Država kupuje skoro neupotrebljivu robu

Kada se kupi najjeftinije onda treba računati na obavezne dodatne troškove i na kraju često se dešava da košta više nego da je u startu kupljeno nešto skuplje, a kvalitetnije. Upravo to je ono što je potrebno Srbiji u postupcima javnih nabavki, jer je 80 odsto ponuda koja se prihvate odabrano samo na osnovu kriterijuma – najniže cene, dok se kvalitet zanemaruje.

– Najniža cena je opravdana u onim slučajevima u kojima postoji neki standard, na primer, kada nabavljate papir A4 formata. Međutim, u 80 odsto slučajeva u EU, koristi se ekonomski najpovoljnija, a ne najjeftinija ponuda. Cena je samo jedan od faktora, ali ne presudan. Kod nas je sasvim obrnuto, 80 odsto ponuda koje se odaberu su najjeftinije – kaže za Danas direktor Uprave za javne nabavke Predrag Jovanović.

U javnim nabavkama, napominje on, kod nas se dešava da morate da objašnjavate kada se odlučite za ponudu koja nije najjeftinija, a u Evropi je to drugačije.

– Kvalitet je sve slabiji, roba je često neupotrebljiva jer se kvalitet gotovo ne gleda. Došli smo do situacije da to mora da se promeni. Evo, primer u zdravstvu, da li je bolje da lekari imaju jedne kvalitetne hirurške rukavice ili da promene tri para onih koje će da popucaju zato što su lošeg kvaliteta. Onda umesto jednog para koji bi u startu koštao 30 odsto više, imate trošak tri puta veći – ističe Jovanović.

I dok po kriterijumu ekonomičnosti kaskamo za Evropom, u jednom drugom aspektu poslednjih godina beležimo rezultate bolje i od proseka EU. Radi se o transparentnosti postupaka u javnim nabavkama.

– U Srbiji se trenutno u 97 odsto slučajeva tenderi završavaju u otvorenom postupku, dok je svega tri odsto rezervisano za one koji se završe putem direktnih pregovora. Prosek otvorenih postupaka u EU je pet odsto – kaže Jovanović.

Ova slika se znatno popravila od 2013. naovamo, odnosno od trenutka kada je država zakonom uredila da Uprava za javne nabavke daje saglasnost za pokretanje pregovaračkog postupka.

Prema podacima Uprave, pre 13 godina, odnosno 2003. učešće nabavki u pregovaračkom postupku bez objavljivanja bilo je 23 odsto, u otvorenom postupku se rešavalo 63 odsto slučajeva. Međutim, 2007. taj procenat postupaka koji su završeni preko tendera smanjuje se na svega 35 odsto. U poslednje tri godine, međutim, broj postupaka koji se završavaju direktnim pregovaranjem se drastično smanjio, pa je prošle godine bio četiri, a ove godine tri odsto.

Jovanović navodi da je jedno od rešenja, koje se poslednje dve ili tri godine uspešno primenjuje kod nas, i centralizovanje javnih nabavki, gde gradske uprave imaju ljude zadužene za sprovođenje postupaka javne nabavke i potpisivanje krovnih sporazuma čime se umnogome obezbeđuju uštede.

– Imate krovni sporazum sa dobavljačem, na primer, hrane za vrtić. Sada kada je to centralizovano, u gradskim upravama imate ljude koji se bave samo tim i onda se objedini postupak za sve vrtiće i na osnovu tog sporazuma se nabavlja hrana za vrtić. Znači, štedi se na tome jer ne nabavlja svaki vrtić hranu samo za sebe, umesto 30 i više tendera imate samo jedan. Pritom, na osnovu tog sporazuma, vi od dobavljača po potrebi tražite nešto – ističe Jovanović.

Takvih krovnih sporazuma koji štede i vreme i novac prilikom javnih nabavki tokom 2014. u Srbiji je bilo 280, prošle godine 640, a samo u prvoj polovini ove godine 1.110.

Međunarodni ekspert za javne nabavke iz Hrvatske Maja Kušt kaže za Danas da nekada najniža cena može da bude presudan kriterijum, kao i da ne mora nužno da znači da je kvalitet loš, ali da je neophodno poznavati tržište i znati šta se tačno želi.

– Osim najniže cene mora da bude i dodatnog kvaliteta. Nekada morate biti spremni da platite i više kako biste ga dobili. Treba poznavati tržište, treba da znate šta je minimum koji želite, a za šta se spremni da platite više. Ako nabavljate kompjutere za kancelariju onda vam nisu potrebni ekrani od 26 inča, ali ako iste te kompjutere nabavljate za neki dispečerski centar onda vam možda veličina ekrana igra neku ulogu – ističe Kušt.

Najveći problem je često, kako napominje naša sagovornica, to što nema dosta vremena za pripremu postupka, odnosno manjak ljudi i vremena.

– Uvek je sve trebalo biti nabavljeno juče i to je najveći problem svuda. Jačanje kapaciteta je bitno, a javne nabavke su jako složene i zato je potrebno imati specijalizovane ljude za to i zbog toga je dobro korišćenje centralizovanih javnih nabavki – ističe Maja Kušt.