Site name

Vojislav Antonić, pronalazač i novinar, poklonio prvi jugoslovenski računar "Galaksija" američkom Muzeju istorije računara

Sad se jasnije vidi kraj Vučićevoj tiraniji

Vojislav Antonić, pronalazač i novinar, nedavno je odneo računar  "Galaksija" koji je sam napravio, prvi jugoslovenski kućni računar (1983. godište), u Muzej istorije računara u Silicijumskoj dolini u Kaliforniji.

62

Piše: Aleksandar Roknić

Beograd 08. oktobar 2017. 08:21

Sad se jasnije vidi kraj Vučićevoj tiraniji

Kako Antonić kaže za Danas, na predlog prijatelja iz Amerike, inače urednika kompjuterskog internet časopisa Hackaday, ponudio je, kao donator, jedan primerak Galaksije.

- Bio sam skeptičan jer je to najugledniji muzej kompjutera na svetu, u srcu Silicijumske doline, na 200 metara od sedišta Mikrosofta i Gugla, ali je odgovor bio takav da je i mene iznenadio. Ne samo da su tražili primerak za stalnu postavku, nego i intervju za audio istoriju. Sve se to lepo poklopilo s mojim planovima o konačnom odlasku u Ameriku, pa sam sredinom avgusta lično otišao do muzeja, priča Antonić.

Kako dodaje, bio je u nevolji jer već dugo nema nijedan primerak Galaksije, pošto je sve prototipe koje je imao bacio u jednom veoma lošem životnom trenutku 1995. godine.

- Srećom, prijatelji su tu i kad toga niste svesni, pa sam nedavno dobio jedan primerak koji je bio u proizvodnji 1984. godine i koji sam mogao da odnesem u Muzej. Sličan problem sam imao i pre 15 godina, kad je naš Muzej nauke i tehnike tražio jedan primerak, ali sam tada pronašao jedan srećno zagubljeni prototip u podrumu, i sada je i on u stalnoj postavci u tom muzeju na Dorćolu, naglašava Antonić.

* Kako Amerikanci gledaju na taj Vaš poduhvat od pre i šta ih najviše zanima?

- Generalno ih veoma zanima istorija, a i kompjuteri, pa zašto onda ne i spoj te dve discipline! A najviše od svega ih zanimaju društvene prilike u tadašnjoj Jugoslaviji na početku kompjuterske revolucije 80-ih godina. To je za njih prava egzotika! Sa ove distance, i meni su neshvatljivi neki potezi vlasti, posebno oni koji se odnose na tehničku kulturu i razvoj informatike. Takav stav je doprineo da od zavidne pozicije, koju smo imali 1960. godine, kad smo bili jedna od šest zemalja u Evropi koje su imale svoj kompjuter (CER 10, razvijen u Vinči), stignemo do ovoga što smo danas. Doduše, stav današnje vlasti mi je još manje jasan, ali je to sasvim druga priča.

* Šta Vas je rukovodilo idejom da napravite Galaksiju?

- Počelo je kao tehnički izazov, da generišem video signal koristeći neke registre mikroprocesora na "pogrešan" način, kako bih uštedeo na hardveru i napravio što jednostavniji sistem. Ali to je samo tehnički detalj, a od svega je važnija strast koja me vuče otkad znam za sebe i koja mi je ulepšala život toliko da svakome mogu samo da je poželim. Bez obzira na vrstu strasti, ako je osećate u sebi, vi ste srećan čovek.

Još krajem 70-ih sam pravio kompjutere po svojim konceptima, čak i grafičke radne stanice, tako da sam 1979. napravio prvu kompjutersku animaciju na svom hardveru. Tada sam studirao na Fakultetu dramskih umetnosti, a kompjuterska animacija je bila takav novitet, da se nekoliko mojih profesora sjatilo da vidi to čudo tehnike. Bila je to vrlo primitivna animacija, samo nekoliko pokretnih geometrijskih figura u wireframe modu, pa su me pitali da li će ikada biti moguće modelirati i animirati ljudske figure. Našao sam se u poziciji da profesori napeto čekaju šta ću ja da odgovorim, pa sam s puno autoriteta rekao "nema šanse"! Eto kako sam loš prorok bio.

