Važno je imati prošlost

 Nikad se više, kao u stara dobra vremena , kotrljati niz pitome brežuljke svojih rodnih sela“, misao je koju smo pročitali u romanu Huana Oktavija Prensa „Višak identiteta“, koji je objavila beogradska Geopoetika, a sa španskog jezika prevela Gordana Ćirjanić.

Autora smo sreli na štandu njegovog srpskog izdavača na 61. Mađunarodnom sajmu knjiga u Beogradu i pitali ga koliko sveopšta globalizacija preobražava naš identitet odnosno način na koji ga razumemo i poznajemo.

– Mislim da u vremenu globalizacije ne gubimo sopstveni identitet. Ne samo da ga ne gubimo već moramo imati u vidu da je reč o istorijskom pojmu koji se razvio. Dakle ono što identitet znači jeste nešto drugo u odnosu na to šta je ovaj pojam značio pre pet stotina ili hiljadu godina. Mislim da ubuduće ideja identiteta neće imati za osnovu samo ovaj prostor, već će biti zasnovana na raznim konponentama, koje će naravno imati uporište i u prošlosti. Kada je o mom identitetu reč, često me pitaju kako se osećam – osećam li se kao Argentinac, Jugosloven ili Italijan. Ne mogu da kažem kako se osećam. Ono što znam jeste da je sve što sam proživio u tri zemlje deo je mog identiteta. Uvek sam mislio da je važno da čovek prošlost koju ima treba da je deli sa drugima. U meni je nekoliko različitih identiteta, ali s druge strane svi imaju nešto zajedničko. Stvaraju se nove vrednosti. Predrasude koje su ranije postojale padaju i ruše se. Svaki čovek je istovremeno i stranac i domaćin svuda u svetu – kaže naš sagovornik, koji dobro zna o čemu govori.

NJegov život veoma je zanimljiv. Rođen je 1932. u emigrantskoj porodici, u lučkoj varoši Ensenada de Baragan, nedaleko od grada La Plate, a svoja prva iskustva sticao je u naselju gde su „svi bili stranci“ i gde su se govorili „svi jezici ovog sveta“. NJegova nova knjiga je jedna vrsta bildungs romana o buđenju i odrastanju u emigrantskoj sredini, a njegov istinski protagonista je samo naselje.

Prens je među malobrojnim piscima koji s autoritetom, na bazi ličnog iskustva, mogu da pišu o emigrantskom životu. NJegovi preci bili su iz Istre. Na putu po Evropi, a u potrazi za korenima živeo je u Beogradu, Trstu, a onda paralelno i u Argentini. Huan Oktavio Prens je doslovno građanin sveta.

U ovom autobiografskom romanu , on s dubokim humanizmom, specifično argentinskim humorom i samo njemu svojstvenom nežnom ironijom, oslikava sredinu u kojoj je odrastao i životne priče sasvim običnih ljudi. Vedra atmosfera ovog romana zadržava se čak i na stranicama gde se govori o smrti.

Latinoameričku književnost druge polovine 20. veka mahom karakterišu ekscentričan ugao gledanja na stvari i neobična klima pripovedanja. U takvom ključu, negde između Borhesove ironijske fantastike i Markesovog magijskog realizma, ispisuje danas Prens svoju prozu, koja bi slobodno mogla da se definiše kao „bizarni realizam“. Prensovi romani prevođeni su na razne jezike. Srpsko izdanje romana „Višak identiteta“ prvi je prevod na neki strani jezik.

On je rodnu Argentinu, kao politički emigrant, napustio 1975. godine. Na španskom jeziku je priredio i preveo osam antologija savremene jugoslovenske poezije. Posebnu pažnju posvetio je poeziji Vaska Pope, a u Madridu je objavio ciklus epskih pesama o Marku Kraljeviću uz uporednu studiju o španskom El Sidu i našem narodnom junaku. Budući da ove prostore odlično poznaje i da je u rodnoj Argentini uspeo da upozna i nemilost vojne diktature, pitali smo ga koliko su suočavanje sa prošlošću i negovanje kulture sećanja važni.

– To je izuzetno važno. Sve što čovek radi na očuvanju svog pamćenja je bitno. U Argentini je još nekoliko stotina vojnika i oficira koji su osuđeni za ono što su uradili. Mislim da je važno da se o svemu tome zna. Ne smemo da se pravimo da se to nikada nije dogodilo. Pravni sistem je dužan da reaguje kako treba, ali i mi treba da znamo kako je nešto počelo i šta se sve dogodilo. Treba otvoreno govoriti o tome i bez laži izneti sve na čistac bez demagogije. Treba pamtiti da bi se o tome razmišljalo i otvoreno razgovaralo – smatra Huan Oktavio Prens.