Sve je ovo istrgnuto iz konteksta

Nemam plazmu, pa bi se našao neki ološ da mi prigovori kako se pozerski obrušavam na ionako amortizovanu stvar. Elem, u odnosu na isti kvartal prošle godine, ekonomski rast Srbije je u prvom kvartalu ove godine, prema procenama, iznosio je 3,5 odsto (u drugom 1,8 odsto), a Hrvatske 2,7 odsto. Da bi rast značio i stvarni napredak njegova stopa mora biti viša od prosečne kamatne stope po kojoj se zemlja zadužila na finansijskom tržištu. Najniža kamata na desetogodišnje evroobveznice koje trenutno otplaćuje Republika Hrvatska iznosi 3, a najviša 6 odsto. I Srbija i Hrvatska imaju pametnija posla od onog kojim se upravo, nesrećno uvaljene u hrvatsku “ili oni ili mi” predizbornu kampanju, udarnički bave.

Svakako ću morati da kupim televizor sa kojim bi obračun morao više da me košta. Bio mi je potreban i onog trenutka kad su mi se u kuću uselili Aleksandar Vučić i Kolinda Grabar Kitarović, a mostom kod Dalja se sad već stvarno odvratna hrvatska predizborna kampanja uz podršku novinara – društveno političkih radnika, prekotrljala , bez pasoša, u Srbiju. I koliko vidim HDZ-ovi tehnički ministri će je ovde, na teritoriji tuđe države, nastaviti do samog kraja kako bi ispalo da je Vučić svoje obaveze prema građanima Srbije hrvatske nacionalnosti ispunio tek kad su mu pripretili Kolinda Grabar Kitarović i histerični Miro Kovač, čija se stranka davi u borbi za vlast u Hrvatskoj, a on u borbi za ministarski mandat. Primitivno predizborno otimanje između sasvim smušenog političkog diletanta Tihomira Oreškovića, koji je Vučića pozvao a u stvari nije, i razrogačenog Kovača, koji je stvar kao spasio odlučnim postavljanjem rampe: na međunarodni Dubrovnik forum ne dolazi bez spiska u Srbiji optuženih branitelja! Vučić je izabrao ovo prvo i tako mu poručio: ne dam spisak! Ali, gde Kovač stade on produži: Zoran Milanović, čisti pokop za građansko-socijaldemokratsko-liberalno društvo, verovatno zahvaljujući novootkrivenoj istoriji svoje porodice, tačno zna kako treba sa tom, zabunom preostalom, “šakom jada” od Srba…

Hrvatska se naime sprema na svoje prve vanredne parlamentarne izbore koji će se, ukoliko ne dodje pa i ako dodje do velikog SPD+HDZ praska, završiti ubrzo novim vanrednim parlamentarnim izborima. Hrvatska politička nestabilnost će još traaajati, a u tako napeto neizvesnoj situaciji su dozvoljena i izvesna preterivanja, ali ta izvesna granica je ovde odavno pređena. Zamislite samo da nekome padne na pamet da u Aušvicu položi venac poginulim nemačkim vojnicima, kao što je ove godine u Jasenovcu položen venac poginulim ustašama i domobranima! Aaa, položeno je i izvinjenje? Onda dobro.

Ključni političari u Hrvatskoj, najblaže rečeno, koketiraju sa snagama koje se javno podsmevaju žrtvama Jasenovca, najponiženijim žrtvama XX veka – njih niko nije ni pokušao da oslobodi, njihovi dželati nisu odgovarali – i pripremaju javno mnjenje za tumačenje događaja koje će mic po mic završiti ocenom da je ustaški projekat nezavisne Hrvatske zasnovan na rasnim zakonima u stvari bio kul, a da je potvrđeno ubistvo 20 000 srpske, romske i jevrejske dece u jasenovačkim logorima samo devijacija za koju je odgovoran autokratski režim kralja Aleksandra Karađorđevića! Utoliko gore što svi u Hrvatskoj misle da, na primer, gospođa Grabar Kitarović ne radi ništa što Vašington i Berlin nisu prethodno odobrili.

