Rodoljub Šabić: Podaci o eventualnim krivičnim delima ne smeju biti poverljivi

Ali, u svakom slučaju, mislim da će i u kontekstu pregovora o tek otvorenom Poglavlju 23 i generalno, sasvim izvesno mnogi, i u zemlji i u inostranstvu, podnošenje ovakve tužbe primiti sa ozbiljnim nerazumevanjem – kaže za Danas Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, povodom tužbe Republičkog javnog tužilaštva protiv njega.

* Praktično vas optužuju da ugrožavate nacionalnu bezbednost?

– Mnogima će izgledati tako, mada je možda malo preoštro reći. A svakako bi takva optužba bila apsurdna, budući da poverenik nikad ne daje informacije, već samo u skladu sa zakonskim ovlašćenijma odlučuje o pravu javnosti da tražene informacije dobije. To je učinio i u konkretnom slučaju detaljno obrazloživši svoj stav, zakonskim argumentima i standardima međunarodne prakse. Ostaje da vidimo da li je i kako moguće da Tužilaštvo obrazloži odnosno objasni, a sud prihvati stav da bi objavljivanje podatka o tome ko je pre skoro 20 godina vršio nekakvu funkciju u danas nepostojećoj jedinici, danas nepostojeće vojske, danas nepostojeće države, moglo na bilo kakav način „ugroziti bezbednost“ Republike Srbije.

* Prema vašem mišljenju, zašto Ministarstvo odbrane i MUP kriju brojne podatke koji bi mogli da razreše mnoge ratne zločine i sudbinu žrtava?

– Ne bih da spekulišem sa motivima za takvo postupanje, mogu biti brojni i različiti. Ono što je sigurno, što je izričito predviđeno i samim Zakonom o tajnosti podataka je da se podaci o eventualnom izvršenju krivičnih dela i kršenju ljudskih prava ne smeju klasifikovati odnosno štititi kao poverljivi. A osim toga, prikrivanje takvih informacija, osim što može biti štetno po ugled države može biti i „medveđa usluga“ ljudima na koje se one odnose. To što je neko u nekom periodu vršio nekakvu funkciju ne znači samo po sebi da je kriv za bilo kakav zločin, a prikrivanje informacija o tome može baciti senku na njegovu poziciju.

* Da li je ovo nastavak pritiska vlasti na nezavisne institucije? Poznato je svima kako se vlast odnosi prema zaštitniku građana Saši Jankoviću.

– Bez obzira na sve, iz principijelnih razloga, ne želim da podnošenje, bar u načelu dozvoljene tužbe, kvalifikujem kao pritisak. Ali, baš zato ću naglasiti ovo „u načelu dozvoljene tužbe“, budući da takva tužba mora biti zasnovana na čvrstim, jasnim i pravnim i faktičkim argumentima. U protivnom, ne može da predstavlja doprinos vladavini prava ni dignitetu onog koji je podnese, naprotiv.