Site name

Srbija obeležava kao državni praznik petu godinu

Dan primirja u Prvom svetskom ratu

Nizom događaja obeležiće se Dan primirja u Prvom svetskom ratu, a one će početi simbolično u 11 časova

Srbija obeležava Dan primirja u Prvom svetskom ratu, kada je na današnji dan 1918. godine u železničkom vagonu u gradu Kompijenju Nemačka potpisala kapitulaciju i time napravila istup u konačno potpisivanje mirovnog sporazuma u Versaju, na Vidovdan iduće godine.

2

Piše: M. Simić

Beograd 11. novembar 2017. 08:00

Dan primirja u Prvom svetskom ratu

Foto: Wikimedia

Ovaj dan obeležava se u Srbiji neradno od 2012. godine, prema odredbama Zakona o državnim i drugim praznicima u Republici Srbiji. Jedini način obeležavanja ovog istorijskog dana bio je od 2005. godine na prvom času u školama svakog 11. novembra.

Kao simbol Dana primirja u Prvom svetskom ratu nosi se Natalijina ramonda, endemska vrsta koja obitava na prostoru centralnog Balkana. Takođe iznad cveta nalazi se traka albanske spomenice u znak sećanja na povlačenje srpske vojske preko Albanije i velike srpske gubitke i muke. Natalijin cvet je pronašao doktor Sava Petrović u okolini Niša 1884. godine i proučavajući ga zajedno sa Josipom Pančićem nadenuo mu ime po kraljici Nataliji.

Dan primirja se obeležava u Ujedinjenom Kraljevstvu, Francuskoj, Belgiji, Novom Zelandu. Pod imenom Dan sećanja se obeležava u zemljama Komonvelta, a pod imenom Dan veterana u SAD. U čast pobede Britanci i građani država Komonvelta ističu značke u obliku cveta bulke, i zovu ovaj dan i Dan makova, kao cveta koji je prvi nikao u Flandriji.

U Rusiji, gde se ističe georgijevska lenta, narandžasto-crna traka preuzeta sa Ordena svetog Đorđa, koja se u Rusiji nosi povodom Dana pobede u Drugom svetskom ratu.

Prvi svetski rat u Srbiji

Nakon previranja posle sarajevskog atentata i nedopuštanja Kraljevine Srbije da austrougarski istražitelji dođu u Beograd, austrougarska carevina je 23. jula 1914. poslala ultimatum Srbiji od deset tačaka. Srbija je taj ultimatum odbila, ne prihvatajući šestu tačku i naredila opštu mobilizaciju i time je nastupila velika golgota srpskog naroda.

Austrougarska započela je svoj napad na Srbiju sredinom avgusta 1914. godine sa Save i Drine i komandnih centara u Sremskoj Mitrovici i Tuzli. Bitka na Ceru započela je 12. avgusta i na njoj je srpska vojska donela prvu pobedu saveznicima. Kako bi olakšala položaj svoje vojske, Rusija je zatražila od Srbije ofanzivu preko Drine i u Sremu, međutim zbog velikih gubitaka one su obustavljene.

Važno je spomenuti zapis austrougarskog zapovednika u Sremu Alfreda Krausa, o srpskoj vojsci u tom periodu: „Upoznali smo Srbe kao valjane neprijatelje. Ja sam ih smatrao i smatram ih i sada kao vojnički najjače od svih naših neprijatelja... Oni su našim trupama zadavali mnogo više teškoća no Rusi, Rumuni i Italijani.“

Druga austrougarska ofanziva bila je postojanija i mnogo organizovanija. U najvećem rasulu vojske za komandanta prve armije postavljen je Živojin Mišić. Mišićev prvobitni uspeh u Velikom ratu usledio je veoma brzo kada je kod Milanovca vojsci stiglo naoružanje. Važno je spomenuti i vod od 1.300 mladih kaplara koji su nedostatku vojnog kadra poslani na front. Zanimljivo sa ovim je i to što su ovi mladići dolazili iz evropskih država, sa stranih fakulteta da ratuju za otadžbinu. Postoje zapisi da su mladići dolazili i iz Amerike. Srpska kontra ofanziva kraće 20. novembra, a Kolubarska bitka se uzima kao najsjajnija pobeda srpske vojske u Prvom svetksom ratu.

Iduće godine na ofanzivu predvođenu Augustom fon Makenzenom Kraljevina Srbija nije bila spremna da odgovori. Odlučeno je da se vojska povuče, a “za čast Beograda i otadžbine” ostavljen je odred sa majorom Dragutinom Gavrilovićem na čelu. Uz velike poteškoće i uključivanja Bugarske u Veliki rat na strani Centralnih sila, srpska vojska biva primorana da krene put Albanije. Nakon albanske gologte vojska dospeva na Krf, a ni teško bolesni na ostrvo Vido. Pre dolaska na ova ostrva drenaža je obavljana na ostrvu Lazaret blizu Krfa i Vida.

Na Krfu srpska vojska je ostavila utiske takve da se govori kako nijedna grančica masline nije polomljena i kako nijedna pomorandža nije uzeta bez pitanja tokom boravka na ostrvu. Krfljani su od svojih gostiju preuzeli reči “hvala”, “glava”, “dobro” i usvojili ih u svom govoru. Pesmom “Plava grobnica” mladi srpski pesnik Milutin Bojić opisao je boravak vojske na Krfu i sahranjivanju srpskih vojnika u vode Jonskog mora, jer na kopnu više nije bilo mesta.

Naredne godine kreće ofanziva i formira se Solunski front, srpska vojska je nezadrživo napredovala sve do 1. novembra 1918. kada je oslobođen Beograd, a zatim dalje u oslobađanje teritorija nove južnoslovenske domovine.

Srbija je izgubila oko 26 odsto stanovništva u Velikom ratu i to polovinu radno sposobnih muškaraca. Od tifusa je obolelo oko million stanovnika i većina je i podlegla bolesti.

Obeležavanje Dana primirja

Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja u Vladi Srbije Zoran Đorđević predvodiće, uz pune vojne i državne  počasti, centralnu državnu ceremoniju polaganja venaca i odavanja počasti u subotu, 11. novembra, u 11 časova, kod spomen-kosturnice branilaca na Novo groblju. Dan primirja u Prvom svetskom ratu obeležava se u čitavom svetu državnim manifestacijama koje se održavaju 11. novembra, u 11 časova, u znak sećanja na 11. novembar 1918. godine, u 11 časova, kada je na snagu stupilo primirje u Prvom svetskom ratu.

povezane vesti

komentari (2)

* Sva polja su obavezna

Potvrdite

Slanjem komentara slažete se sa Pravilima korišćenja ovog sajta.

Jozef K.

11. novembar 2017.

Sve će to narod jednog dana pozlatiti. Ne danas, ne sutra, još ne. Ko bi 11.11.1918.g. u Kompijenju pomislio šta će se sve još dogoditi? Tako niko ne zna, šta će još biti? A nikad nije bilo da nije bilo. Svakog 11.11. u 11.11h počinje karnevalsko vreme. Samo što nije, a likovi u ogledalu kabarea se sve brže vrte i iskrivljuju.

Мирјана Јаниш

11. novembar 2017.

Слава свима који су бранили Православље и волели своју отаџбину,оставили светлост у историји.Молимо се за њихове душе.