Cenzura i autocenzura – glavni urednik medija

Novinarska udruženja u Srbiji, istovremeno, podsetila su da se novinarstvo danas suočava sa sve većim političkim i ekonomskim pritiscima, cenzurom i autocenzurom, nesigurnošću rada, ugrožavanjem bezbednosti, i da u našoj zemlji novinari nikada nisu bili u težem ekonomskom položaju i pod većim pritiscima.

I dok su svetski i evropski zvaničnici medijskim poslenicima čestitali Svetski dan slobode medija, takva čestitka vlasti u Srbiji je izostala. Oglasila su se samo nezavisna državna tela. Poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić upozorio je na sve veću autonzuru kao i sveopštu tabloidizaciju medija u Srbiji, sa kojima se moramo suočiti. „Uloga i odgovornost države u ostvarivanju ovih ciljeva nesumnjivo je najveća“, napomenuo je Šabić.

„Slobodni, nezavisni i objektivni mediji neizostavna su i nezamenjiva osnova društva koje pretenduje da bude demokratsko i teži ostvarenju ljudskih i građanskih prava“, poručio je vršilac funkcije zaštitnika građana Miloš Janković. On je dodao da uprkos proklamovanoj i zakonima i međunarodnim aktima garantovanoj slobodi medija, Srbija i dalje nije društvo slobodne reči, što je zaštitnik uvideo i na svom primeru.

Pritisci na medije su, upozorava ombudsman, očigledni i vidljivi na različite načine, uključujući i direktne napade na novinare. Tokom prošle godine Nezavisno udruženje novinara Srbije zabeležilo je 69 napada na novinare, a samo u prva četiri meseca ove godine već skoro 30, među kojima dva fizička napada i osam verbalnih pretnji.

„Loš ekonomski položaj novinara, prepoznatljiv po niskim i neredovnim primanjima, nepovoljnim i lošim ugovorima, „radu na crno“ i siromašnoj ponudi posla, uz finansijsku i političku zavisnost samih medija, doveli su toga da cenzura i autocenzura postanu glavni urednici srpskih medija, dok je visoka profesionalna etika preseljena na nivo pojedinačnih slučajeva“, poručio je Janković.

U Proglasu UNS-a navodi se da je sloboda medija u zemlji ugrožena, jer novinari nisu nikada bili u težem ekonomskom položaju i pod većim pritiscima. Posledica je siromašenje medija, njihova zavisnost od centara moći, tabloidizacija, pad etičkih standarda, autocenzura i visok nivo klijentelizma.

NUNS upozorava da se novinarstvo danas suočava sa sve većim političkim i ekonomskim pritiscima, cenzurom i autocenzurom, nesigurnošću rada, ugrožavanjem bezbednosti i mnogim drugim problemima. „U situaciji kad je jedan čovek okupirao i monopolizovao gotovo kompletnu javnu scenu, ekploatišući je do krajnjih granica, kad vodeća stranka medije u Srbiji koriste kao sredstvo kreiranja javnog mnjenja u skladu sa svojim, uskim i sebičnim interesima i kad je stotine naših kolega ostalo bez radnog mesta, a više stotina njih, čak i u profitabilnim medijskim kompanijama, rade za smanjene i neredovno zarade, novinari moraju postići jedinstvo, dići glas i nepristajanjem na te „uslove“ pokazati da su slobodni građani“, poručuju iz NUNS-a.

O lošem položaju medija u Srbiji upozorila je i međunarodna organizacija „Reporteri bez granica“, na čijoj rang listi o slobodi medija Srbija je sa 59. pala na 66. mesto. Jedno mesto ispred Srbije je BiH, Hrvatska je na 74. mestu, dok je Slovenija 37. Organizacija je navela da je sloboda medija u Srbiji od 2014. u opadanju.

Istraživački centar Evropskog parlamenta naveo je da sloboda medija na Zapadnom Balkanu nije potpuna, pošto se zemlje u tom regionu suočavaju s politizacijom, problemima u sprovođenju zakona i zastrašivanjem novinara, uz porast autocenzure. Kako je navedeno u ovogodišnjem izveštaju pod nazivom „Zapadni Balkan: Trendovi slobode medija“, autocenzura je izazvana kako suptilnim, tako i otvorenim uticajima, kvalitetno novinarstvo je otežano, a favorizuje se „tabloidizacija“.
Generalni sekretar UN Antonio Gutereš pozvao je na zaštitu slobode medija, navodeći da je potrebna „zajednička borba za naše pravo na istinu“. Međunarodna federacija novinara (IFJ) upozorila je da je sloboda medija u opasnosti, jer se novinari svakodnevno suočavaju sa ubistvima, nasiljem, zabranama i zastrašivanjem.

Deo vlasti protiv slobodnih medija

Indeks održivosti medija u Srbiji u 2017. godini iznosi 1,78, navodi se u globalnom izveštaju organizacije Irex, koja ukazuje da zemlja minimalno ispunjava ciljeve održivosti medija, dok su delovi zakonodavne i izvršne vlasti protiv sistema slobode medija. Na skali od nula do četiri, Srbija je sa ocenom 1,78 svrstana u grupu „Neodrživi mešoviti sistem“. Ukupna ocena se daje na osnovu slobode govora, profesionalnog novinarstva, pluralizma vesti, poslovanja i institucija podrške.

Sloboda medija iz ugla O radija’]

„U interesu javnosti, poštujući građane koji plaćaju pretplatu a s ciljem da informišemo publiku, Omladinski radio obaveštava, sa žaljenjem, da će posle dve i po godine postojanja biti prinuđen da promeni koncept i smanji obim programa, zbog odluke menadžmenta RTV-a da prepolovi broj angažovanih saradnika na našem radiju“, navodi se u saopštenju ovog omladinskog radija iz Novog Sada. Dodaje se da samo godinu dana posle progašenja za najboju evropsku radio stanicu, na njoj više ne radi voditeljski par Sofija Balać i Vukašin Kartalović, da je prekinuta saradnja sa još pet dragocenih saradnika, iskusni novinar Igor Mihaljević, više nije u timu. „Gotovo sve odluke o prestanku angažovanja saradnika O radija donete su bez ikakvih konsultacija i znanja glavnog i odgovornog urednika medija, uključujući i onu da emisija „Alarm sa Daškom i Mlađom“ više neće buditi publiku Omladinskog radija. Posle dve i po godine zajedničkog rada na stvaranju kvalitetnog medija namenjenog mladima, prinuđeni smo da nastavimo bez polovine saradnika“, navode iz O radija.
G. N.