Galaksija je bila jedan od srećno uspelih pokušaja da, tek radi sporta, napravim najjednostavniji i najjeftiniji mogući računar. Vrlo brzo je sve bilo razrađeno do detalja, pa sam pomislio da bi možda još nekoga "svrbe prsti" da napravi računar za sebe. Jedini časopis koji se tada bavio samogradnjom bio je zagrebački "Sam", ali nisam bio srećan kad su neke moje ranije projekte prevodili na hrvatski jezik, jer nisam mogao da prepoznam vlastite reči. Zbog toga sam odugovlačio da projekat ponudim Samu, pa sam u poslednjem trenutku slučajno doznao da domaći naučnopopularni časopis "Galaksija", koji se inače ne bavi samogradnjama, priprema prvo specijalno izdanje o kompjuterima. Bila je to dvostruko srećna koincidencija, jer sam tako upoznao Dejana Ristanovića, autora tog specijalnog izdanja. Sledećih nekoliko meseci smo Dejan i ja radili na razradi koncepta operativnog sistema Galaksije, pa se časopis pojavio na kioscima nekoliko dana pre Nove 1984. godine.

* Šta se onda desilo?

- Čak ni tada moja očekivanja nisu bila velika, ali uskoro je redakcija dobila preko 8.000 pisama od entuzijasta koji su napravili Galaksiju i kojima je ona proradila. I danas dobijam poruke od ljudi koji mi zahvaljuju, jer im je to iskustvo izmenilo život. A ja, u seriji svojih životnih uspona i padova, mogu samo da kažem da to vidim kao epizodu u kojoj sam bio nošen nekim vihorom na koji nisam imao puno uticaja. Ko je tada mogao da zna u šta će se svet pretvoriti, i to baš zahvaljujući kompjuterima, koji su u početku izgledali kao bezazlene igračke?

* Da li su tadašnji političari (možda tajna služba?) bili zainteresovani za računar i njegovu upotrebu u državnim institucijama? Jeste li dobili neko zvanično priznanje za doprinos informatičkoj pismenosti nacije?

- Ni najmanje! Pa mi smo najviše nerazumevanja i "kočenja uzbrdo" dobili baš od vlasti. Uvoz svega (pa i kompjutera) građanima je bio zabranjen – ne direktno, ali jednostavno niste mogli da uvezete ništa što je koštalo više od 50 nemačkih maraka. Da nije bilo šverca, ne bismo se ni pomerili s mrtve tačke. Pokušavali smo da izmenimo taj neshvatljivi zakon, ali smo, u poluzvaničnom dijalogu, od jednog političara dobili "stručno" mišljenje da nama nije potrebno informatičko obrazovanje, jer je on čuo da će Amerikanci napraviti kompjutere koji sami sebe programiraju, tako da će softveraši biti izlišni u sistemu obrazovanja.

Nikakvo priznanje, ni zvanično ni nezvanično, od vlasti nisam dobio. I nije mi žao, jer ne vidim kako bi mogao da me usreći neki devalvirani orden, kojim bih ušao u društvo ljudi sa možda sumnjivim zaslugama, ako sam već doživeo tu čast da za života uđem u najveći i najuticajniji muzej kompjutera na svetu.

* Niste otišli u vreme najgore krize tokom Miloševićeve vlasti, ali ste to sada uradili i to baš u Ameriku. Zašto ste se odlučili na taj korak sad u vreme Vučića i šta ćete raditi u Americi?

- Period 90-ih je bio strašan, ali smo tada bar imali nadu da će se stvar promeniti kad Miloševićevoj autokratiji dođe neizbežan kraj. Čemu sada da se nadamo? Istina, sad se nešto jasnije vidi kraj Vučićevoj tiraniji, ali šta je sledeće? Plašim se da ćemo, kao u filmu "Dan mrmota", preživljavati iznova isti scenario dok ne shvatimo da smo mi ono što moramo da menjamo. Pored ovakvog naroda, svaka vlast će se pretvoriti u ono što vodi državu ka besmislu. Ne, ne pravim se pametan, tada sam i ja bio naivan pa sam verovao da će se posle pada Miloševića sve nekako samo srediti. To pogrešno uverenje sam podjednako skupo platio kao i svi drugi, pre svega siromaštvom i nepovratno izgubljenim godinama života. Na preokret sam se odlučio u ozbiljnim godinama, doputovao sam ovde samo jedan dan pred svoj 65. rođendan.

