Site name

Povodom Nova Festivala u Pančevu izložba o čuvenom crtanom junaku

Zograf: Linea je mediteranac, hedonista i simpatični luzer

La Linea, animirani lik italijanskog autora Osvalda Kavandolija, koji uprkos svim preprekama crtačeve ruke grabi po beskonačnoj liniji, biće u fokusu ovogodišnjeg Nova Festivala u Pančevu.

1

Piše: Aleksandra Ćuk

Beograd 27. septembar 2017. 15:00

Svečano otvaranje programa pod nazivom "Živeo Kavandoli!" zakazano je za 3. oktobar od 19 sati u bioskopu "Vojvodina" kada će biti otvorena međunarodna izložba u kojoj 100 autora iz celoga sveta odaju počast tvorcu simpatičnog brbljivog nosonje i hedoniste, kojeg je ovdašnja publika brzo zavolela iako se on i nije tako dugo emitovao na televiziji i iako su filmovi sa njim prikazivani kao "fileri" između emisija, neka vrsta intermeca. Danas, međutim, kako je to primetio i Saša Rakezić Zograf, Linea se troši u markentiškoj industriji, njime se poštapaju banke, reklamiraju se i papirni ubrusi, koji se čak i zovu Linea, dok fanovi umeju da ga upotrebe na kreativniji način, recimo za ukras na vrhu svadbenu torte i, naravno, u društvu Linea mlade.

"Sam 'Linea' je nastao u kuhinjskim uslovima u stanu Osvalda Kavandolija", kaže Zograf, dodajući da je i on kasnije devedesetih osnovao strip radionicu "Kuhinja" koja je, pokazalo se, u njegovom stanu postala prostor u kojem je moglo da se kreira uprkos skromnim uslovima.

"Krenete, dakle, od nečeg veoma jednostavnog, malo ili ništa sredstava, i od toga napravite interesantan koncept. Ja sam na jednom strip festivalu upoznao jednu bugarsku autorku koja mi je rekla da oni na televiziji imaju jedan TV šou koji se bavi kuvanjem i koji možda najbolje objašnjava tu ideju. Emisija se zove 'Kako napraviti od ni ništa nešto' a to je otprilike bio i recept za mnoge kreativce koji su u to vreme pokušavali da se izraze", ukazuje naš sagovornik .

Prema njegovom mišljenju, Linea je jedan od likova koji je možda ikonički za 20. vek. "Stvorio ga je Kavandoli, animator iz Milana, kao deo reklame za kuhinjsko posuđe. To nam može delovati neverovatno, ali se ispostavilo da se u to vreme, sedamdesetih godina kada je vladao, moglo bi se reći, maksimalistički pristup, kada je bilo sredstava više nego danas, kada je sve bilo baroknije i kitnjastije nego što je to slučaj sa današnjom scenom, pojavio iskusan animator koji je kreirao potpuno jednostavan lik i za animaciju i u ekspresivnom smislu. Mogao je da izrazi sve svoje reakcije, sva svoja razmišljanja kroz jednu jedinu liniju. To se pokazalo kao odličan način za komunikaciju sa najširom publikom i ti filmovi, koji su trajali između dva i sedam minuta, bili su često korišćeni kod nas između različitih televizijskih emisija, recimo između segmenata dva različita priloga tokom Nedeljnog popodneva. Ljudi su to pamtili, a Linea je postao i neka vrsta internacionalnog fenomena i bio prihvaćen u različitim sredinama jer je neverbalno komunicirao. Proizvodio je, doduše, stalno neku vrstu, karakterističnog mumlanja i gunđanja, a zanimljivo je da je čovek koji mu je pozajmio glas imitirao zapravo sopstveni način govora koji je interno koristio kad se zavitlavao u svom društvu srednjoj školi. Dakle, nešto iz privatne zabave je postalo međunarodni fenomen", objašnjava Zograf, napominjući da je bio zanimljiv i način na koji je glumac davao glas Linei.

"Prilikom snimanja, prema svedočanstvima ljudi koji su tome prisustvovali, on bi obrnuo uobičajeni proces u animiranom filmu. Nije se prvo pravio tonski zapis pa tek onda animacija. Kod Linee nije bilo potrebe za tako nečim s obzirom na to da se ne vidi šta priča, nego samo otvara usta. Onda je i glumac, koji je imitirao glas na licu mesta, improvizovao svaki put direktno ubacivavši glas u radnju, što je prilično neverovatno", smatra Zograf.

"Pored toga, sve je, da podsetim, nastalo u kuhinji u najminimalističnijoj produkciji. Kavandoli je imao samo jednu kameru i ženu koja je njegove skice prenosila na celove, tako da je, zapravo, samo zahvaljujući svojoj dovitljivosti i dobro primenjenom minimalizmu uspeo da kreira veoma zapamćenu kreaciju koja se i danas često u lokalnoj industriji koristi kao zaštitni znak ili simbol."