Aleksandar Vučić se iz minornog dela Srbije pritiska da uleti i u predizbornu kampanju za lokalne izbore u Bosni i Hercegovini stajući na stranu onih koji Republiku Srpsku, čije postojanje Srbija ima pravo i obavezu da štiti, nazivaju genocidnom tvorevinom koju treba ukinuti. A pošto je Ustavni sud BiH na inicijativu Bakira Izetbegovića odlučio da je neustavno da Dan Republike Srpske pada na isti dan kad i pravoslavni praznik Sveti Stefan. Bog te video! A je li ustavno što se, u skladu sa muslimanskim verskim zakonima, u sarajevskim prodavnicama uglavnom ne može kupiti svinjsko meso ili u nekim restoranima ne može piti alkohol? Dakle, Milorad Dodik je onda pozvao narod na referendum da pravo na taj praznik odbrani. I sad nalegla cela sila na Srbiju da spreči Milorada Dodika da protivreči Bakiru Izetbegoviću inače… Šta će biti?

Šta fini političari govore ne samo o Srbiji nego i o BiH kad misle da su svoji sa svojima, pokazao nam je hrvatski socijaldemokrata Zoran Milanović, jao kakav blam! U hrvatskoj prijateljici Nemačkoj bi Milanović u četvrtak ujutro bio jadan, glup i – na političkom groblju gde se njegov dosadašnji dostojni protivnik Tomislav Karamarko već nalazi. Ali ako Bosnu i Hercegovinu može da sruši jedan referendum, onda, bogami, znate šta hoću da kažem. Ja sam u principu za referendum. A u dobre namere Bakira Izetbegovića sumnjam. Pitanje je zašto je njemu u interesu da ovako beznačajnim povodom ujedini i radikalizuje srpski politički korpus? I dovede BiH na vrata novih sukoba, a nerazumljivim povodom? Je l’ zato što Bakir Izetbegović, smatra da je nepravda što Srbi nisu i u BiH imali Oluju i veruje da za tu Oluju još nije kasno? Nacisti su u Drugom svetskom ratu ubili šest miliona Jevreja – da li je genocid u temeljima Nemačke? Ustaše su samo u Jasenovcu, potvrđeno, ubile 46 000 Srba – da li je genocid u temeljima Hrvatske? Zašto je, dođavola, genocid samo u temeljima Republike Srpske? Zašto za žrtve Aušvica nikad nisu krivi ni Nemci ni Nemačka nego nacisti? Zašto za žrtve Jasenovca nikad nisu krivi ni Hrvatska ni Hrvati, nego (bar dosad) ustaše. A samo su za žrtve Srebrenice krivi Srbija i Srbi i Republika Srpska i Srbi?

I najzad, Bakir Izetbegović misli da je gazda BiH, a tu njegovu opasnu fantaziju podržavaju i neke minorne, ali agresivne političke i medijske snage u Srbiji. To se sramotno pokazalo kad je u poseti Beogradu bilo Predsedništvo BiH u vreme kad je njime predsedavao hrvatski član Dragan Čović. Svi su slikali Bakira Izetbegovića i sa njime pravili intervjue. Sa Čovićem niko. E pa molim gazdu Bakira Izetbegovića da iskoristi svoj nesporni uticaj u onom delu BiH koji nije Republika Srpska i reši problem mostarske ulice koja do pola nosi ime srpskog pesnika Alekse Šantića a od pola autora ustaških rasnih zakona Mile Budaka. Tu malu intervenciju Šantić je zaslužio od Izetbegovića – svoju čuvenu pesmu “Ostajte ovdje” posvetio je muslimanima.

P. S. Bila sam letos u Hrvatskoj. Umalo nisam pala u nesvest, kad me je, po povratku, jedna gospođa, Hrvatica sa pasošem Republike Srbije, zabrinuto pitala kako na hrvatskoj granici reaguju na taj pasoš. Nikako, kažem joj, samo putujte bez brige. Ali kad gledam televiziju, kaže ona, izgleda kao da je sve otišlo dođavola. Nije, kažem, ostali narod JOŠ gleda televiziju kao loš film, i sa one i sa ove strane.