Ovde sam se zaposlio u kompaniji "Supplyframe", s kojom već par godina sarađujem na sjajnim projektima. Radim isti posao kao i protekle četiri decenije, razvoj hardvera i firmvera za digitalne kontrolere. Čak i ako ostavim po strani uslove rada i tretman kolega, koji su iznad svih mojih očekivanja, vredelo je preći ovde samo zbog načina razmišljanja i duha koji nismo imali prilike da upoznamo. Cilj mi je da pripremim teren da ovde pređu i moji sinovi Marko i Ivan. To su kreativna i vrlo vredna deca, a ja se ne usuđujem ni da im kažem da su već bolji od mene, plašim se da ću time pokvariti nešto. Vidim da im treba prostora da razmašu krila, a Srbija je, stid me je da kažem, u ovom trenutku savršeno prilagođena deci nekog drugog profila.

* Sa ove distance kad pogledate na današnja dešavanja u Srbiji, šta vidite? Krećemo li se unazad?

- Mi smo nesposobni da se krećemo, bilo to unapred ili unazad. Nas vetrovi bacaju s kraja na kraj, a mi nemamo ni vlast, ni duh, ni kulturu, pa ni narod kojim bismo se tome usprotivili. Bićemo ono što drugi žele da budemo, sve dok se ne dogodi nešto – ne znam šta, ali znam da neće biti bezbolno. Trenutno smo u klinču između kleptokratske vlasti koja uspešno satire obrazovanje i kulturu, i naroda koji je nisko na civilizacijskoj i obrazovnoj skali i kojim je lako manipulisati. Međusobno se odlično podržavaju i stvaraju jaku povratnu spregu koja onemogućava promenu. Naša vlast čini sve da što više mladih obrazovanih ljudi napusti zemlju, jer oni stalno nešto izvoljevaju, kao i da bude što više bednika koji preturaju po kontejnerima, jer je njih lako kupiti jednim sendvičem. Ko ne vidi međuzavisnost između prve i druge grupe ljudi i kakvo zlo jedni drugima čine, taj nikada neće shvatiti koren naše nesreće. 

Čestitke na aerodromskoj carini

Zanimljivo mi je bilo na aerodromskoj kontroli pre lokalnog leta za Silicijumsku dolinu. Ko je često leteo, zna da se na kontrolnom punktu vade svi laptopovi iz prtljaga i stavljaju na posude u kojima ulaze u uređaje za rentgensku kontrolu, a ja sam kao svoj "laptop" iz ranca izvadio Galaksiju! Službenik je bio vrlo zainteresovan, pa sam mu opširno pričao šta je to i kuda ide. Puno je zapitkivao i na kraju mi čestitao uz široki osmeh.

povezane vesti

komentari (62)

* Sva polja su obavezna

Potvrdite

Slanjem komentara slažete se sa Pravilima korišćenja ovog sajta.

jelena

08. oktobar 2017.

Sve cestitke!

Biljana

08. oktobar 2017.

Hvala za clanak!

MiraO.

08. oktobar 2017.

Hvala vam na ovom lepom tekstu. Sve je gospodin lepo rekao i svaka mu je na mestu. Kao majka, čiji je sin spakovao svoje TRI diplome, poljubio me i otišao u svet, znam o čemu priča. Kada kaže da obrazovana i pametna deca odlaze, samo iz zgrade u kojoj ja živim otišlo je skoro svako drugo dete. Poželimo im sreću, zdravlje i uključimo Skype.

branko stanković

08. oktobar 2017.

Čovek je sve rekao; jadan i propao smo mi narod u svakom pogledu....

Lezilebovic

08. oktobar 2017.

Hvala DANASu na slobodnoj stampi.

Eva

08. oktobar 2017.

A sta, ako posle tiranina, dodje tiranin? A nije sve tako lose, kako ga vi opisujete. Ima mnogo siromasnijih zemalja od Srbije, ili da nam je vera(a u ovom slucaju ideologija) islam. Nas narod zna samo da kuka, a da uradi nesto, jok!

