Od oktobra prošle godine novi vlasnici ribnjaka na Pazarištu, nedaleko od Novog Pazara, pokušavaju da se dogovore sa novopazarskom elektrodistribucijom i na tu lokaciju dovedu struju.
Spor je nastao oko duga od 100.000 evra, koji je ostao iza bivšeg vlasnika – kompanije „Vojin Popović“. Obraćali su se i Kraljevu i Beogradu, i, za sada, svi njihovi zahtevi su odbijeni. Zbog toga, zvanični početak rada ribnjaka kasni.
Ribnjak na Pazarištu, do početka prošle decenije, bio je drugi u Evropi po proizvodnji i uzgajanju kalifornijske pastrmke. A onda su nastupila zla vremena za kompaniju „Vojin Popović“, koja je godinama bila u stečaju i prošle godine postala vlasništvo konzorcijuma koji čine MN Petrol i turski privrednik Kenan Gunaj. Oni su preduzeće, u čijem sastavu je i ribnjak, kupili za milion dinara. Do dolaska novih vlasnika, ribnjak je godinama bio ruiniran. Bazeni su porušeni, a sa objekata je odneto sve. Isto je bilo i sa fabrikom toplih i hladnih programa za preradu ribe. Odnete su sve mašine i ostale su samo zidine.
Novi vlasnici su počeli da vraćaju stari sjaj ribnjaku. Pre nekoliko meseci počelo je postavljanje na zdrave poslovne noge. Rekonstruisani su objekti, izgrađeni magacini i napravljena mrestilišta po najsavremenijim standardima. Za sada se uzgaja i prodaje riba kupcima u regionu. Za uzgoj ribe koristi se 13 bazena, a kada bude izvršena klasifikacija, riba će biti prebačena u 19 drugih. Novi vlasnici planirali su da ove godine na tom prostoru izgrade i riblji restoran i veštačko jezero. Za sledeću godinu planiran je početak prerade ribe i proizvodnja ribljih specijaliteta. Procenjuje se da je kapacitet ribnjaka na godišnjem nivou 700 tona ribe.
Problemi sa nedostatkom struje vrlo lako mogu da zaustave ovu značajnu investiciju, jer tumaranje po mraku i uključivanje agregata ne mogu da „proizvedu“ kalifornijsku pastrmku.
Ribnjak je izgrađen pre tri decenije, tri kilometra od izvora reke Raške. Kada je izgrađen, stručnjaci su tvrdili da je ta voda idealna za uzgoj kalifornijske pastrmke, jer voda zimi i leti varira samo za dva stepena. Krajem devedesetih godina izgrađena je fabrika za preradu i fino pakovanje ribe. Iz Danske je uvezena oprema vredna tri miliona dolara i tada je počela hladna i topla prerada ribe, u to vreme jedinstvena na Balkanu. Od ukupne proizvodnje 80 odsto je išlo na inostrano tržište. Belgijanci su bili najveći kupci. Novopazarski ribnjak je imao i najsavremenije mrestilište u kojem se godišnje proizvodilo pet miliona komada mlađi, koju su kupovali ribnjaci u bivšim jugoslovenskim republikama.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
