Site name

Zašto ni vlast ni opozicija neće da vide stvarne zahteve studenata

Povratak srpa i čekića

* Kako god prošli ovi protesti, jedno je sigurno: posle njih u Srbiji više ništa neće biti isto

Suočeni sa neočekivano masovnim i žilavim protestima, koji su već ušli u drugu dekadu, i vlast i opozicija se ponašaju suštinski isto - ignorišu onaj deo zahteva sa kojim ne znaju šta bi.

9

Piše: Branislava Kostić

19. april 2017. 12:59

Foto: Gordana Nonin

Paralelno sa tim, opozicija javno odobrava one zahteve demonstranata koji im odgovaraju, a vlast polemiše sa zahtevima koje demonstranti nikada nisu ni izneli.

U saglasju sa medijima, i jedni i drugi proteste većinom nazivaju "studentskim", mada je od momenta iznošenja zahteva potpuno jasno da su studenti samo inicijatori i predvodnici protesta u koje su se, nakon javnog poziva uključili sindikati radnici, seljaci, penzioneri i "svi ostali nezadovoljni ljudi Srbije". Time su protesti i zvanično zaslužili da se nazovu građanskim protestima koje predvode studenti. Na tim, građanskim protestima, traži se ispunjenje baznih zahteva koje su, kao inicijatori i predvodnici, definisali studenti.

Vlast, odnosno Aleksandar Vučić, koga demonstranti slikovito nazivaju "3 u 1", uporno insistira da se "ne može prekrajati izborna volja građana", mada ni studenti, ni demonstranti uopšte, ništa slično nikada nisu ni tražili.

I ostali studentski zahtevi, koje su demonstranti prihvatili u svim gradovima, takođe su jasni i nedvosmisleni. Iz njih direktno proizilazi negativan odnos demonstranata i prema vlasti i prema opoziciji: studenti traže promenu sistema! Građani na protestima to podržavaju!

Odatle proizilazi njihovo odbijanje saradnje sa opozicijom, jer bi neka buduća pobeda opozicije značila samo izbor i/ili postavljanje (verovatno) korektnijih i diktaturi nesklonijih ljudi na najvažnijim društvenim funkcijama, dok bi sistem ostao isti, što bi na kraju dovelo do ponovnog urušavanja prava građana, do novih oblika korupcije i vladavine nad zakonom.

Radi se o pomalo nemušto definisanim zahtevima koji su u suštini levičarski. Očito je da nisu u pitanju zahtevi kojima je cilj samo stvaranje uslova za fer i slobodne izbore. U pitanju su zahtevi za koje sami studenti kažu da ih postavljaju u ime "ogromne većine osiromašenih, opljačkanih i ugnjetenih stanovnika Srbije". To je nemoguće prevideti. Studenti od početka na čelu protestnih kolona nose transparent "PROTIV SISTEMA!" Takođe se ne mogu prevideti transparenti na kojima piše "SMRT KAPITALIZMU", "I VAZDUH STE PRIVATIZOVALI", "NO PASARAN", "NEĆEMO DA BUDEMO JEFTINA RADNA SNAGA"... Posle 29 godina na ulice Srbije su se vratili srp i čekić! To je činjenica koju neće da vide ni vlast, ni opozicija. Ni mediji. List Danas je jedini koji te činjenice, doduše ne ističe, ali ih i ne zaobilazi. Svi ostali mediji ih se klone. Klone ih se i predstavnici EU, kao i predstavnici svih stranih zemalja koji komentarišu događaje u Srbiji. Zato što ni domaćoj vlasti, ni (postojećoj) opoziciji, posebno ne EU i stranim partnerima Srbije, nikako ne odgovara "balkanska verzija Sirize" u Srbiji.

Kako god prošli ovi protesti, jedno je sigurno: posle njih u Srbiji više ništa neće biti isto. Zato što se pokazalo da ta neka nova snaga postoji, ali i da se ne libi da izgovori zahteve koji nisu usmereni na ovu ili onu garnituru vlasti, već na promenu ukupnog sistema.

