Rezultati dobri, ali ne i dovoljni

Ipak, ni takvi rezultati nisu dovoljni da dugoročno izađemo iz problema. Srbiji je potrebno da do 2019. deficit smanji na 0,5 odsto BDP-a i da svake godine ostvaruje veći rast – bar tri odsto u 2017, a kasnije po četiri procenta i više. To su ukratko poruke Fiskalnog saveta, iznete u analizi dosadašnjih efekata fiskalne konsolidacije, koja traje već godinu i po dana.

Srž izveštaja čini ocena da su postignuti rezultati zadovoljavajući, pa i više od toga, ali da i pored toga nisu dovoljni.

Recimo, planirani deficit za ovu godinu bio je četiri odsto BDP-a, a pošto će verovatno biti postignut manjak od samo 2,5 odsto, to znači da je ušteđeno oko pola milijarde evra preko plana. Nisu to sve trajne uštede, ali više od 300 miliona evra jesu i to je i prema oceni Fiskalnog saveta odličan rezultat. To se trajno odnosi na to što je država uspela da obezbedi rast poreskih prihoda, odnosno bolju naplatu poreza, što dalje znači da i borba protiv sive ekonomije počinje da daje efekte. Ali, druge stvari kasne. Reforma javnih preduzeća, otpuštanja u javnom sektoru i privatizacija.

Koliko je bitno da Srbija stigne do tih 0,5 odsto deficita u 2019. pokazuje kriva koju je izradio Fiskalni savet, a prema kojoj će javni dug Srbije ostati praktično na sadašnjem neodrživom nivou od 78 odsto BDP-a, čak i ako bismo beležili relativno skroman godišnji deficit od 2,5 odsto. Ako nikakve reforme javnih preduzeća ne bismo sproveli, javni dug bi već za dve godine probio 86 odsto BDP-a, a ako bismo i postigli željenih 0,5 odsto deficita do 2019. godine, javni dug bi pao ispod 60 odsto BDP-a tek 2025. godine. Ako bismo umesto 0,5 odsto postigli deficit od 1,5 odsto, na tih 60 odsto bi došli tek 2030. godine. Inače zakonska granica u Srbiji je 45 odsto.

Da bi se predloženo i ostvarilo potrebne su nove oštre mere. Plate moraju da ostanu zamrznute i u 2017, a penzije i u 2018. godini. Iz javnog sektora mora da ode 20.000 do 30.000 ljudi. Javne investicije moraju da se povećaju na bar četiri procenta, jer Srbija trenutno za te namene izdvaja tek tri odsto BDP-a, a druge zemlje bar četiri do 4,5 procenta.

Polovina ušteda – što odgovara vrednosti od 1,8 odsto BDP-a, mora da se postigne reformama u javnim preduzećima i u Poreskoj upravi. Na terenu to znači otkazima u firmama kao što su EPS, Železnice itd. Takođe, potrebno je rešiti se garancija davanih javnim preduzećima i ne ponavljati praksu davanja novih garancija krajem godine, što je rizik na koji Fiskalni savet posebno upozorava. Tu se kao rizik navodi dug Petrohemije prema NIS-u od 85 miliona evra, dugovi RTB Bora i drugih preduzeća i presude iz Strazbura koje se odnose na plate bivših radnika u društvenim preduzećima i staru deviznu štednju BiH.

Kako navode u Savetu, oko 0,8 odsto BDP-a ušteda doći će eliminacijom subvencija u Resavici i možda Železnici i otplatom garancija u Srbijagasu, Galenici i drugim preduzećima.

Fiskalni savet podseća i na loše rezultate u prosveti i zdravstvu, ali ne poziva na automatske otkaze u ovim delatnostima.

– Potrebne su ne toliko fiskalne uštede, koliko podizanje kvaliteta usluga, što vodi privrednom rastu. Nametnuta racionalizacija, bez reformi i dobrog plana je potencijalno veoma opasna. Treba pokrenuti reforme, pa ako se ispostavi da ima viškova, otpustiti ih, a ne obratno – navodi se u preporukama Saveta.

