Majskin uvodi tehnološku revoluciju

 Ta firma već je dobila početnu sumu od 50.000 evra koji pokrivaju troškove projekta i izrade prototipa, dok je sam grant daleko veći i iznosi 70 odsto procenjene investicije, čime se u potpunosti pokriva rizik pokretanja proizvodnje i zaštite intelektualne svojine. Preostali novac, prema uslovima konkursa, obezbeđuje sama firma.

Inače, preduzeće Majskin osnovao je u Beogradu krajem 2007. godine, zajedno sa švajcarskim investitorom, Sava Marinković, Amerikanac srpskog porekla, koji je zajedno sa dvadesetak visokoobrazovanih stručnjaka, razvio i projekat za koji je dobio grant – uređaj za dijagnostikovanje akni na koži, koji bi u dermatološkim ordinacijama i klinikama znatno skratio i olakšao utvrđivanje uzroka problematične kože i metoda lečenja. Aparat, jednostavnim prislanjanjem na kožu lica, detektuje strukturu tkiva a pokazuje i šta se nalazi ispod površinskog sloja, do čega lekari sada dolaze komplikovanim metodama.

– Grant koji smo dobili omogućiće nam da za dve godine razvijemo masovnu proizvodnju. Put do toga ide preko kliničkih ispitivanja i u narednih godinu dana naš prototip uređaja testiraće dve bolnice u Evropi, od kojih je jedna nemačka a druga britanska. Nakon završenih kliničkih studija, krenućemo u masovnu proizvodnju – ističe naš sagovornik i naglašava da je uređaj, koji predstavlja potpunu novinu na polju dermatološke dijagnostike, stvorila isključivo srpska pamet.

S obzirom da je firma Majskin dobila grant za evropski projekat, on će nakon testiranja biti ponuđen bolnicama i drugim zdravstvenim ustanovama širom Starog kontinenta i naravno, u Srbiji. Marinković veruje da će dobro tržište za taj proizvod biti Amerika, ali i Kina, gde, podseća on, postoji jako brojna i razvijena srednja klasa.

– Činjenica da smo dobili novac za proizvodnju iz vrlo zahtevnog programa Horizont 2020 je svakako veliko priznanje. Naime, u oblasti kojom se mi bavimo a i uopšte u biznisu, kriterijumi za dobijanje ovakvih grantova su veoma pooštreni, jer su investitori odlučni da projekti koje pomažu moraju da budu održivi i da pomoć odlazi u prave ruke, istinskim stručnjacima – kaže Marinković i dodaje da će 1. septembra, kada stigne prvi deo sredstava za ovaj projekat, početi i njegova realizacija prema dvogodišnjem planu.

On ističe da su dve godine dug period u kome se uslovi za privrednike u pojedinim sredinama menjaju, ali da će, kako sada stvari stoje, masovna proizvodnja biti organizovana u Aziji, najverovatnije u Kini. Na pitanje zašto ne u Srbiji, on objašnjava da je i to moguće, ali bi bilo potrebno da se u poslovnom ambijentu zemlje za to vreme nešto izmeni.

– Srbija ima veoma stručne kadrove, jako kreativne ljude koji su u stanju da lako pronađu najjednostavnija rešenja i zato jeste zanimljiva za investitore koji rade visoku tehnologiju. Ali, ono što koči to su administrativne procedure, pa ono što ja mogu u Americi ili Kini da uradim gotovo preko noći, ovde je za to potrebno sedam ili deset dana. Takođe, ovde još uvek nije razvijeno tržište visoke tehnologije i firme poput naše su prinuđene da uvoze neke delove što stvara carinske, špediterske, transportne i druge troškove. Ako bi država Srbija mogla da nađe način da smanji trajanje određenih procedura, u koje spadaju i radne dozvole i razne registracije, ako uspe da smanji parafiskalne namete, carine i razne administrativne troškove, to bi olakšalo rad malih i srednjih preduzeća, motivisalo bi veći broj investitora da dođu i ulažu i otvaraju nova radna mesta u Srbiji. Onda bismo i mi mogli da ovde pokrenemo proizvodnju bez straha da smo u uvećanom riziku – kaže Marinković.

On navodi da pored uređaja za čiju je proizvodnju dobio grant iz evropskih fondova, beogradski Majskin razvija još dva aparata. Jedan je iz iste oblasti, ali za personalnu upotrebu. Prema fotografijama prototipa, to je uređaj nešto veći od kutije za šibice, kojim korisnik može da sam utvrđuje kakve su promene u strukturi kože nastale dan ili dva nakon upotrebe neke nove kreme. Aparat se takođe prislanja na kožu, a rezultat se očitava preko aplikacije na mobilnom telefonu. Kreatori veruju da će za taj aparat najveća potražnja biti u Americi, pa će najverovatnije tamo i početi njegovo lansiranje. Treći, možda najperspektivniji digitalni dermaskop je takođe u završnoj fazi ispitivanja, namenjen je ranom utvrđivanju melanoma kože. Marinković očekuje da će izrade prototipa za dva nova aparata biti okončan do kraja godine, nakon čega će se stvoriti uslovi da i ti uređaji krenu u masovnu proizvodnju.

Podrška

Suvlasnik i direktor firme Majskin, Sava Marinković, rođen je u Americi, školovao se na Harvardu a više godina je radio u Francuskoj i Italiji za multinacionalnog giganta DŽeneral elektrik, u medicinskom odseku. Kako sam kaže, osetio je u sebi preduzetnički duh, poželeo da otpočne svoj biznis i ideje pretvori u proizvode. „Moj nadređeni u kompaniji, rekao mi je da ako ne probam, večito ću se pitati da li sam mogao to da uradim, ali mi je podršku dao i obećanjem da ako ne uspem, uvek mogu da se vratim u DŽeneral elektrik. To je bila velika pomoć“, kaže Marinković.