Što se pre opozicione stranke pomire sa činjenicom da postoji (značajan i mlad!) deo Srbije koji kapitalizam ne smatra "konačno pronađenim i od Boga datim sistemom u dvadeset prvom veku", pre će biti u stanju i da uspostave komunikaciju sa studentima koji vode ove proteste. Jer istorija nas uči: kad jednom krenu - zahtevi za promenu sistema se završavaju ili revolucijama, ili pametnim postepenim prilagođavanjem koje na kraju dovede do sistema kakav razvijaju neke skandinavske zemlje.

Novija istorija Srbije nas, međutim, uči da nijedna postsocijalistička vlast nije umela da vuče pametne i postepene poteze, koji bi na kraju rezultirali trajno poboljšanim položajem radnika, seljaka, siromašnih, obrazovanih i nekorumpiranih građana.

Autorka je dr nauka bezbednosti, specijalista za nenasilno razrešavanje konflikata

povezane vesti

"Prevelik značaj" Savamale

0

Piše: Pavle Radić

Zašto je Vučić vaš favorit?

11

Piše: Borko Stefanović

Duh Beograda je mogućnost za svakog

1

Piše: Borislav Krivokapić

komentari (9)

* Sva polja su obavezna

Potvrdite

Slanjem komentara slažete se sa Pravilima korišćenja ovog sajta.

Зорица Р

19. april 2017.

Годинама нисам куповала дневну штампу. Пре 15-ак дана сам почела да купујем Данас јер једино они извештавају о свему што би народ требало да зна.

tatamata

19. april 2017.

Zašto bi radnici trebalo da imaju išta zajedničko sa zahtevima kćerke uveliko preplaćenog režisera favorizovanog u doba opšte propasti države, i njegove supruge, bivše manekenke (tradicionalno pučko zanimanje)? (Misli se na Bjelogrliće&kćer) Ista priča u Beogradu ko i ''''45. Skrojevići sa talentom za glumu se primili na život na visokoj nozi i to prodaju puku kao REVOLUCIJU. Zatu nam i jesu sve revolucije - pozorište u kući.

Marko

19. april 2017.

Deluje mi da tekst piše neko ko akademski posmatra stvari, a ne neko ko se kreće među ljudima. Prvi protest je bio spontani izliv nezadovoljstva (u Novom Sadu) u postizbornom šoku i bilo je oko 100-200 mladih ljudi. Pokrenuli su ga veoma obične studentkinje i studenti. Drugi protest je nadovezivanje radikalno levog studentskog pokreta sa UNS i napravljeno je mesto koje je pokrenulo mlade iz mrtvila. Treći deo je (prethodnim protestima isprovocirana) rakcija mladih u BG. U prvi mah na proteste su izašli i levičari i desničari, ali dominantno jedna generacija (mladi), čije je nezadovoljstvo kulminiralo u izbornim neregularnostima. Radikalno levi pokret, ohrabren brojnošću kakvu nisu za života imali, počeli su da instrumentalizuju nezadovoljstvo: u ime mase počelo je da se priča jezikom koji nije jezik mase, napravljen je apologetičan pristup sa idejom da će za odgovor na provokacije biti odgovorna masa, a ne provokatori. Na kraju izdat je "manifest" koji 70% učesnika niti razume, niti podržava, niti zna da ponovi da ih na ulici pitate i u tom smislu ta levica je grupa najobičnijih levih elitista. Takav dokument ne predstavlja jasnu "metu" ili cilj u jednoj rečenici koji odgovara besnim ljudima. Struktura prisutnih počela je da se menja i mladi su počeli da izostaju, jer to više nije bilo mesto koje je generacijski značajno i koje ima energiju svetla na kraju tunela. Protest se urušava, energija sagoreva, baš kao i peti oktobar. Neuspeli protest će demoralisati i potvrditi razočaranje, iako nažalost pomenuta radikalna levica to u svojoj izolaciji ne vidi. Bolje bi bilo da je postavljen konkretan, jasan zahtev (ponovljeni regularni izbori) i da se na njemu tvrdilo kao na maloj ali značajnoj pobedi, nego da se išlo u širinu. To su neki i tražili (ponavljanje izbora), ali "protiv sistema" je opstalo kao jedan elitistički, apstraktan i nejasan zahtev iza koga se u krajnjem slučaju krije pozicija neodgovornosti i stav "svi su isti". Nedostatak volje da se preuzme rizik i težnja da se drže govorancije u trenutku kada treba delovanje dodatno je razvodnio celu priču i samo potvrdilo jednu stvar: oni su odlučniji u nameri da zadrže vlast, nego mi da delom umesto samo rečju štitimo svoja prava. Dodatno, protest ne dopire do kritičnog broja ljudi. Iako su ljudi autovani na protestima i neki su platili skupu cenu, propast ovih protesta će i kod stranaca potencijalno stvoriti utisak da Vučić uz sve mane ipak jeste igrač koji drži situaciju pod kontrolom. A to je naš put u novu katastrofu. Pitanje za one koji su "protiv sistema" je jednostavno: da li taj luksuz sebi možemo da priuštimo. Opet. Pisac komentara je društveno aktivan nekih 20 godina. Nije doktor nauka. Ide na proteste.