Prema Zografovim rečima, Linea je ovde kod nas veoma brzo prihvaćen i ostao zapamćen, između ostalog, i zbog svojih osobina budući da on nije samo mali čovek, nego biće puno radosti, hedonista, koji svakog dana kreće ispočetka iako ga često crtačke sile potpuno unište. Nama je postao blizak, smatra Zograf, jer na neki način predstavlja esenciju mediteranskog čoveka.

"On je kvintisekcija namćorastog, individualistički nastrojenog i krajnje operetskog lika koji voli da uživa u životu, što i jeste suština života na Mediteranu. Kod nas postoji neka vrsta mentalitetskog prepoznavanja Linee. Mi ga osećamo kao svog više nego kao lika instaliranog iz inostranstva. On nije ni superjunak iz Amerike, ni šaljivi Kelt kao Asteriks, on je nešto što je duboko deo ovdašnjeg psihološkog preseka. Naša publika se identifikuje sa njim a naročito zato što postoji ta ruka autora koja se uvek pojavljuje da bi mu otežala život. On se zbog toga strašno nervira, ali taj autor, koji je u ulozi demijurga, koji stalno Linei podmeće prepreke, takođe je prepoznatljiv momenat za našu publiku jer se mi zapravo lako poistovećujemo sa time da nas stalno neke sile ometaju umesto da nam pomažu. Lako se identifikujemo sa takvim likom a tome doprinosi i činjenica da je on sam jednostavan i sveden i da je zapravo trebalo malo da bi se oživeo. Nama to, kao suštinskim lenčugama, veoma odgovara. Naš improvizatorski duh prepoznaje nešto u tom kreativnom procesu koji je doveo do jednog takvog lika", konstatuje Zograf.

Upitan da li bi izdvojio neki od filmova sa Lineom budući da se on vremenom razvija, da upoznaje i devojku, dobije auto, Zograf kaže da ne može da se odluči i da mu je najzanimljivije zapravo to što se sve vreme dešava bombardovanje najluđih situacija koje se neverovatnom brzinom smenjuju jedna za drugom.

"Količina ideja koja se iskoristi za to malo vremena je zadivljujuća. Linea je kasnije postao složeniji, desilo se da u film ulazi i jedan zavodljivi lik koji ga uvek smetne sa puta. Uglavnom, on skoro uvek gubi, ali ga to ne čini nekim propalim, tragičnim likom, nego naprotiv simpatičnim - simpatičnim luzerom", zaključuje Saša Rakezić Zograf.

Sin Osvalda Kavandolija govoriće o svom ocu

Program u čest Osvaldu Kavandoliju La Linei obuhvatiće na večeri otvaranja gostovanje Serđa Kavandolija, Osvaldovog sina, koji će narednog dana pričati o svom ocu, njegovom životu, radu i bogatoj kulturnoj zaostavštini o kojoj sad Serđo brine. Zahvaljujući MUSIL-u fondaciji muzeja industrije i rada iz Breše, KominikArtu i Italijanskim institutom za kulturi gosti festivala će biti i: Pjero Tonini, nastavljač Kavandolijevog rada i najpoznatiji animator u Italiji danas, kao i Fusako Jusaki, poznata japanska strip crtačica. NJima će se pridružiti domaći strip autori koji su stvarali u čast velikog Kavandolija. To su: Aleksandar Zograf (ujedno i selektor domaćeg programa), Wostok, Dragana Kuprešanin, Boris Stanić, Ana Petrović, Darko Dacović, Milan Simić, Marko Malk i Nikola Vitković.

Oživeti neživo

Nova Festival je pripremio zanimljiv prateći program u sklopu kojeg će biti organizovano nekoliko predavanja. Kada 4. oktobra Serđo Kavandoli bude govorio o svom ocu u tome će mu pomoći i Pjero Tonin, nastavljač Kavandolijevog opusa, a 10. oktobra će arheolog Adam Crnobrnja iz Narodnog muzeja Beograda održati predavanje "Skrivene priče svedenih formi" koje počiva na tezi da figurine vinčanske kulture po svojim karakteristikama neodoljivo podsećaju na La Lineu. Posebnu celinu čini besplatan program zakazan 12. oktobar od 10 sati u prostorijama Vajrles Media, a koji je osmislio Lazar Džamić, naš istaknuti kreativni strateg. Program se zove "La linea i marketing: Kako oživeti neživo", a u njemu će učestvovati: Borislav Miljanović, Slavimir Stojanović, Slavoljub Stanković, Mićko Ljubičić i Noredeus Tima.

povezane vesti

komentari (1)

* Sva polja su obavezna

Potvrdite

Slanjem komentara slažete se sa Pravilima korišćenja ovog sajta.

Simpa

27. septembar 2017.

Obožavam La Lineu.