Ljubin triptih prvi put izložen nakon dve decenije u podrumu

Valjevci i gosti iz drugih gradova će ovom prilikom moći da vide i triptih „U čast DŽona Frejzera“, dimenzija 260 x 810 centimetara. Valjevski novinari imali su priliku da prvi na konferenciji za medije vide ovo grandiozno platno oslikano još sedamdesetih godina prošlog veka.

– Ovo će biti prvi put da se ovo platno izlaže na jednoj izložbi. Slika se godinama nalazila u sali hotela „Interkontinental“ i namenski je pravljena. I kada je naručena i kada je rađena, izazvala je velike polemike, a sam autor sliku je radio skoro dve godine. LJuba je bio protiv toga da njegova slika bude baš u tom prostoru, ali arhitekta hotela je želeo da baš ta njegova slika krasi zid sale. Ono što se može videti jeste da je LJuba ostao veran i dosledan sebi i da nije podlegao ni imenu hotela „Interkontinental“, niti želji da slika bude dekorativna u tom prostoru, već ju je naslikao kako je on smatrao da treba i kako je osećao, rekao je direktor Galerije Vojislav Jovanović, najavljujući izložbu.

Triptih je u sali hotela „Interkontinental“ često bio iza zavese, jer gostima koji su tu pravili svoje svečanosti slika nije odgovarala, a sam LJuba izričito je zabranio da se ispred njegove slike pije i jede. Obiluje brojnim detaljima i po rečima Jovanovića, u pravljenu kataloga za ovu izložbu najteže odluke bile su vezane upravo za to koji detalj objaviti. Valjevski fotografi uočili su čak 60 bitnih detalja.

– Nakon što je skinuta sa zida sale hotela, ova slika je 20 godina bila u podrumu. Praktično ovo je nakon toga njeno prvo postavljanje na svetlost dana. Dok je bila u sali, bila je dugo i iza zavese, ali taj inat koji je LJuba terao sa arhitektom imao je pozitivni epilog, jer je ova slika proglašena za nacionalno blago Srbije. Ona nikada neće moći da izađe iz zemlje, a kakva će biti njena dalja sudbina, mi to ne znamo. Voleli bismo da ostane ovde, ali slika je vlasništvo Genex trejda, koji su bili vlasnici tadašnjeg hotela. Pozajmili smo je na godinu dana, a izložba će zbog izuzetno velikog interesovanja ljudi trajati tri meseca, kaže Jovanović.

Inače, ovde će cela naredna godina biće posvećena Popoviću. Kako se moglo čuti, namera Galerije jeste da prva postavka s tim u vezi bude izložba belgijskog mecene, koji ima više od 300 crteža, a u pitanju je najveći kolekcionar u Evropi. Uslediće potom još jedna izložba iz privatnih kolekcija, a poslednja će biti na dan godišnjice njegove smrti (12. avgust) i sadržala bi 70 radova koje LJuba nikada nije izlagao.

– Tako će ovde u Valjevu svi moći da vide jedinstvene slike iz privatnih kolekcija iz Srbije, ali i van nje. Pokušaćemo i da Valjevo i Srbija vide ono što Popović dosad nikada nije izlagao. Naravno da je rad Galerije mnogo otežan kako on nije sa nama. LJuba je svojevremeno razgovarao sa gradskim rukovodstvom i njegova namera je bila da taj fundus koji Galerija poseduje bude osnov za Muzej fantastike. Naravno, treba obezbediti prostor i taj fundus kompletirati, kaže direktor Moderne galerije.

Kada su u pitanju dela LJube Popovića, valjevska Moderna galerija raspolaže sa stotinak njegovih crteža iz jugoslovenskog perioda sa Akademije do 1963. godine, ali i niz njegovih slika koje su deo stalne postavke. Među slikama u stalnoj postavci, tri su vlasništvo Narodnog muzeja i Muzeja savremene umetnosti, koje je Galerija uzela na revers.

U Genexu 46 "nacionalnih blaga"

Jovanović objašnjava i da postoji dosta slika koje se nalaze po depoima raznih ustanova i institucija, a da sama Galerija ima pravo malo bogatstvo u slikama. Bio bi to Muzej nadrealne umetnosti i fantastike, upravo onakav kakve je slike LJuba slikao, a sama Galerija izlagala. U posedu Genexa sada se nalazi oko 140 slika, od čega je 46 proglašeno nacionalnim dobrom, a valjevska Galerija zainteresovana je za devet slika, koje bi upotpunile njen fundus. S tim u vezi Galerija će preko Ministarstva kulture pokušati da do njih i dođe.