Pravosuđe neosetljivo na prava oštećenih

 Da bi primena ovih sporazuma dala pune efekte zbog kojih je i uvedena u naš pravni poredak neophodne su izmene propisa koji ih uređuju, kao i povećanje transparentnosti rada tužilaštva, zaključak je juče održanog skupa „Pristup pravdi – privilegija ili obaveza“, koji su u beogradskom Medija centru organizovale Južne vesti.

Goran Ilić, zamenik republičkog javnog tužioca i predsednik Udruženja tužilaca Srbije je izjavio da je Zakonik o krivičnom postupku uveo u naš poredak brojne mehanizme koji su suprotstavljeni našoj pravnoj tradiciji.

– Odlaganje krivičnog gonjenja i primena načela oportuniteta su doprineli efikasnosti pravosuđa, ali su otvorili i brojne probleme. Tako, na primer, ne postoji ograničenje za sklapanje sporazuma o odlaganju gonjenja za srodna krivična dela. Iz toga proističe da ista osoba može i deset puta da sklapa takav sporazum pod uslovom da nije reč o istim krivičnim delima – rekao je Ilić.

Prema njegovim rečima, ova načela se u praksi preširoko primenjuju, zbog čega je nužna korekcija propisa koji ih uređuju.

– Naša tužilaštva prate globalni trend koji nalaže da se predmeti rešavaju, bez previše obzira na koji način. Čini mi se da je naš sistem neosetljiv kada su u pitanju prava oštećenih – naveo je Ilić.

Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja, naveo je da postoje opravdani razlozi kada tužilaštvo treba da uskrati javnost za informaciju o istrazi, ali je naglasio da ovi državni organi moraju da budu transparentniji u svom radu.

– Zatvaranje tužilaštva je štetno pre svega po samo tužilaštvo. Jako mnogo stvari u njihovom radu zaslužuje kontrolu javnosti – naveo je Šabić.

Aleksandar Roknić, urednik lista Danas, naglasio je da tužilaštva, a u nešto manjoj meri i sudovi, prate trend zatvaranja institucija u same sebe.

– Brojni zahtevi za informacije koje su novinari Danasa poslali tužilaštvima ostali su bez odgovora. A često, kada žele da daju informacije, tužilaštva ih najpre prosledi podobnim medijima – rekao je Roknić.