Vučić je prisutan

– Zašto da se ubijete, da niste možda novinarka?

– Nisam, ja sam samo nesrećni građanin pokemon kojeg Vučić lovi sve vreme – kaže sagovornica Danasa i nastavlja:

– Ja mislim da smo mi pokemoni i da nas on lovi. Drugog objašnjenja nemam, jer ne mogu da verujem da lične stavove ljudi predstavljaju kao slobodu medija. Dakle, nešto što su napisali novinari na svom ličnom Tviter nalogu?! Vidim, i Saša Janković je tu. Znate šta, meni je ovo klasično zastrašivanje – aha, evo šta može da vam se desi – izaći ćete na zidu, izbacićemo vaše slike i onda će vas streljati. Stvarno nemam reči – konstatuje naša sagovornica, ujedno i prva koja je bila spremna da podeli utiske o izložbi.

U delu postavke gde su dominirali novinski uradci iz različitih štampanih medija, uključujući i Danas, koji je bio reprezentativno predstavljen u otprilike 40 odsto izložbenog materijala, grupa od oko tridesetak muškaraca odbila je da za naš list da širi komentar. Zanimljivo u vezi s njima je bilo i to što su delovali kao da pripadaju istom plemenu. Svi su približnog godišta, u tridesetim ili ranim četrdesetim, međusobno se poznaju jer prisno razgovaraju, a slično su i odeveni, recimo ležerniji japijevski stil, svi uredno podšišani i skoro svi isto reaguju kad se predstavite da ste novinar Danasa – ljubazno odbiju da daju širi komentar, a na pitanje da li su organizovano došli na izložbu ili su se možda dogovorili da se nađu u „Progresu“, svi, opet, odrično odgovaraju.

Možda žure da se posvete razgledanju postavke koja zahteva koncentraciju i vreme. Naime, impresivan je napor autorskog tima Informativne službe Srpske napredne stranke koji u tekstu brošure izložbe navodi da je za njene potrebe pregledao 6.732 negativna medijska priloga kako bi za postavku izabrao 2.523 reprezentativna. To je veoma obiman izložbeni materijal i objektivno je nemoguće da posetilac samostalno sagleda da li je sve što je tu napisano stvarno neistina, kako stoji u naslovu izložbe, te da li su novinari u Srbiji čiji su radovi predstavljeni toliko mnogo lagali o premijeru i vladi. Posetioca koji poligrafski profesionalno prolazi kroz izložbu na muke mogu staviti i karikature među kojima počasno mesto zauzimaju one Koraksove objavljene u Danasu.

Problem s karikaturama jeste taj što su one autorski izraz u kojem se preterivanje podrazumeva, te je u tom smislu pomalo budalasto uperiti u njih prstom i etiketirati ih kao laži. Da li je moguće da je neko zaista pomislio da premijer Srbije, uz sve ono čime se inače bavi, upražnjava i striptiz, kako je predstavljeno na jednoj karikaturi? Starija gospođa dok gleda baš tu karikaturu kaže:

– Ipak je ovo preterano i vulgarno. Vučić kao Hitler, Vučić s fantomkom. Znate, ja nisam za njega. Ni partijski ni ovako, ali za mene su ovo vulgarnosti – izričita je sagovornica Danasa. Ona dodaje da premijer zaslužuje „milion kritika“ – „Suviše je na televiziji, postoji mnogo primera zapošljavanja po partijskoj liniji, međutim, nije istina da nije kritikovan i da nema slobode medija. Da je drugačije, ne bi bilo izloženo ovo“, konstatuje ona.

Dvadesetjednogodišnjeg studenta Fakulteta političkih nauka je izložba donekle i zabavila.

– Meni je ovo smešno i mislim da je dobro što su ovakve stvari stavili na jedno mesto, da ljudi mogu da se podsete šta je sve ova vlada uradila. Većina stvari koje ovde pišu su tačne, samo, eto, oni naslovom izložbe pokušavaju to da izvrnu. Mislim da će to biti kontraproduktivno. Evo, ja ovde vidim helikopter koji su ljudi već sigurno zaboravili zbog vesti kojima nas zatrpavaju svakog dana – zaključuje. NJegova drugarica, takođe studentkinja, smatra da izložba targetira određene medije.

– Ova izložba bi svakako mogla ironično da se tumači – ne kao spisak laži, već kao kratka retrospektiva stvarnih rezultata vlade – zaključuje ona.

– Došao sam privučen naslovom izložbe – kaže jedan od posetilaca, i dodaje: „Sve ovo što je prikazano na izložbi najbolje govori o cenzuri medija u Srbiji koje, naravno, nema.“

Nasuprot njemu, deprimirani posetilac ističe: „Sramotno je da ovo rade. Da partija na vlasti organizuje ovakvu izložbu je potpuno neprimereno, besmisleno i pokazuje zapravo njihovu slabost.“

Zapravo, izložba ima slab koncept koji počiva na tvrdnji da su mediji slobodni i da je pritisak na njih izmišljen. U sklopu postavke, brojne fotografije, novinski natpisi i TV inserti gde su glavne akterke recimo Olja Bećković i Marina Fratucan upadaju u oči i podsećaju posetioca na to da su njihove autorske emisije ukinute. Optužbe medija da je Vučić u ovim aferama imao udela i njegove indikativne reakcije na njih koje bi posmatraču izložbe bile od pomoći da stekne širi uvid na koji način se odvija komunikacija na relaciji premijer – novinari su izostavljene. To uporno forsiranje jednostranog pogleda na medije koje sugeriše tim autora izložbe, koji je, podsetimo, na vlasti deluje bizarno i pojačava osećaj njene sveprisutnosti. Ovo dodatno potkrepljuje tekst u brošuri izložbe u kojem autori kažu da su bili vođeni „potrebom da se na osnovu činjenica dođe do istine“.

– Smatrali smo da je najobjektivniji pristup da se javnosti stave na uvid primeri koji svedoče o tome kako je izgledalo novinarstvo u Srbiji u periodu od 2014. do 2016. godine. Na taj način, svako će na osnovu sopstvenog mišljenja i procena doneti zaključak zašto je plasirana priča o „cenzuri“ i šta je bio cilj te kampanje – navodi tim autora.

Kako neko da formira sopstveni sud ako mu unapred kažete da je priča o „cenzuri“ plasirana i ako to potkrepite „istinom“ i „činjenicama“? Kako autorski tim Informativne službe SNS može da kaže ovo i ovo je samo istina, odnosno laž. Jedino ako takve ideje ne dolaze od osobe koju posebnom intonacijom Zoran Kesić naziva „jednim čovekom“. Na izložbi učestvuju obojica, ali u različitim količinama i kontekstu. Na dva ekrana ide emisija „24 minuta“, ali u umiksovanoj varijanti onih njenih segmenata u kojima Kesić izgovara – „Vučić“. To hipnotišuće ponavljanje u kombinaciji s velikim brojem fotografija na kojima je mandatar navodi vas na to da Maja Gojković možda nije baš toliko omašila kada je ocenila da je ova izložba moderno postavljena i primer konceptualne umetnosti poput onog što radi Marina Abramović. Vučić nije umetnik, ali je na izložbi u „Progresu“, čini se, veoma prisutan.