Peca

08. oktobar 2017.

Svaka čast, divan i poučan tekst!

Sandra Popovic

08. oktobar 2017.

Neka mu je srecan put.

Mia

08. oktobar 2017.

Nije rešenje otići, treba se boriti za svoj narod.

Branislav

08. oktobar 2017.

Ni tamo gde idu ne cvetaju ruže.

Ana

08. oktobar 2017.

Najlepše je u svojoj zemlji gde su nam koreni.

Marko

08. oktobar 2017.

Ako će "tiraniju" ponovo da zameni oligarhija, kao što je već bilo, onda se ne nadajte previše.

laki

08. oktobar 2017.

Verujemo da je velika cast izloziti svoj izum u dobro poznatom muzeju.

Stanko

08. oktobar 2017.

Izuzetna čast koja je ukazana našem naučniku. Nije lako voditi zemlju koja je godinama uništavana i to dam je narod neobrazovan nije moglo da se desi juče nego baš tih godina kada je zemlja pokradena. Razmislite malo. Narod nije glup već pošten ali nemoćan da se bori protiv onih koji se stalno na neki način uvlače u vlast i tako nastavljaju da nanose štetu svima nama.

08. oktobar 2017.

Sam će sebe srušiti svojom bahatošću, pogotovo prema Beogradu, jer zar neko misli da mnogo sposobniji nego on već ne bi svuda u Beogradu sagradili nove i veće građevine da je to bilo moguće!

Sanja Miletić

08. oktobar 2017.

Srbija ima dosta ovako kvalitetnih ljudi, ali su nažalost zaboravljeni.

Paja@gmail.com

08. oktobar 2017.

Vrlo poucan i zanimljiv clanak.

daca

08. oktobar 2017.

Lepo je akda se covek bavi poslom koji voli

milso

08. oktobar 2017.

Nauka je cudo danasnjice

Viki

08. oktobar 2017.

Nigde ne cvetuju ruze pa ni u nasoj zemlji.

Raul Petrović

08. oktobar 2017.

Čitam komentare i gledam "minuse". Ne razumem da na ovako normalan tekst, i na normalne komentare, gde se čestita naučniku, čoveku koji je stvarno dao mnogo, a zauzvrat dobio ništa, iko normalan može uopšte da "lupi minus". Onda shvatim da je čovek još više u pravu. Svaka čast i hvala Vam na tom računaru koji mi je kao 12 godišnjaku, promenio i usmerio život u tom pravcu.

Noj

08. oktobar 2017.

Izvozimo inženjere a uvozimo poslove da vezujemo žice (ne znam zašto ali mi se čini da te poslove inače rade roboti, samo što smo mi jeftiniji od robota)

djole

08. oktobar 2017.

Sve cestitke gospodinu Antonicu! Narod je glup i podmukao, da ne moze biti podmukliji. Nikad ovde nece svanuti, ali ce sveca za koju deceniju dogoreti. Svi cestiti, obrazovani i pametni napustili su Srbiju. Verujem da ce prekodrinski Srbi formirati novu Srbiju na teritoriji danasnje Hercegovine i Bosanske krajine uz pripajanje zapadnih delova Srbije. Ovaj moravsko-sumadijski glib ce se pretvoriti u smrdljivu sterilnu barustinu, nazalost.

Dada

08. oktobar 2017.

I ja vidim kraj vladavine Vučiča 2o17.g. kao i gospodin Antonić.

Andrija

08. oktobar 2017.

Nije teško biti fin .

cile

08. oktobar 2017.

Odlican tekst. Na zalost, naslov je taj koji je upalio crvenu lampicu pa su botovi dobili nalog da se aktiviraju na "lupanju" minusa.

Mihajlo

08. oktobar 2017.

Covek je uspesan u svom poslu i ulozio je srce u ono sto voli.

veselin

08. oktobar 2017.

Dosta realno gledanje. Srećom, nije bezargumentno kvazimoderno pljuvanje trenutne vlasti već stanja svesti.

Borko Radojevic

08. oktobar 2017.

