Anemija podrazumeva nizak broj crvenih krvnih zrnaca u krvi. Eritrocita ima od 3 do 5 miliona u krvi i njihova glavna uloga je transport kiseonika svim ćelijama našeg tela. Ako ih nema dovoljno, tkiva će ostati neishranjena i tegobe će se osetiti na nivou organa i čitavog organizma. Simptomi anemije su: umor, zamaranje, slabost, bledilo i kratak dah pri naporu. Koncentracija je slabija kao i pamćenje. Lupanje srca je takođe česta pojava koja nastaje da bi se pojačanim radom više krvi dopremilo do tkiva i snabdelo ih kiseonikom.
Gubitak krvi (obilna menstrualna krvarenja, čir koji krvari) mogu dovesti do anemije. Međutim najčešći uzrok anemije je deficit mikronutrijenasa. To ne znači da organizmu nedostaje samo gvožđe već i čitav niz drugih hranljivih materija što je često posledica dugotrajne slabe ishrane u pogledu važnih nutrijenasa.
Eritrociti, crvena krvna zrnca se stalno stvaraju u koštanoj srži, žive 90 do 120 dana, a zatim se raspadaju. Njihov rast zahteva stalnu snabdevenost nutrijensima. Najčešći deficiti nutrijenasa koji dovodi do anemije su: gvožđe, folna kiselina i vitamin B12. Ređe je u pitanju neadekvatna ishrana u pogledu unosa vitamina A i C i nekih vitamina B kompleksa, naročito B6 vitamina i bakra kao uzrok anemije.
Anemija prouzrokovana nedostatkom gvožđa i folne kiseline je veoma česta kod dece i trudnica jer uobičajenom ishranom ne mogu da zadovolje povećane potrebe. Nasuprot ovoj anemiji, uzrok anemije koji se češće sreće kod starijih osoba je deficit B12 vitamina zbog slabe crevne apsorpcije ovog vitamina i zbog smanjene funkcije želuca (nedostaje takozvani intrising faktor koji se stvara u sluzokoži želuca). Deficit vitamina B12 može da se javi i kod striktnih vegetarijanaca (vegana), čija dijeta sadrži malo ili nimalo B12 vitamina. Kod vrhunskih sportista takođe može da se javi anemija jer se gvožđe troši za stvaranje mioglobina u mišićima koji se uvećavaju treningom.
Prosečan odrastao muškarac ima oko 3,8 g gvožđa u organizmu, a žena 2,3 g. Oko dve trećine gvožđa u organizmu je funkcionalno gvožđe koje cirkuliše putem krvi kao hemoglobin i nalazi se u mišićnim ćelijama kao mioglobin. Ostalo je rezervno gvožđe koje se uglavnom nalazi u koštanoj srži i jetri. S obzirom na to da je gvožđe snažan potencijalno štetni oksidans, ono se skladišti i transportuje pažljivo vezano za proteine koji ga štite i okruženo antioksidansima. Povećane količine gvožđa usled supstitucione terapije mogu biti veoma opasne jer mogu da dovedu do povećanog deponovanja gvožđa u jetri koje se teško iz nje može odstraniti i dovodi do oštećenja kao i do povećanog rizika od stvaranja karcinoma creva prema najnovijim saznanjima.
Dobri izvori gvožđa su: svinjska i teleća jetra, sojino brašno, proso, beli pasulj, ovsene mekinje, suvo grožđe, meso, junetina, teletina, ćuretina, piletina, jaja, hleb od celog zrna, šargarepa. Iskoristljivost gvožđa iz hrane veoma varira i kreće se od manje od 2 odsto kod izvesnih biljnih namirnica, do 15 do 20 odsto iz mesa, do oko 50 procenata iz majčinog mleka. Gvožđe se slabo apsorbuje iz namirnica koje obiluju fitatima kao što je spanać i sočivo. Bolje se apsorbuje iz šargarepe, krompira, soje i brokola. Apsorpcija gvožđa je najveća iz mesa, živine ili ribe. Vitamin C je jak promoter apsorpcije gvožđa i namirnice koje su bogate vitaminom C, ukoliko se kombinuju sa namernicama koje sadrže gvožđe, jako povećavaju bioiskoristljivost gvožđa iz njih.
(Preuzeto sa sajta Zavoda za zdravstvenu zaštitu studenata, Beograd)
Simptomi
Znaci i simptomi deficita gvožđa su anemija, bledilo, suva koža, slabi nokti i kosa, brzo zamaranje, slabost, nedostatak energije, gubitak apetita, nesposobnost da se održava toplota tela pri izlaganja hladnoći, teškoće sa učenjem, poremećaj pamćenja i koncentracija, poremećen mentalni i motorni razvoj za vreme detinjstva, upala sluzokože usta, povećana sklonost ka infekcijama, povećana apsorpcija i osetljivost na olovo i kadmijum iz spoljne sredine. Kod sportista simptomi su smanjene performanse, prerano nastaje zamor, povećano stvaranje mlečne kiseline u mišićima i grčevi mišića. Kod trudnica nedostatak gvožđa nosi povećan rizik od prevremenog porođaja i rađanja dece sa niskom telesnom težinom.
Izvori folne kiseline
Izvori folne kiseline su lisnato zeleno povrće (spanać, blitva), brokoli, crveni pasulj, jaje, pšenične mekinje, cvekla. Mnogi lekovi utiču na smanjenje folne kiseline u organizmu odnosno povećavaju potrebe za njom jer je koriste u svom metabolizmu. Najčešće korišćeni su aspirin i oralni kontraceptivi.
Važno je sprečiti gubitak gvožđa
Veoma je važno sprečiti gubitak gvožđa, odnosno regulisati obilna menstrualna krvarenja, lečiti čir, hemoroide i druge bolesti kod kojih se gubi krv, ali i truditi se da ishrana bude bogata hranljivim nutrijensima, odnosno gvožđem, B vitaminima, C vitaminom, belančevinama i elementima u tragovima naročito bakrom, koji su potrebni za pravilnu ugradnju i transport gvožđa do eritrocita.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