"ДАДАиста"

19. april 2017.

Срп и чекић некада су симболички представљали "маказе" . . .

Gerasimos Fardaras

19. april 2017.

Ne razumem zasto autorka pominje Sirizu, osim da obezvredi tezinu protesta. Dobro je poznato da je Grcka bila na izlasku iz krize kad su se Sirizasi dokopali vlasti, a da se sada krizi ne nazire kraj. Vodje Sirize su uobicajeni politicki paraziti, nesposobni da se bave i najprostijim poslovima, a kamoli da vode drzavu. Ako rezultat protesta bude srpska verzija Sirize, ozbiljno samo nadrljali.

Nedamo Danas

19. april 2017.

U kojoj su boji alatke ?

novinar u penziji /nestranačka ličnost

20. april 2017.

Molim Vas Branislava Kostić, primite moje duboko poštovanje. Imate dragocenu sposobnost: UMETE DA MISLITE !

Oleg Jovanović

21. april 2017.

Hvala Vam, Branislava Kostić. Probudili ste u meni jednu nadu,za koju sam mislio da je odavno ugašena, sa ovakvim pametnim, iskrenim,otvorenim i optimističnim tekstom. Primite moje veliko poštovanje.

Aleksandar Mladenovic

28. april 2017.

Svako ko je iole upoznat sa političkim delovanjem Branislave Kostić bi ostao zbunjen njenim predstavljanjem u kojem je izostavljena činjenica da je ona politički pre svega predvodnik vojvođanske autonomističke pa i independističke stranke. Srećom objaviste sliku te nismo dovedeni u zabludu da postoji još neka, druga Branislava, levičarka, revolucionarka,skandinavka... Vojvođanski autonomaši a Branislava je politički to pre svega, nemaju nikakve šanse na demokratskim izborima, a čak i cenzus ostaje nedostižan i onda kadaqq1 se preruše u nacionalnu manjinu kao.2016. U takvoj situaciji uz permanentni žal za davno prošlim nedemokratskim, totalitarnim režimom, pojavljuje se i ovaj tekst, ova orvorena simpatija prema ekstremno levim političkim pokretima a u skladu s tim i poziv na saradnju te posledično gotovo otvorena pretnja na kraju teksta. Slično se sličnom raduje - još jednom je potvrđeno. U međuvremenu upravo zbog ovakvih "kidnapera" protesta broj učesnika opada a radikalizacija. učesnika pojačava. Sve u svemu lak plen za žbirove i botovsku armiju vladajućeg režima. Molim najljubaznije .da se ovo objavi.