Čitam ove komentare i stvarno mi nije jasno da ima ljudi koji lupaju minuse na komentare koji su 100 % na mestu!Kako covece spavas nocu,kako decu vaspitavas,kako sebe gledas u ogledalu,gadis li se samom sebi??U mozgu ako ga uopste i imas,ti stoje samo reci novac i poltron,covece opameti se ti si samo obicno g...o koje svi iskoriscavaju!!!Nije kriv ovaj mentalno oboleli predsednik ili Kim Dzong Un,krivi smo mi sto sve kao stoka prihvatamo i cutimo!Ako ima neka zemlja koja hoce da mi da svoj pasos rado cu baciti ovaj nas,moze bilo koja zemlja,cak i severna Koreja,u cemu je razlika!?!?

antonija

08. oktobar 2017.

Da su prethodne vlasti radile svoj posao savesno ne bi dovde stigli.

Jaguar

08. oktobar 2017.

A šta ako tiranina zameni"pamet" kakvu imaju Jankovićevi i Jeremićevi birači.

Ilija Luketic

08. oktobar 2017.

Majstore najlakse je sto si spakovao kofere i otisao,zasto se ovde nisi borio,a ne u tudjini.

NeshaBg

08. oktobar 2017.

Svaka cast gospodinu. Ono sto je meni fascinantno je kolicina "bednika koji se prodaju za sendvic", a koji su napisali komentar. Samim tim cinom, potvrdjuju napisano u tekstu. Ono sto ne znam je da li oni to ne mogu da shvate ili su toliko bedni i bez trunke dostojanstva da im nije ni bitno?!

alex

08. oktobar 2017.

porodice da se zasnivaju ljudi da vode porodican zivot i tako ce jedino biti bolje. nije problem siromastvo koliko zli ljudi koji imaju moc u srbiji. ali onda policija da hapsi kriminalce a ne da ih se jos glorifikuje na TV Pinku.

Vanja

08. oktobar 2017.

Gospodin Vojislav podhitno da se podseti znacenja TIRANIJA! Ne smatram da zivim pod tim oblikom vladavine.

Milan

08. oktobar 2017.

@Borko Radojevic Bravo za komentar! 👌

Dejan Sreckovic

08. oktobar 2017.

Naravno da je najlakse bilo spakovati kofere i pobeci u zelji za nekim boljim zivotom.. Prvi sam ja to uradio i otisao u CH, tamo su me sacekali samo pogledi koji su mi od starta stavili do znanja da cemo mi za njih uvek biti samo stranci jednostavno da ne pripadamo tamo. Mi smo narod dobrog srca i mi prihvatamo svoje prijatelje odakle god dosli. I zato sa razlogom podrzavam ideju naseg predsednika Vucica da stice odrzava i stabilizuje sva prijateljstva izmedju svih drzava i nase Srbije, zasto u tudjoj zemlji gledati te poglede i osecati se tako kad ovde me docekaju pogledi ljudskosti...Ne postojji tiranija samo masa nezadovoljnog rada, kojoj pokusava da se nametne da budu marionete koje ne znaju ni kad su nasi velikani ziveli

Tom Sojer

08. oktobar 2017.

Vojo, Vojo, srećan ti put. Vučićevi botovi iz Pink TV centralne treba da se udave u njegovim i sopstvenim g...... Zamislite, čovek u 65 godina mora započinjati život ispočetka , i to negde u belom svetu. Strašno je to. Vostani, Serbie.

Slobodouman

08. oktobar 2017.

Sto ste dosadni s tom tiranijom. Mene niko ne terorise. Nikog ne pljujem, mirna mi savest, a vi se onda zapitajte sto vam je tako kako je. Psihologija.

Dusica

08. oktobar 2017.

Ko uci znace, ko krade imace .

Storno

08. oktobar 2017.

"u jednom veoma lošem životnom trenutku 1995. godine" Znači čovek je bio lud ali zato je sada normalan kada pljuje Vučića!?

Lina

08. oktobar 2017.

Svaka cast gospodinu Antonicu na izumu.

Nemi_posmatrač

08. oktobar 2017.

Hvala danasu sto se prodao za malo para.

cezar

08. oktobar 2017.