Reforma Poreske uprave je takođe jedan od ključnih stubova strategije za smanjenje deficita. Tako bi po mišljenju Saveta, promenom strukture zaposlenih, odnosno povećanjem broja inspektora i smanjenjem raznih neporeskih nadležnosti PU, siva ekonomija mogla da bude suzbijena dovoljno da na srednji rok Srbija po tom osnovu ostvari rast prihoda od jedan odsto.

Investicije su ključ uspeha konsolidacije i to kako privatne tako i javne. Trenutni nivo investicija u Srbiji iznosi 18 odsto BDP-a, a poželjan nivo je od 20 do 25 odsto. Pritom, akcenat treba da bude na privatnim ulaganjima, za šta je bitan i makroekonomski i uži poslovni ambijent. Dakle, nizak deficit, manji javni dug, ali i dobra infrastruktura, obrazovani ljudi (da ne bismo bili samo zemlja jeftine radne snage), efikasno sudstvo, niska korupcija, itd.

Javni prihodi su za 60 do 65 milijardi dinara veći od planiranih, a rashodi su u skladu sa planom, ali uz veće investicije od plana, što je dobro i manje otpremnine, što je loše, jer ukazuje na kašnjenje sa racionalizacijom u javnom sektoru.

Dobar trend

Još jedna dobra stvar po pitanju privrednog rasta u ovoj godini jeste njegova struktura. Naime, ranije u godinama u kojima je Srbija ostvarivala dobar rast BDP-a, to je uglavnom bio rezultat neke velike pojedinačne investicije (Fijat, NIS, Mobtel). Sada, takvih investicija nema, već je rast BDP-a proizvod velikog broja manjih ulaganja i rast neto izvoza, što je daleko kvalitetniji i održiviji vid razvoja ekonomije.

Uštede u socijalu’]

Trenutno je Srbija među rekorderima po visini kamata koje plaće, jer na to ide čak 3,5 odsto BDP, ili 1,2 milijarde evra. U Fiskalnom savetu kažu da je dobro što se ta stavka smanjuje i predlažu da ušteđeni novac bude upotrebljen za socijalna davanja onim kategorijama ugroženog stanovništva koje trenutno nisu obuhvaćene državnom pomoći.

Kasne reforme, investicije, naplata…’]

Kašnjenje u reformi javnih preduzeća je ozbiljan problem na koji ukazuje Fiskalni savet. Kako se navodi, u EPS-u nema smanjenja broja zaposlenih, jer je predviđeno da do kraja godine iz te firme ode samo 1.000 ljudi, a neizvesno je i da li će struja poskupeti ove godine, kao što bi trebalo u skladu sa dogovorom sa Međunarodnim monetarnim fondom. Zbog pripajanja preduzeća EPS-u i novih 1.700 radnika, ispada da je celo prethodno povećanje cene struje „pojelo“ to što je u EPS-u povećana masa za zarade.

EPS, kako se navodi, još i nedovoljno investira, a profit od šest milijardi dinara, iskazan u 2015, kako ocenjuje Savet, dobrim delom je rezultat knjiženja reprograma dugova neplatišama.

Za Srbijagas se navodi da su bolji rezultati koje to preduzeće ostvaruje samo privremeni zbog niske cene gasa i tople zime, a da čak i sa naplatom potraživanja od 80 odsto, koliko se sada procenjuje da će biti ostvareno, Srbijagas beleži gubitke, tako da bi jedini spas bio kada bi Srbijagas naplatio stare dugove od toplana.

Za Železnice se navodi da su najdalje odmakle u restrukturiranju, ali da još nisu počele da sprovode plan smanjenja broja zaposlenih za 2.700 u ovoj godini. Takođe, navodi se i da budžetirane subvencije neće biti dovoljne za plate i otpremnine, osim „ako se preusmere sredstva za učešće u kreditu“.