Site name

Gorjana Mirčić Čaluković, zamenica javnog tužioca i članica Radne grupe za izradu Zakona o sprečavanu porodičnog nasilja

Odgovornost za sudije i tužioce ako ne pomognu žrtvi

Nedavni slučajevi porodičnog nasilja, u kojima su stradale dve žene i jedan muškarac, ponovo je pokazao nemar nadležnih institucija, budući da je nasilnik u jednom od ovih tragičnih događaja više puta prijavljivan državnim organima.

Piše: Marjana M. Stevanović

Beograd 17. februar 2017. 15:00

Takvi propusti više neće biti mogući ukoliko se bude poštovao novi Zakon o sprečavanju nasilja u porodici, čija primena počinje od 1. juna, jer on donosi novine u vidu hitnih mera, ali i disciplinske odgovornosti.

Prema rečima Gorjane Mirčić Čaluković, zamenice javnog tužioca i članice Radne grupe za izradu ovog zakona, to je odgovor države svima onima koji vrše nasilje, kao i nadležnima koji ne postupaju u skladu sa rokovima.

- Novi Zakon o sprečavanju nasilja u porodici daje novi "instrument" državnim organima, a to su hitne mere. To znači da i kada nema osnova sumnje da je izvršeno krivično delo nasilje u porodici, u onim slučajevima kada je reč o nasilju niskog ili srednjeg intenziteta, kao i kada je procenom rizika utvrđeno da postoji opasnost od ponavljanja nasilja, nadležni policijski službenik može izreći jednu ili obe hitne mere, odnosno naložiti licu koje nasilje vrši da se udalji iz stana ili da mu privremeno zabrani da kontaktira i prilazi žrtvi nasilja u trajanju od 48 časova - objašnjava Gorjana Mirčić Čaluković. Kako dodaje, ukoliko lice prekrši izrečene hitne mere, predviđeno je njegovo prekršajno kažnjavanje zatvorom do 60 dana. Na ovaj način, ističe ona, žrtvi nasilja pruža se brza, delotvorna i efikasna zaštita.

Ukoliko nadležne institucije - policija, tužilaštvo ili sud - ne postupe po prijavi porodičnog nasilja, Zakon predviđa njihovu disciplinsku odgovornost.

- Posebna disciplinska odgovornost predviđena je članom 6 Zakona o sprečavanju nasilja u porodici. Ukoliko sudija ili tužilac ne bi postupali u skladu sa rokovima koji su određeni ovim zakonom, primenom ove odredbe odgovaraće za disciplinski prekršaj. Primera radi, ukoliko tužilac predlog za produženje hitne mere podnese nakon isteka roka od 24 časa ili pak ukoliko sudija u tom roku ne donese odluku o predlogu koji mu je podneo javni tužilac, onda bi taj tužilac odnosno sudija podlegli disciplinskoj odgovornosti shodno odredbi ovog člana - naglašava Mirčić Čaluković.

Kako objašnjava, primena Zakona o sprečavanju nasilja u porodici odložena je za 1. jun jer je predviđeno da se do tada završe specijalizovane obuke kojom će se svim profesionalcima nametnuti obaveza da postupaju po odredbama ovog zakona.

- Obuka za tužioce i sudije počinje uskoro na Pravosudnoj akademiji, a paralelno s njom trebalo bi da počne i obuka policijskih službenika na Kriminalističko-policijskoj akademiji. Država će tako imati posebno obučene tužioce, sudije i policijske službenike koji će jedini moći da postupaju u slučajevima porodičnog nasilja - kaže Mirčić Čaluković.

Na pitanje da prokomentariše to što državni organi nisu reagovali u slučajevima pomenutog porodičnog nasilja, koje je imalo tragičan ishod iako je više puta prijavljivano, odnosno da li je moguće kazniti odgovorne, naša sagovornica izražava sumnju da niko iz državnih institucija nije reagovao.

- Iznositi neke tvrdnje na nepotpunim činjenicama je neozbiljno, komentarisati konkretne predmete nedopušteno. To je stvar istražnih organa. Takođe, ukoliko je i bilo nekih propusta i oni će biti utvrđeni od strane nadležnih. Profesionalci mogu biti kažnjeni u disciplinskom postupku ukoliko se dokaže da je pritužba na njihov rad osnovana. Moguće je podneti i krivičnu prijavu protiv ovih lica nadležnom tužilaštvu - navodi ona i dodaje da je ključ u rešavanju slučajeva porodičnog nasilja saradnja svih državnih organa, koja do sada nije bila obavezna.

Isključi nasilje

Kampanja "Isključi nasilje" je samo jedan, ali značajan segment u borbi protiv nasilja koji već daje rezultate. To je projekat Ministarstva pravde koji je u skladu sa strategijom Vlade Srbije, kao i sa Konvencijom Saveta Evrope. Cilj ovakve aktivnosti je prevencija nasilja nad ženama putem promovisanja promene u mentalitetu i stavovima, prevazilaženje rodnih stereotipa i podizanje svesti - kaže Gorjana Mirčić Čaluković. Od početka kampanje i pokretanja sajta, dodaje ona, Ministarstvu pravde obratilo se mnogo žena iz cele Srbije koje su do sada očigledno ćutale i trpele nasilje, kao i oni koji nasilje vide u svom okruženju. To svakako jeste značajan efekat ove kampanje i prvi korak u sprečavanju nasilja u porodici.

Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći

Zakon o sprečavanju nasilja u porodici predviđa pravo žrtve na besplatnu pravnu pomoć u skladu sa posebnim zakonom. Prateći intenciju zakonodavca, Nacrt Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći predviđa da pravo na pružanje te pomoći pripada i licu koje ostvaruje pravnu zaštitu od porodičnog nasilja. Time se kao korisnici/ce besplatne pravne pomoći prepoznaju sve žrtve porodičnog nasilja, bez obzira na to da li imaju ili ne svojstvo oštećene/og u krivičnopravnom smislu i bez obzira na to kakvog su imovnog stanja. Ovakvo zakonsko rešenje je potpuno u skladu i sa Konvencijom Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja u porodici koju je naša država ratifikovala. Ako se ima u vidu da većina žrtva nasilja u porodici nema finansijskih sredstava, da je vrlo često jedino lice koje je zaposleno u porodici upravo lice koje nasilje vrši, da često bežeći od kuće i nasilja žrtve beže i ostavljaju i svoj posao, to sve dovodi do toga da nemaju mogućnosti da angažuju punomoćnika - objašnjava naša sagovornica.

povezane vesti

komentari (0)

* Sva polja su obavezna

Potvrdite

Slanjem komentara slažete se sa Pravilima korišćenja ovog sajta.