Postrojenje na gas bolje nego na ugalj

Interesovanje javnosti za taj projekat javilo se nakon što je obelodanjena vest da je anglokineski konzorcijum koji sačinjavaju britanska firma Skarborou grup internešenel i kineska kompanija Čajna nešenel elektrik (CNEEC) potpisao ugovor o izgradnji termoelektrane-toplane u Loznici, u vrednosti od 230 miliona evra. Izgradnja postrojenja kapaciteta 240 megavata biće poverena kineskoj kompaniji CNEEC, i prva faza projekta (120 megavata)mogla bi da počne krajem ove godine i da bude završena do kraja 2018. Druga faza projekta, odnosno izgradnja preostalih 120 megavata bi počela godinu dana kasnije. Konzorcijum je dobio finansijsku podršku Kineske razvojne banke a i osiguravajuća kompanija Sinosure je pokazala interesovanje za učešće u projektu. Izgradnja termoelektrane-toplane ne zahteva državne garancije, jer je reč o privatnoj investiciji tog konzorcijuma sa Kineskom razvojnom bankom. Inače, reč je o projektu koji je firma Skarborou pre nekoliko godina preuzela od Vlade Srbije.

– Vest da je planirana izgradnja termoelektrane-toplane snage 240 megavata u Loznici je veoma dobra vest. S obzirom da je predviđeno zatvaranje nekih proizvodnih pogona u elektranama u Srbiji kojima uskoro ističe rok trajanja, izgradnja novih kapaciteta je i više nego dobrodošla. S obzirom da se postrojenja planiraju i grade i u nekim drugim delovima Srbije, projekti kao i ovaj u Loznici predstavljaju ohrabrenje kada govorimo o elektroenergetskoj stabilnosti u Srbiji – kaže za Danas Vojislav Vuletić, generalni sekretar Udruženja za gas.

On ukazuje da je važno pitanje koji će energent koristiti termoelektrana-toplana u Loznici i tvrdi da je jedino pravo rešenje – korišćenje gasa a nikako uglja.

– Ugalj je veliki zagađivač kao energent koji se koristi u elektranama, pa nije prihvatljiv sa ekološke tačke gledišta. Takođe, problem predstavlja i činjenica da u okolini Loznice nema rudnika uglja, što znači da bi ga u slučaju da se koristi kao energent u elektrani, bilo potrebno uvoziti iz Bosne i Hercegovine. Time bi se povećali troškovi za transport na veću razdaljinu, dok gasa na tržištu ima dovoljno te ne postoji nijedan razlog da energent u termoelektrani-toplani u Loznici ne bude gas – ističe naš sagovornik.

Dodaje i da bi Srbija trebalo da se više orijentiše na izgradnju gasnih elektrana. Vuletić navodi primer Nemačke, gde su nadležni odlučili da se orijentišu na izgradnju gasnih elektrana, i zaključuje da bi to opredeljenje jedne od najrazvijenijih evropskih zemalja trebalo koristiti kao model i kod nas u Srbiji.

Hidroenergija nije alternativa

– Hidroelektrane u donjem toku Drine, gde se nalazi kraj o kome pričamo, nisu alternativa za izgradnju termolektrane u Loznici, jer tu vodena snaga potrebna za rad hidroelektrane nije tako jaka kao u gornjem toku te reke. Takođe, postavljanje brana u mačvanskom kraju nije praktično i moglo bi da izazove plavljenje obradivog poljoprivrednog zemljišta, što je još jedan argument protiv izgradnje hidroelektrana u tom delu Srbije – zaključuje Vojislav Vuletić.

 

Posao za 150 radnika’]

Cilj izgradnje termoelektrane-toplane u Loznici, prema tvrdnjama investitora iz britanske firme Skarborou grup internešenel i kineske kompanije Čajna nešenel elektrik, jeste pretvaranje zastarelih elektrana na ugalj u čista ekološka postrojenja. Investitori tvrde da će njihov projekat omogućiti zapošljavanje više od 150 radnika, dati podsticaj razvoju lokalne ekonomije, ojačati strateške veze između Kine i Srbije, smanjiti zavisnost od uvoza električne energije i poboljšati energetsku bezbednost.