Miomir Korać: Čitač života iz Grada mrtvih

U gradu postepeno otkrivanom od sedamdesetih godina, nađena je nova porodična grobnica, koja ukazuje na nove do sada nepoznate načine sahranjivanja, sa divnim freskama i sa nekoliko zlatnih novčića, pohranjenih u nju za vreme najezde Huna, na osnovu koje se može ispripovedati uzbudljiva priča o trenutku u kome nadiru Varvari, a neki stari Rimljanin pokušava da sakrije svoje blago.

Naravno, nama običnima to ni izdaleka ne bi bilo tako slikovito da nam ga kao takvo ne predočava sam Korać. Ovaj nalaz, kao i mnogi pre njega na lokalitetu Viminacijuma, nesumnjivo je značajan sam po sebi, ali upravo doktor Miomir Korać ima moć da učni da i mi „obični“ osetimo i prepoznamo koliko je to važno – dovoljno je samo nekada čuti na koji način govori o svemu tome – kako iz Grada mrtvih, kako kaže, iščitava život, sa kakvom ushićenošću saopštava da je Singidunum bio provincija za Viminacijum, sa koliko nadahnuća, mada oprezno, izgovara da su otkrivene freske remek-delo nekog Pikasa od pre 1.700 godina. I ne samo da iščitava život – on pohranjeni rimski grad oživljava kroz prezentaciju nama današnjima, oživljavajući tako delom svoju zamisao da će ne ove i druge slične lokalitete svraćati hiljade turista, da će ih dočekivati vodiči-znalci, da će kupovati umetničkom rukom rađene suvenire.

Sve to čini da je lik ovog energičnog čoveka sa plavom kosom dužine a la Bitlsi sa početaka karijere i preplanulog lica koje ukazuje na večiti rad na terenu jedan od retkih iz naučničkih krugova poznat i široj javnosti. Korać je rođen 1951. u Gnjilanu jer se tamo poslom zatekao njegov otac koji je bio oficir ali se bavio ekonomijom. Rastao je uz tri starije sestre, a osnovnu školu završavao u Kragujevcu. Drugu gimnaziju i potom arheologiju u Beogradu na Filozofskom fakultetu, gde je i doktorirao 1996. To što je njegov izbor bila nauka koja se bavi prošlošću nikako ne znači da joj on ne pristupa savremenim metodama. Kaže, bio je prvi koji je početkom osamdesetih u te svrhe koristio svoj spektrum. Nije to bilo uobičajeno u arheološkim krugovima, kao ni činjenica da nije sklon piću jer – voli slatkiše, a slatkiši i alkohol se ne slažu. Slatkiše voli toliko da ih za svoju porodicu sam pravi, pre svih rozen tortu i palačinke.

On i supruga Ana, filološkinja, postali su roditelji prvi put još na studijama. Imaju sina Vanju i ćerku Ninu, uveliko i unuke.