Site name

PUBLIKACIJE

U traganju za dokumentom

Svaka knjiga koja na bilo kakav način obelodanjuje ono što se dugo i strpljivo smeštalo i taložilo u arhivskim prostorima, predstavlja svojevrstan kulturni događaj.

Piše: Radoslav Đokić

05. novembar 2017. 16:30

U traganju za dokumentom

Jedna od takvih knjiga je i "Put dokumenta", objavljena povodom devedesetogodišnjice postojanja "Arhiva Vojvodine" (2016). Reč je o delu nastalom predanim radom stručnjaka iz najrazličitijih oblasti: arhivista, bibliotekara, paleologa, arheografa, filigranologa, bibliografa, istoričara književnosti, konzervatora, fizičara, hemičara, mikrobiologa i farmaceuta. Valja ih sve nabrojati jer da je i jedan izostao, knjiga ne bi imala onu sveobuhvatnost, konzistentnost te, na kraju, pouzdanost što je njena osnovna karakteristika.

U ovoj publikaciji arhivska dokumenta su progovorila specifičnim jezikom koji na savremen, moderan način budi i oživljava arhivsku građu. Ovde je njihov govor istraživački usmeravan i stalno podstiče i dinamizuje njihovu retoriku. Iako ne spada u arhivske gromade "Arhiv Vojvodine" je tezaurisao zanimljivu građu iz različitih epoha, počev od 12. veka, koje na pergamentu koje na papiru. Najstariji, a samim tim i najvredniji, "Brevijar" koji datira između 12. i 13. veka, na pergamentnom listu, rukopis fragmenata bogoslužbenog teksta za dane prve i druge sedmice četrdesetnice, ispisan dvostubačno sa obe strane karolinškom manuskulom izvedenom kaligrafski na latinskom jeziku. Reč je o rukopisu koji je, posle "Dušanovog zakonika", možda i najstariji kod nas i svakako je raritetan primerak, dakle, jedinstven. Do ovoga se došlo detaljnom i preciznom analizom kako naših tako i stranih vrhunskih stručnjaka i najsavremenijim metodama i postupcima.

Ovom knjigom smo uvedeni u svet koji je dosad bio pristupačan malom broju ljudi i retkim istraživačima prošlosti i još ređim entuzijastima. Ona se nametnula kao siguran putokaz kroz ledenu pustinju konkretnog materijala u kojem se skrivaju neviđene dragocenosti ne samo važne i podsticajne za struku nego i za specijaliste iz najraznovrsnijih domena. Ona pokazuje koliko slojeva sadrži ono što se može nazvati istorijskim pamćenjem i koliko u dubinu dosežu koreni kolektivne memorije. Taj materijal, uostalom, i jeste jedini svedok onog što se u prošlosti dešavalo i što ga je više, što dublje seže u prošlost, što je pouzdaniji, što je ispitaniji, to je slika prošlosti jasnija, ubedljivija, prihvatljivija i objektivnija što sadašnjost čvršće pozicionira i društveno tle na kojem se nalazimo čini sigurnijim. Ova knjiga će u tom pogledu biti jak beočug u lancu istorijskog kontinuiteta i sigurno će doprineti raspršivanju magle kojom je pokriven znatan deo naše kulturne istorijske prošlosti. Činjenica da se na jednom mestu nalazi toliko konkretnih pokazatelja o prostoru i vremenu iza nas u ogromnoj meri povećava moć simboličkog mišljenja i razumnog shvatanja vremena u kojem živimo kao i pozicionalnost našeg kolektiviteta. Svi ti pokazatelji ukazuju na vidljiv etnički i kulturni diverzitet na ovim prostorima koji je bio, a po svemu sudeći mora i ostati, čvrsto vezivno tkivo za zajednicu koja danas postoji na ovim prostorima.

Iz knjige izranja veoma razuđen znakovni i simbolički svet sa svojim verbalnim i ikoničkim sadržajem koji je predstavljen obiljem vodenih znakova. Upravo iz te znakovnosti i simbolike proističe njihova estetska vrednost. Tome treba dodati i njihovu likovnu lepotu koja se neodoljivo nameće i pri površnom posmatranju. Iako su vodeni znakovi od samog početka njihovog korišćenja imali utilitarni značaj, vodilo se računa i o njihovoj lepoti koja bi kod posmatrača izazvala odgovarajući estetički doživljaj, a naročito kod savremenog čoveka koji je okružen obiljem utilitarnih i konvencionalnih stvari.

Mnoštvo manuskripta izloženih u ovoj knjizi, kao i drugi dokumenti, imaju veliku saznajnu vrednost jer predočavaju činjenice koje su nam nepoznate, ili sasvim malo poznate, pomoću kojih se osvetljavaju istorijski prostori, stvaraju mozaici pomoću elemenata koji na uverljiv način pokazuju sliku nekadašnjeg sveta u svoj njegovoj autentičnosti. Nije redak slučaj da se dođe do veoma zanimljivih i neočekivanih saznanja. Tako iz prepisa privilegije iz 17. veka, koju je car Zigmund izdao 1435, saznajemo da je već tada postojala slobodna carinska zona jer se tom privilegijom obezbeđuje slobodna trgovina u mestu Keve, današnjem Kovinu, sa Srbijom za trgovce sa obe strane.

Izloženi arhivski materijal raznovrsnošću i bogatstvom sadržaja produbljuje pogled unazad, pokazuje vremenski udaljen svet na ovim prostorima čineći tako potporni stub istorijskoj vertikali, bogateći time naše saznanje prošlosti, naše istorijsko pamćenje. Pred nama se otkriva raskošan arhiv znakova i simbola i utire put semiotici kao nauci kulturnog pamćenja. Iako prostor koji ova arhivska građa pokriva nije velik, vreme koje ona obuhvata je impozantno, što čini njenu dodatnu vrednost, zapravo čini vidljivim društveni i kulturni kontinuitet čime se učvršćuje stajna tačka savremenika koja je sve krhkija i nesigurnija.

Do ove knjige se došlo velikim naporima i timskim radom malog broja specijalista. Ovde je arhivska struka ispoljila svoje sigurno znanje i nametnula dodatne i nove kriterije budućim istraživačima. "Put dokumenta" je, istovremeno, afirmisao arhivsku struku i javnosti predočio njegov kreativni tim koji se sigurno neće na ovome zaustaviti jer će mu ova knjiga biti snažan podsticaj za dalje istraživačke napore.

Ovaj zbornik kao stvaralački poduhvat, kao sintetički prikaz, kao svojevrsno izvođenje kubnog korena iz bogatog empirijskog materijala je za svaku pohvalu i u nesumnjivom je skladu s latinskom izrekom "omnia vicent labor improbus" ("sve pobeđuje uporan rad").

povezane vesti

komentari (0)

* Sva polja su obavezna

Potvrdite

Slanjem komentara slažete se sa Pravilima korišćenja ovog sajta.