Site name

Koliko najviše zarade u Srbiji iskrivljuju stvarnu sliku uobičajenih primanja građana

Prosečna plata od 45.000 dinara, realna je ipak manja

* Strani investitori koji su otvorili fabrike zbog jeftine radne snage isplaćuju minimalce, a takođe i mala preduzeća i preduzetnici. Kada se uproseči plata na 45.000 dinara, to lepo izgleda, ali nije realan podatak, kaže Zoran Vujović, predsednik APPS

Svako saopštenje Republičkog zavoda za statistiku o visini prosečne zarade u javnosti naiđe na nevericu i skepticizam.

Piše: M. Obradović

Beograd 21. decembar 2016. 14:30

Razlog je jednostavan, najveći broj građana prima neto platu koja je manja od one koju Zavod saopštava, a koja je u oktobru ove godine (prema poslednjim podacima) iznosila 45.281 dinar. Naime, prosečna zarada se obračunava tako što se suma plata zaposlenih u firmama i kod preduzetnika za koje podatke obezbeđuje Poreska uprava podeli sa brojem plata.

Ukoliko bi se najveći broj plata kretao oko proseka, ovako obračunata prosečna zarada bi bila dobar pokazatelj mesečnih primanja prosečnog stanovnika Srbije. Međutim, u realnosti ovaj prosek iskrivljuju ekstremno visoke plate i to tako što čitav prosek pomeraju naviše. Zato se često u razvijenim zemljama kao bolji pokazatelj standarda stanovništva koristi takozvana medijanska plata.

To je u stvari srednja plata, što znači da tačno pola zaposlenih prima manju platu od te, a pola veću platu.

Prema rečima Mihaila Arandarenka, profesora na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, uobičajen raspored plata u jednoj ekonomiji je da su oko dve trećine ispod prosečne, a jedna trećina iznad. Zbog ovakvog rasporeda, po pravilu je i medijanska niža od prosečne plate, i to kako ističe Arandarenko, za 10 do 15 odsto.

U slučaju Srbije to bi značilo da bi srednja plata u našoj zemlji iznosila od 38.500 do 40.750 dinara.

Nažalost, za razliku od drugih evropskih zemalja, trenutno ne postoji zvanično izračunata medijanska plata za Srbiju. Kako objašnjavaju u Republičkom zavodu za statistiku prosečne zarade po zaposlenima računaju se na osnovu podataka dobijenih na uzorku izabranih izveštajnih jedinica, a ne na uzorku zaposlenih.

"Podaci se prikupljaju zbirno za izveštajnu jedinicu (ukupna masa isplaćenih zarada i ukupan broj zaposlenih u izveštajnoj jedinici), dakle ne raspolaže se podacima o pojedinačnoj zaradi svakog zaposlenog da bi se mogla računati medijana", stoji u pisanom odgovoru RZS.

U vezi sa prosečnom platom, u javnosti je izbila još jedna diskusija oko toga koliko je prosečna plata zaista sveobuhvatna, jer ne uključuje preduzetnike u računicu.

Doduše za to postoji i dobar razlog jer, kako objašnjava Arandarenko, preduzetnici jedan deo svojih prihoda ostvaruju radom, tj. kroz zaradu, ali jedan deo i prihodom na kapital.

Predsednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća i preduzetnika (APPS) Zoran Vujović smatra da visoke plate u javnim preduzećima, velikim državnim preduzećima, agencijama, administraciji i još nekim delatnostima podižu prosek i tako krive sliku stvarnih primanja u Srbiji.

- U radno intenzivnim delatnostima uglavnom se isplaćuju minimalci. Strani investitori koji su otvorili fabrike zbog jeftine radne snage isplaćuju minimalce, a takođe i mala preduzeća i preduzetnici. Kada se uproseči plata na 45.000 dinara to lepo izgleda, ali nije realan podatak. Statistika pomaže da sagledamo situaciju, ali to nije nauka - ističe Vujović, dodajući da zanatlije, preduzetnici, mala i srednja preduzeća zapošljavaju oko 800.000 ljudi u Srbiji.

Ono što dodatno krivi sliku zarada je i što se jedan deo plata isplaćuje na ruke, na crno. Tako uglavnom manje firme ili preduzetnici isplaćuju redom minimalce, ali najboljim radnicima koje žele da zadrže, novac iz dobiti firme isplaćuju na ruke.

povezane vesti

komentari (0)

* Sva polja su obavezna

Potvrdite

Slanjem komentara slažete se sa Pravilima korišćenja ovog sajta.