Prva faza pruge Beograd – Budimpešta košta 319 miliona evra

Nakon ranijih samita, od kojih je onaj 2014. godine održan u Beogradu, srpske vlasti su uglavnom imale potpisane sporazume i memorandume o razumevanju i puna usta obećanja o velikim investicijama i projektima, koje većinski još uvek nisu završene.

Dosadašnji kineski poslovi u Srbiji vrede 2,5 milijardi evra, od čega veliku većinu čine krediti. Pravih ulaganja u privredu Srbije ima veoma malo i praktično se svode na kupovinu Železare Smederevo, za koju je kompanija Hestil platila 46 miliona evra.

Očekuje se da predstavnici Vlade na ovom samitu zaključe ugovor o finansiranju izgradnje pruge Beograd – Budimpešta koja bi omogućila brži transport kineske robe od luke u Pireju ka evropskim tržištima. Od ugovora vrednih ukupno 734 miliona evra za infrastrukturu koje će potpisati ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović tokom samita, 319 miliona evra se odnosi na ugovor za realizaciju prve faze pruge Beograd – Budimpešta i to dvokolosečne pruge od Beograda do Stare Pazove za brzine do 200 kilometara na sat. Takođe, biće potpisan i Memorandum o razumevanju sa kineskom Eksim bankom o kreditiranju projekta mađarsko-srpske železnice na teritoriji Srbije.

Rešenje za RTB Bor

Drugi projekat, mnogo važniji za Srbiju, jeste eventualno preuzimanje RTB Bora od strane kineske kompanije. Kako je nedavno premijer Aleksandar Vučić izjavio, spreman je da moli kineskog premijera Li Kećijanga da Kinezi preuzmu jednu od strateških kompanija u restrukturiranju koja je donedavno imala dug od 1,2 milijarde evra, a od čega je prema UPPR-u država preuzela 900 miliona. Ono što je problem jeste što ova kompanija u tekućem poslovanju pravi gubitke koji idu na teret države pošto je ona odavno istopila sav kapital. Prema sporazumu sa MMF-om, rok za rešavanje pitanja RTB Bora je šest meseci.

Prema rečima LJubodraga Savića, profesora na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, pokrivanje gubitaka RTB-a iz budžeta više nema smisla, ali ne može se ni ugasiti s obzirom na značaj kompanije za istočnu Srbiju.

„Bilo bi dobro da Kinezi pristanu da preuzmu RTB Bor pošto drugog rešenja nema“, smatra Savić.

Ulaganja u puteve

Prema saopštenju iz kabineta ministarke Mihajlović, na samitu bi trebalo da bude potpisan i ugovor o finansiranju izgradnje auto-puta Surčin – Obrenovac, vredan 208 miliona evra, za koji je u junu potpisan komercijalni ugovor sa kineskom kompanijom CCCC (China Communication Construction Company). Ovaj projekat uključuje i izgradnju novog mosta preko Save dužine 1.800 metara. To će biti treća deonica na Koridoru koju grade kineske kompanije, posle deonica Obrenovac – Ub i Lajkovac – LJig, ukupne dužine 50,8 kilometara, na kojima radove izvodi „Shandong Hi-speed group“.

Kinezi će raditi i na izgradnji dela obilaznice oko Beograda od Ostružničkog mosta do Bubanj potoka, ukupne dužine 19,5 kilometara. Ovaj projekat je vredan 207 miliona evra i uključuje izgradnju četiri tunela i 22 mosta.

Kinezi su odlučili da „napadnu“ i srpsko finansijsko tržište. Tako je 19. oktobra mađarski ogranak Bank of China podneo zahtev Narodnoj banci Srbije za davanje preliminarnog odobrenja za osnivanje banke u Srbiji. Kako ističu u NBS, osnivanje banke podrazumeva i postupak za davanje dozvole za rad kada NBS utvrdi ispunjenost uslova za davanje preliminarnog odobrenja i davanje saglasnosti NBS na akta usvojena na toj osnivačkoj skupštini pre nego što započne sa radom. U NBS kažu i da je namera Kineza da sve ovo obave do kraja godine kako bi započeli sa radom od početka 2017.

Do sada kineske kompanije su učestvovale u tri velika posla u Srbiji. To je pre svega izgradnja Pupinovog mosta, zatim izgradnja prvog novog termoenergetskog bloka u poslednjih 30 godina u termoelektrani u Kostolcu koja je u toku, kao i preuzimanje Železare Smederevo od strane kineskog Hestila u aprilu ove godine.

Minoran izvoz u Kinu

Ovi projekti svi su deo kineskog plana za veće prisustvo u Evropi. S druge strane, prisustvo srpskih proizvoda u Kini je zanemarljivo. Tako je na uvoz iz Kine od 1,5 milijardi dolara u 2015. godini, Srbija odgovorila izvozom od svega 20 miliona dolara. Mi iz Kine, prema podacima Privredne komore Srbije, uvozimo skoro sve, a najviše komunikacionu opremu (170 miliona dolara), mašine za 118 miliona, računare i opremu za 116 miliona evra, a pored toga i elektronske uređaje, tekstil, odeću i obuću, hemiju…

U drugom smeru uglavnom odlazi drvo i to neprerađeno u obliku trupaca ili kao rezena građa. To čini skoro 40 odsto našeg izvoza u Kinu u 2015. u prvoj polovini 2016. godine. Osim toga put Kine prošle godine našlo je i elektromotora za 2,7 miliona evra i mašine u vrednosti 2,4 miliona evra.

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović nedavno je saopštio da su srpske firme dobile dozvole za izvoz jagnjetine i govedine u Kinu. Međutim, kako agroekonomista Milan Prostran tvrdi, Srbija nema jagnjetine ni za svoje potrebe, a proizvodnja junetine je suviše mala da bi išta značila na ogromnom kineskom tržištu.

„Eventualno jedino što možemo od hrane da prodajemo Kinezima jesu kukuruz i pšenica gde imamo velike viškove i možda neke skupe proizvode koji bi mogli da izdrže troškove transporta“, kaže Prostran za Danas.