu mi pobedimo, oni izgube i razlika se svede na samo dva boda. Do kraja lige vodili smo mrtvu trku iz koje su, što je na neki način i pravedno, oni izašli kao šampioni. Ono čega jedino nije bilo u poljskom plej – ofu su loše utakmice.
Posle odlaska iz subotičkog Spartaka pet godina si proveo u inostranstvu. Novi Pazar je prvi klub u Srbiji za koji nakon te pauze nastupaš, imaš li utisak da se u našem fudbalu u tom periodu nešto promenilo nabolje?
–Jeste, imamo kvalitetnu ligu. Nije bolja od Poljske, ali od Mađarske jeste. Naš veliki problem je što mladi i kvalitetni igrači vani odlaze rano. Uz to ide i iskrivljena predstava o snazi domaćeg fudbala. Slušam kako se govori da nam fudbaleri idu u tamo neki Kazahstan, a taj Kazahstan je ove godine imao klub u Ligi šampiona. Pa i iz Čelzija fudbaleri odlaze u Kinu, pa to nikome ne smeta. Ipak, najveći problem nam je infrastruktura. Jesu nam stadioni i tereni u poslednje vreme nešto umiveniji, ali sve je to još daleko od ozbiljnog fudbalskog sveta. Nema pravog fudbala sve dok vam polovina kopačke upada u blato, a lopta nepravilno odskače.
Pred Novim Pazarom su dve uzastopne utakmice na domaćem terenu. Pobeda na Karaburmi skoro da je otklonila svaku napetost pred duele sa Radom (utakmica odigrana juče) i Javorom?
–I dalje su to mnogo važni mečevi. Jedna dobijena ili izgubljena utakmica u ovakvom sistemu menja sve. Ko ne bi voleo da uzme svih šest bodova. Bude li nam uslišena želja onda nećemo imati potrebu da obraćamo pažnju na druge i neće nam trebati digitron. To sigurno ne mogu biti lake utakmice, ne samo zbog snage rivala, nego i zato što domaći teren uvek donosi veliki pritisak u tako važnim duelima.
Ugovor sa Novim Pazarom ističe po isteku ovog šampionata, šta dalje?
–Ma gde igrao želeo sam da ostavim nešto po čemu će me pamtiti. Novi Pazar pripada retkim sredinama u kojima se o fudbalu i fudbalerima govori na skoro svakom ćošku. Mnogo je lepo kad te navijači zaustavljaju na ulici, žele da popričaju, daju podršku. To je najbolji adrenalin za svakog fudbalera, a toga u Pazaru ima u izobilju. S druge strane morate znati da nije sve u novcu, ali i da je glava mnogo mirnija kad ste u inostranstvu.
ANTRFILE
Stigao iz Leha
Vojo Ubiparip stigao je početkom 2011. godine u Leh iz Poznanja, klub koji je šest meseci ranije napustio danas možda i najbolji evropski napadač Robert Levandovski i u njemu se zadržao pune četiri godine. ,,Nije bilo lako uklopiti se na samom početku u sistem rada trenera, nekad čuvenog španskog fudbalera Bakera, kasnije su stvari došle na svoje mesto. Nije mi u prilog išla ni konkurencija koju sam imao u Letoncu Rudnevsu. Dok nije prešao u Hamburger jedno vreme skoro da nije bilo utakmice na kojoj ne bi postigao tri gola, ukupno je u sezoni dao 20 golova. Takvog napadača nisam u životu video, ne postoji lopta koja ga ne bi pronašla u šesnaestercu. Od igrača iz naše zemlje i regiona u Lehu sam igrao sa sjajnim Dimitrijem Injcem, koji je za klub odigrao više od 200 utakmica i Semirom Štilićem iz Bosne i Hercegovine, velikim znalcem, tipičnom desetkom u savremenom fudbalu. Posebna priča je nama u zemlji malo poznati Ivan Đurđević, bivši fudbaler Rada i Borca. Za Leh je igrao punih 6 sezona, a šta je iza sebe ostavio pokazao je njegov oproštaj. To se ne da opisati, tako nešto sanja svako ko se bavi fudbal“, kaže Ubiparip.
ANTRFILE
Dobro mišljenje o mladima
Izuzetno mišljenje ima Ubiparip o mladim igračima iz Novog Pazara u prvom timu ,,plavih“: ,,Imaju ogroman kvalitet. Gledam malog Zilkića i prosto ne vidim koji je to igrač u našoj ligi jači od njega u igri jedan na jedan. Napadač sam i retko grešim u proceni, otuda i moje mišljenje da će Rušević biti odličan. Samo im je potrebno strpljenje. Govorim to iz iskustva, dete sam Vojvodine a u njoj nikada nisam dobio pravu priliku, zato jesam u Spartaku i iskoristio sam je“, očinski savetuje Ubiparip mlađane kolege.
ANTRFILE
Nastavak plej -auta
Posle pobeda u 2. kolu plej – auta nad OFK Beogradom na Karaburmi 2:1 (Ubiparip u 15. i 45. minutu, Jovović iz jedanaesterca u 88. minutu za OFK) Novi Pazar je sve bliži opstanku u Superigi. Juče su Pazarci na Gradskom stadionu igrali sa Radom, a već u utorak od 17:00 ponovo biti domaćini i to ekipi Javora.
Potpis za sliku:
Konačno „proradio“: Vojo Ubiparip
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