Svako ima svoje mišljenje i ono je legitimno a da li je u skladu sa stvarnim dešavanjima druga je priča.Da se Vučić sa ekipom oko sebe nije upustio u borbu za opstanak ove zemlje vi sada nebiste mogli da ga kritikujete ali ni državu iz koje dolazite u ameriku ne biste imali.

PG

08. oktobar 2017.

Napisao neko da tamo gde on ide ne cvetaju ruze. Ne cvetaju same od sebe, ali ako ih posadis i brizljivo gajis, procvetace, i nece neki lokalni guzonja i sin mu glavonja da ti provali u bastu i pogazi ti te ruze, jer eto moze im se.

Momir Alvirović

08. oktobar 2017.

Veliko iskreno hvala gosp. Antoniću za priliku koju nam je svima pružio svojim entuzijazmom i radom, kao i kolegama iz Računara. Moje znanje, karijera, shvatanje tehnike, pa i život bili bi dosta drugačiji da nije bilo Galaksije ne kojoj se gotovo svaki ambiciozniji školarac mogao besplatno sresti sa tim čudom tehnike "računar" ili ga čak, uz malo znanja i truda, izgraditi sam skoro pa od džeparca. Zamislite da danas ne možete kupiti u radnji ni mobilni telefon niti tablet, ali ih entuzijazmom jednog Voje možete sami sagraditi u svojoj sobi, uz nešto truda i vro malo novca - teško vam je da to zamislite, jel da? Značaj Vojinog entuzijazma za tehničku kulturu moje generacije je ogroman. . I to što se nije odselio ranije iako sam siguran da je imao muka kao i svi, ali i priliku da znanje ponudi na drugom mestu, dokaz je koliko entuzijazma je gajio. Zato sada, uz zahvalnost i puno razumevanje za njegove roditeljske odluke, želim svako dobro i njemu i porodici gde god da se nađu.

Bogdan

09. oktobar 2017.

@Momir Alvurovic .... kasno stize vas komentar da ga procitaju normalni citaoci ali ga spazise lesinari.12 njih ne simpatise vasu zahvalnost gospodinu Antonicu i ne zeli srecu tamo nekom.Jos jedan dokaz da to nisu ljudi vec roboti ili jos bolje reci izdresirani psi.

Mikrokontroleri ARM

09. oktobar 2017.

Vojo, ako imaš neki savet za učenje ARM-a (knjige, tutoriali, sajtovi...), puno bi mi značilo. Nešto praktično za pisanje firmware-a. Pozdrav

cezar

09. oktobar 2017.

Ne brinite neće se to skoro desiti možda i ne doživite.

Ненад Спасовић

09. oktobar 2017.

Ботови, несрећници, имате ли мрвицу морала, кад већ са памећу не стојите добро? Како живите сами са собом, да ли вас је стид уопште, макар понекад?

veteran sarajevo

09. oktobar 2017.

postovani gosp Antonicu hvala na tekstu, drago mi je da nakon puno godina mogu da procitam nesto o Vama, sretno u daljem zivotu !

Nebojša Gojnić

09. oktobar 2017.

Kada sam imao 13 godina računar "Galaksija" me je naučio asembler za Z80 procesor. I to sve za džabe jer su u Srbiji negde oko 1982-1984 sve škole dobile po nekoliko primeraka Galaksije besplatno. Od tog znanja i dan danas lepo živim zbog čega ću zauvek biti zahvalan i socijalizmu i drugu Voji. To što takav čovek zauvek odlazi iz ove zemlje jasno mi govori da je i ova zemlja nestala zauvek.

commodore64

09. oktobar 2017.

''''Pronalazac'''' , siguran sam da i Yugo stoji u nekom USA muzeju i sluzi im za sprdnju. Tu ce i tvoj Galaksija komp. Video pronalazac da se konj potkiva......... Propadosmo i sa vama ''''novinarima'''' ''''intelektualcima'''' ...skoro bili u Bgd popodnevu dva bubuljicavca sklopila ''''robota'''' od arduina i to je zavredelo da se nadje na nationalnoj TV????? pa to rade svi srednjoskolci u EU (onoj staroj pravoj bez kocijasa i bastovana)

Samuel

09. oktobar 2017.

Voji u čast!

Samuel

09. oktobar 2017.

