Mediji treba da budu kontrola vlasti

Profesori, novinari, studenti i aktivisti udruženja posvetili su najviše pažnje odnosu koji vlast ima na same medije pre svega preko finansijskog i političkog pritiska. Profesor Filozofskog fakulteta Slobodan Antonić smatra da je sloboda u medijima presudna jer bez dobro informisane javnosti nema ni dobrih odluka u društvu i ono je tada osuđeno na propast. On takođe navodi da je situacija u novinarstvu u Srbiji danas lošija nego ranije i da trenutno nema znakova da će se bilo šta promeniti.

-U Srbiji imate situaciju da informacije koje su od interesa javnosti mediji ne objavljuju. Kada govorimo o instituciji cenzora imamo tačno ime i prezime osobe koja stoji iza te institucije i znamo na koga treba da se žalimo, a danas kod nas postoji pritisak na medije od strane političara i vlasnika medija i to je mnogo gore. Čak ni Miiloševiću nikada ne bi palo na pamet da zove i preti novinarima, dok je Vučić recimo Olju Bećković stalno zvao i pretio joj, kaže profesor Antonić.

Sa druge strane predsednik Nezavisnog društva novinara Vojvodine Nedim Sejdinović kao najveću prepreku slobodnom protoku informacija vidi nove medijske zakone koji su doneti 2014.godine, ali i sam finansijski pritisak koji sadašnja vlast vrši na medije na osnovu koga sve veći broj medija koji je svestan da ne može samostalno da opstane na tržištu ili popusti pod pritiskom ili jednostavno nestane.

– Na osnovu ovih zakona država je trebalo da izađe iz vlasništva medija, ali to se nije desilo jer je država svesna uticaja koji mediji imaju na javnost. Privatizacija medija nije propala zato što je država izašla iz medija, već zato što nije htela da izađe. Veliki broj tradicionalnih medija je pod velikim uplivom vlasti. Prođite pored bilo kog kioska sve će vam biti jasno. Za to vam nisu potrebna nikakva istarživanja, kaže Sejdinović.

On ističe da se za slobodu medija ne treba boriti samo novinarska prefesija, već i da ostali građani treba sami da prepoznaju koji su mediji kvalitetni i pomognu im finansijski, kao što je bio slučaj devedesetih kada su mnoge stanice opstale upravo donacijama samih građana.

– Država ne treba da izdvaja novac za medije već za medijske sadržaje. Država treba da raspisuje konkurse na svakom nivou, ali to nije tako, već se taj novac usmerava u medije bliske vlasti koji nisu u javnom interesu, kao i ponekim lokalnim medijima koji podržavaju vlast u svojoj sredini. Vlastima je bitna regionalna stabilnost, a za demokratiju u zemlji se moramo sami boriti. Pitanje medijskih sloboda nije samo pitanje medijskih stručnjaka, već je duboko političko i društveno pitanje, nastavlja Sejdinović.

Sve veći broj medija koji se bavi istraživačkim novinarstvom otvara svoje platforme na internetu, koristi uticaj društvenih mreža pre svega fejsbuk i tviter kako bi privukla svoje čitaoce, ali ono što im Slobodana Georgijeva, novinara Balkanske istraživačke novinarske mreže (BIRN), fali je politički kontekst koga u tradicionalnim medijima ima i previše, jer je finansijski uticaj koji te kuće dobijaju od vlasti presudan u njihovom izveštavanju.

-U Srbiji postoje mediji koji su slobodni i oni su uglavnom na internetu i postoje PR propagandne platforme koje sebe još uvek nazivaju TV stanicama i štampanim medijima. Prva stvar koju je sadašnja vlast uradila bila je kontrola medija novcem. Mediji treba da budu kontrola vlasti. U Srbiji nema medijskog tržišta, kompanije se danas oglašavaju iz političkih razloga u pojedinim medijima i imaće privilegovan položaj na tržištu. Ti mediji ne objavljuju ništa u javnom interesu. To gleda i kupuje jedna druga populacija koja to radi jer je tako godinama navikla, a puno je takvih i oni su birači ove vlasti. Njima se vlast obraća, mladima se nijednom nisu obratili.

Na kraju same diskusije velika pažnja je posvećena i položaju lokalnih medija jer smo svedoci da se kvalitet izveštavanja medija iz unutrašnjosti dosta promenio, kao i da je veliki broj tih medija kao što je Televizije Kragujevac prestalo da emituje svoj program, dok je nekada ugledna Televizija Pančevo danas posle privatizacije postala glasilo vladajuće stranke.