Kop "Drmno" u istoimenom naseljuU skladu sa Zakonom o informisanju i medijima, Javno preduzeće „Elektroprivreda Srbije“ demantuje netačne informacije u tekstu „Stanovnici oko kopa Drmno tvrde da su im životi ugroženi“, koji je objavljen 22. jula 2016. godine u listu „Danas“.
Autori teksta „Stanovnici oko kopa Drmno tvrdnje da su im životi ugroženi“ baziraju na rezultatima ankete CEKOR-a i izjavama meštana koji su, inače, članovi te organizacije.
Smatramo da je u najmanju ruku neozbiljno na osnovu ankete procenjivati zdravstveno stanje stanovništva naselja Drmno i takve informacije objavljivati. Neophodno je izvršiti ozbiljna istraživanja, odnosno izvršiti sveobuhvatno dugoročno praćenje zdravstvenog stanja stanovništva, multidisciplinarnog pristupa po metodologiji koja se primenjuje u svetu. Za potrebe procene zdravstvenog stanja anketiranog stanovništva, odnosno za utvrđivanje uzročnika negativnog uticaja na zdravlje ljudi, neophodno je angažovati odgovarajuće nadležne organe i relevantne institucije, kao i obučene anketare i preduzeti odgovarajuće aktivnosti na utvrđivanju činjeničnog stanja u pogledu zdravlja i uticaja na zdravlje stanovništva naselja Drmno. Ovakve aktivnosti su izuzetno složene i zahtevaju dovoljno dug vremenski period u kojem bi se pratilo zdravlje stanovništva i utvrdile odgovarajuće uzročno posledične veze. Prema našim saznanjima, ovakvo istraživanje na teritoriji mesta Drmno nije sprovedeno, a JP EPS je spreman da podrži takav projekat u saradnji sa lokalnom samoupravom i organima državne uprave.
Iako se u tekstu navodi da više od godinu dana stanovnici Drmna traže raseljavanje, neophodno je i da javnost zna da je EPS je do sada ispunio sve zakonske obaveze oko eksproprijacije za potrebe kopa „Drmno“. Tehnologija otkopavanja i odlaganja na kopu „Drmno“ sprovodi se u skladu sa važećim tehničkim projektima. Napominjemo da raseljavanje naselja Drmno nije postavljeno kao uslov ni u jednom od brojnih dokumenata, analiza i studija koji su urađeni za potrebe otvaranja površinskog kopa „Drmno“, kao i za ceo prostor Kostolačkog ugljenog basena.
Takođe, nakon što je nevladina organizacija CEKOR predala JP EPS peticiju o raseljavanju naselja Drmno, legitimni predstavnici građana u zvaničnom dopisu obavestili su da su potpisi zloupotrebljeni i ogradili su se od CEKOR-a, jer je peticija skupljana za drugu svrhu i namenu. Naknadno, u zvaničnom dopisu i legitimno izabrani predstavnici MZ Brodarac, Drmno, Bubušinac, Kličevac, Maljurevac i Rečica su takođe obavestili javnost da bilo kakvi zahtevi CEKOR-a u ime građana ovih mesnih zajednica nisu legitimni niti imaju njihovu podršku.
Kada je u pitanju zaštita životne sredine, bitno je istaći da proizvodnja električne energije u ukupnoj emisiji praškastih čestica koje utiču na nivo zagađenja vazduha u Srbiji, učestvuje sa samo 15 odsto. Ukupne količine praškastih čestica koje termoelektrane u drugim evropskim zemljama emituju su daleko veće nego u Srbiji. JP EPS je u potpunosti posvećen usaglašavanju rada svojih postrojenja sa odgovarajućim standardima zaštite životne sredine i u tom smislu poštuje sve propise. U prethodnom periodu investirano je preko 200 miliona evra sa ciljem smanjenja uticaja rada termoenergetskih postrojenja na životnu sredinu. Ukupna planirana sredstva za investicije u oblasti zaštite životne sredine za period 2015-2025. iznose oko milijardu evra. Najvažniji projekti usmereni su na smanjenje emisije zagađujućih materija u vazduh iz termoelektrana, što uključuje praškaste materije, sumporne okside i okside azota. Konkretno realizovani su sledeći projekti:
– smanjenje emisija praškastih materija: ugrađeni su elektro filteri na 13 termo blokova, a u toku je realizacija na još jednom bloku.
– smanjenje emisija azotnih oksida: denitrifikacija je urađena ili je u toku na četiri bloka (tri projekta su završena, a jedan je u toku), dok će se u narednom periodu realizovati na sva ostala četiri bloka snage veće od 300 MW.
– smanjenje emisija sumpornih oksida: započet u toku je završetak projekata u TE Kostolac B, dok je na ostalim blokovima snage preko 300 MW (6 blokova) planirano u narednom periodu.
Izgradnja novog bloka TE Kostolac B3 je u skladu sa svim EU standardima zaštite životne sredine. Emisije zagađujućih materija u vazduh, kao najznačajniji parametar, projektovane su tako da zadovolje standarde EU Direktive o industrijskim emisijama, iako ova direktiva još uvek nije preneta u nacionalno zakonodavstvo. Imajući u vidu da će se izgradnjom novog bloka omogućiti zatvaranje nekog od starijih blokova niske efikasnosti i znatno lošijih performansi u smislu emitovanja zagađujućih materija u različite medijume životne sredine, može se smatrati da će TE Kostolac B3 imati upravo pozitivne efekte po životnu sredinu.
Uvažavajući raspoložive resurse u Republici Srbiji, pored hidropotencijala i ostalih obnovljivih izvora energije (OIE), ugalj predstavlja dominantan energetski potencijal, kao i u recimo Nemačkoj ili Poljskoj kao članicama EU, pa je i proizvodnja električne energije u Srbiji bazirana na uglju (65 – 70 odsto u zavisnosti od hidroloških uslova). Ostala proizvodnja je bazirana na velikim hidro elektranama, dok je u prethodnoj deceniji primećen porast proizvodnje električne energije iz OIE (najviše iz malih HE).
Od ukupnog hidro potencijala u Srbiji do sada je iskorišćeno oko 70 odsto.
Sledeći strateške državne ciljeve definisane Strategijom razvoja energetike Republike Srbije do 2025. godine, pored povećanja energetske efikasnosti (smanjenja gubitaka u transformaciji energije, prenosu i distribuciji i povećanja efikasnosti proizvodnje energije), EPS je odgovoran za obezbeđenje sigurnosti snabdevanja električnom energijom.
Uzimajući u obzir da je intenzivniji razvoj proizvodnje električne energije iz OIE, započeo skoro dve decenije kasnije u odnosu na najrazvijenije evropske države, zabrani izgradnje nuklearnih elektrana, a proizvodnja energije za obezbeđenje sigurnosti snabdevanja zasnovana na uglju, nemoguće je očekivati brzu promenu proizvodnog portfolija u državi, odnosno u EPS-u.
Nije realno, u dogledno vreme, da se fosilna goriva (lignit) uklone iz proizvodnje električne energije, s obzirom da je to izvor za 70 odsto proizvedene električne energije u Srbiji, osim ako se ne ne pitaju lobiji koji kontinuirano rade na urušavanju srpskog energetskog sektora i potenciranju uvoza struje.
Molimo vas da u skladu sa Zakonom o informisanju i medijima objavite ovaj demanti na jednakom prostoru.
Sektor za odnose s javnošću JP EPS
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