Možete da ga pljujete i omalovažavate koliko hoćete, jedno ostaje: čovek je genije. I džabe mu prebacujete što je otišao iz zemlje, te neće da se bori za (našu) bolju budućnost. A šta je radio dosad, nego se borio za bolju budućnost. Malo ko je toliko pameti prosuo (poklonio) kao on. Par njih je ovde istaklo da im je pomogao za čitav život, ali to je malo!!! Da se jave svi kojima je pomogao bilo bi ih na hiljade. Samo da nastavi gospodin Roknić sa ovom temom imao bi šta da piše, bilo bi tu (spomenuto) dosta svetlih - ne trenutaka, već – događaja! Voji svaka čast i hvala za sve što nam je pokazao i što nas je naučio! Ko ga kritikuje taj to radi iz neznanja. Bilo bi lepo podsetiti se i drugih pregalaca na ovom polju. Jednog je Voja spomenuo u članku – Dejana Ristanovića iz Računara a treći „jahač“ iz te ekipe je Zoran Modli (disk džokej a danas pilot), veliki propagator računarstva na BG202. Njih trojica – LEGENDE!!! Zaslužili su bar spomen ploče.

Samuel

09. oktobar 2017.

Pozdrav administratoru! Kasno sam shvatio da sam u mom komentaru pogrešio, pa bih Vas molio da zadnju rečenicu (Zaslužili su bar spomen ploče ) obrišete. Hvala! Pozdrav i mom omiljenom DANASU!

neko_iz_daleka

09. oktobar 2017.

@commodore64 Bilo bi lepo da cujemo sta se to ocekuje da srednjoskolci rade kada krenu da se upoznaju sa mikrokontrolerima i slicnom tematikom ako ne da cackaju po Arduinu? Ako ce da ti bude lakse, pre neki dan sam iz te iste doline u kojoj ce da bude izlozena Galaksija doneo drugarici u Beogradu mbot - malog robota koji ce njena cerka koja ide u 3. osnovne da krene da programira, jer se u skoli i time bave. Bice tu i pracenja crne linije na beloj podlozi i upravljanja servom... malo li je za nekoga jos nije ni tinejdzer? Ja sam gospodinu Antonicu vecno zahvalan jer je Galaksija bila jedan od razloga sto sam usao u vode embedded sistema i rad sa istima mi danas obezbedjuje lagodan zivot. Sa tim u vezi: C64 je bio prvi sistem u kome sam nesto spalio i uspeo da ozivim - dok sam brljao po ADC ulazu dzojstik porta sprzio sam CIA kolo koje ga je kontrolisalo. Kako kao ni vecina nisam imao ni disk ni stampac, samo sam zamenio CIA cipove na ploci i C64 je proradio. Da pre toga nisam citao price o samogradnji i sklapanju Galaksije ne bi mi na pamet palo da se latim srafcigera i otvorim C64...

slashNULL

10. oktobar 2017.

Jako mi je zao sto ste izvukli ovu recenicu iz price i stavili je u naslov, to je bilo skroz pogresno. Prebacili ste fokus sa racunara na politiku, popalili botove koji naravno samo naslov i citaju i sad imamo ovakav docek i ovakve komentare, mislim da gospodin Antonic zasluzuje bolje od toga da mu komenare ovde pisu botovi koji su procitali samo naslov.

Novosadjanka

10. oktobar 2017.

Predivan clanak. Hvala novinaru i uredniku za objavljivanje.

Dora Matic

10. oktobar 2017.

Koliko botova ima na komentarima u ovom divnom clanku pakao ....

Boki

11. oktobar 2017.

Kada jednom sve ovo bude proslost i kada deca i unuci pitaju botove sta su radili tih dana i godina ove bolesne vlasti,reci ce im-"ja sam im pojeo sve sendvice". Svaki botovski stupidan komentar i svaki minus potvrdjuje ono sto g. Antonic tvrdi.

Nešto mlađa generacija, ali tu negde

11. oktobar 2017.

Zbogom Vojo ! Želimo ti sve najbolje, dug i prosperitetan život i nemoj se nikada vraćati u ovu vučućjebinu, osim kao turista ! Piši malo više na HaD-u, tamo ćemo se sretati više nego ovde !