Suđenja u odsustvu mogu da zakoče evrointegracije

Stanojković, inače zamenica tužioca za ratne zločine, je od Državnog veća tužilaca (DVT) dobila čak 19,6 od ukupno 20 bodova, iako je njen program, o kome je jedino opširno pisao Danas, prema oceni stručne javnosti prilično sporan.

Beogradski centar smatra da bi široka primena suđenja u odsustvu, koja želi da sprovodi Stanojković, bila suprotna Rezoluciji Komiteta ministara Saveta Evrope o kriterijumima za postupke koji se vode u odsustvu optuženog, a kojom se državama članicama preporučuje da se optuženom, ukoliko je moguće, ne sme suditi u odsustvu već da mu se sudi u drugoj državi, odnosno u drugoj jurisdikciji. Ističu i da bi realizacija njenog programa bila u koliziji s odredbama Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina od 2016. do 2020. koju je Vlada Srbije usvojila 20. februara ove godine.

„U tački 1. posebnog dela Strategije, koja se odnosi na povećanje efikasnosti postupaka za ratne zločine pred domaćim organima, navedeno je da Vlada Srbije pruža punu podršku praksi izbegavanja suđenja u odsustvu, a jedan od kriterijuma za određivanje prioritetnih predmeta za procesuiranje je i dostupnost dokaza, dostupnost osumnjičenog/osumnjičenih, svedoka i žrtava, pri čemu se napominje da bi tužilac trebalo da ima u vidu potrebu očuvanja dobrosusedskih odnosa sa drugim državama i regionalnu stabilnost u celini, a na osnovu saznanja o tome da li se protiv istog lica za iste ili slične radnje, već vodi krivični postupak u regionu ili je već osuđeno“, ukazuju iz Beogradskog centra.

Kako naglašavaju, s obzirom na to da se primena suđenja u odsustvu odnosi na procesuiranje, pre svega državljana Hrvatske i BiH, uvođenje ove prakse otežalo bi saradnju tužilačkih organa, a dugoročno i negativno uticalo na odnose zemalja, što bi moglo usporiti, ako ne i zaustaviti proces pristupanja Srbije članstvu u Evropskoj Uniji.

„Svaka od zemalja bivše Jugoslavije dužna je da lica odgovorna za teška kršenja međunarodnog humanitarnog prava izvede pred sud i učini sve što je u njenoj mogućnosti da procesuira počinioce. Promena prakse i uvođenje suđenja u odsustvu svakako bi ugrozilo teško uspostavljenu regionalnu saradnju u procesuiranju ratnih zločina i napore usmerene pre svega ka unapređenju stanja ljudskih prava“, upozoravaju iz Beogradskog centra za ljudska prava.

Bodovanje

Posle Snežane Stanojković, na listi DVT slede trenutni rukovodilac Tužilaštvom za ratne zločine Milan Petrović – 13,6 bodova, sudija Apelacionog suda u Novom Sadu Dejan Terzić – 11,6 bodova, zamenik republičkog javnog tužioca Đorđe Ostojić – 10,8 bodova i zamenik višeg tužioca u Novom Sadu Milorad Trošić – 9,2 boda.

Ostojić najpravedniji, Stanojković samo za zločine nad Srbima’]

Naš list je nedavno predstavio programe svih pet kandidata, a glavni zaključci su da zamenici tužioca za ratne zločine Snežani Stanojković i zameniku višeg tužioca u Novom Sadu Miloradu Trošiću, prioritet Tužilaštva za ratne zločine u narednom šestogodišnjem periodu treba da bude procesuiranje odgovornih za zločine izvršene nad licima srpske nacionalnosti. Stanojković ističe i suđenja u odsustvu. Prema mišljenju trenutnog rukovodioca Tužilaštvom Milana Petrovića i sudije Apelacionog suda u Novom Sadu Dejana Terzića, potrebno je da se unapredi sistem podrške svedocima i žrtvama i regionalna saradnja, ali i da se odrede prioritetni predmeti.

Đorđe Ostojić, zamenik republičkog javnog tužioca, smatra da svi osumnjičeni za ratne zločine, bilo kao neposredni počinioci, naredbodavci ili osobe koje za te zločine odgovaraju na osnovu komandne odgovornosti, moraju da budu izvedeni pred lice pravde, u skladu s domaćim i međunarodnim pravom. Dakle, može se reći da je Ostojićev program najpravedniji, dok Snežanu Stanojković zanimaju samo istrage zločina nad Srbima.