Site name

Docent na Filozofskom fakultetu govori za Danas o studentskom buntu

Jovo Bakić: Političari su agenti krupnog kapitala

* Studenti odbacuju položaj jeftine radne snage * Siromaštvo i nezaposlenost retko podstiču na protest * Kod nas se sindikati isključivo bave zaštitom privilegija sopstvenih vođa * Neoliberalni zakon o radu brani samozvani levičar Vulin

Protesti imaju jasnu socijalnu dimenziju, jer studenti poručuju da ne prihvataju neoliberalne recepte koji se svode na štednju u obrazovanju i zdravstvu, vojsci i policiji, odnosno na uništavanju budućnosti ovog društva...

18

Piše: M. R. Milenković

Beograd 18. april 2017. 13:45

Foto: Miroslav Dragojević

... jer bez zdravog i obrazovanog stanovništva, koje će biti bezbedno, budućnost ne može biti svetla. Odbacuje se položaj jeftine radne snage koji je navodno naša komparativna prednost i tobože vodi privrednom razvoju, kaže za Danas Jovo Bakić, docent na Filozofskom fakultetu u Beogradu i poznati sociolog, odgovarajući na pitanje da li protesti studenata, osim političke, imaju i socijalnu dimenziju.

* Zar reforme nisu donele promenu?

- Reforma se ovde svodi na radnike u pelenama, fizički ugrožene i psihički zlostavljane, što sve zajedno predstavlja najodvratniju povredu ljudskog dostojanstva. Radnici u Srbiji seku sebi prste, vešaju se na radnom mestu, jer mesecima ne dobijaju platu, zastrašeni su, gladni, poniženi i uvređeni. Njima, kao i svima drugima, najmoćniji političar uporno poručuje kako je potrebno da budu marljiviji, da se ugledaju na njega, danonoćnog trudbenika, preplavljenog osećajem nadmoći, utonulog u samozadovoljstvo vrhunskog manipulatora javnošću, jer njegov se rad samo u tome i sastoji, te da usvoje protestantsku etiku i kapitalistički duh koji će im omogućiti da rade 20 sati dnevno, i obogate se poput najbližeg okruženja predsednika Vlade Srbije. Da li zaposleni u Srbiji imaju pravo na odmor, zabavu, kulturno uzdizanje, lično usavršavanje i duhovno oplemenjivanje? Oni koji u Srbiji imaju posao rade najviše sati nedeljno u Evropi, jer i po satima rada se vidi ko je u centru, ko na poluperiferiji, a ko na dalekoj periferiji svetskog kapitalističkog sistema.

* Upravo sindikati koji su se pridružili protestima mladih tvrde da su ovo protesti gladnih i nezaposlenih.

- Naravno, dobro je što su se protestu priključili vojnici, policajci, nastavnici, a važno bi bilo da im se pridruže i drugi zaposleni, jer socijalna situacija je svakim danom sve teža i jedva izdrživa. Niko ne može biti tuđe bitke, ali solidarno, zajedničkim snagama, moguće je uspešnije vojevanje u svim bitkama koje nas čekaju. Građanke i građani treba da shvate da im nijedna vlast, a naročito ne ova postojeća, neće ništa dobrovoljno dati, jer kako jedan slogan na studentskim protestima veli: Narod gladuje, elita se raduje. Naime, političari su masovno agenti krupnog kapitala, pripadnici pljačkaške oligarhije, neretko vezani s mafijašima, i zainteresovani isključivo za lično, a nikako ne i za opšte dobro. Ne samo da se njima ništa ne može i ne sme verovati, već se oni moraju na buljuke razjuriti. Njima se mora suditi za sva zla koja su nanosili i nanose građanstvu Srbije.

* Da li su studenti probudili dosad letargične radnike?

- Radnici još nisu sasvim probuđeni. Zaokupljeni su preživljavanjem na jedvite jade teške svakodnevice, a nacionalizam i religijska indoktrinacija ih neretko sasvim opijaju i onemogućavaju razaznavanje sopstvenih interesa, suprotstavljenih interesima privredne, političke i crkvene oligarhije. Potonja se bukvalno moli bogu za dobro zdravlje privredno-političkih oligarha, koji su im omogućili bogaćenje bez obaveza da za njega plate porez, i pravda njihovo gospodarenje i izrabljivanje širih društvenih slojeva, dok istovremeno od religijom, praznovericama i magijskim mišljenjem zaluđene sirotinje neštedimice uzima zarad podmirenja naraslih potreba.

* Da li siromaštvo i nezaposlenost mogu biti pokretač masovnijih okupljanja građana?

- Siromaštvo i nezaposlenost retko podstiču na protest. Radnikom i nezaposlenim čovekom, koji jedva preživljavaju, a nacionalizmom, sujeverjem i zaglupljujućim političkim i drugim rijaliti sadržajima se, posredstvom sredstava masovnog opštenja, bestidno opijaju i zaglupljuju, lako je manipulisati. Oni se okreću mržnji prema komšijama, dok su, istovremeno, zaokupljeni detaljima iz života i ličnim dostignućima Zmajeva od Bugojna i Šipova.

* Željko Veselinović proziva ostale sindikate da ćute da se ne bi zamerili vlastima.

- Sindikati su i drugde u svetu u poslednjih tridesetak godina izgubili dosta moći usled strukturnih promena u privredi odnosno deindustrijalizacije. No, u nas su sindikati, čast izuzecima, najčešće izgubili svrhu svog postojanja, a to je odbrana prava radnika, jer se skoro isključivo bave zaštitom privilegija sopstvenih vođa. Razume se, ove privilegije im obezbeđuju nosioci političke moći, pa onda neretko postaju njihovi odani i pouzdani izmećari.

* Na protestima su se pojavili zahtevi za izmenom Zakona o radu.

- Zakon o radu štiti interese kapitalista i omogućava neobuzdano izrabljivanje radnika. Ništa normalnije nego da radnici traže njegovu promenu. Humanisti moraju podržati njihov zahtev, jer čovek, radnik, ne sme robovati drugom čoveku, kapitalisti. To ne sme biti zakonito, pošto takav zakon pobija uslove dostizanja ljudskog dostojanstva. Privremeno i povremeno zaposlenje postali su pravilo umesto da budu izuzetak. Računa se da je neko zaposlen, ako radi bar jedan sat nedeljno za neku nadnicu. I onda nam vele kako nezaposlenost opada. Pa neverovatno je, pod tim uslovima, da je uopšte iko nezaposlen! Kakvu zaštitu mogu imati mučenica i mučenik koji rade jedan sat nedeljno kod nekog poslodavca? Radnik je ovde odavno zaboravio šta je godišnji odmor i kako izgleda more. Ovakav neoliberalni zakon brani šef Pokreta socijalista, samozvani levičar, ali i Vučićev ministar za rad i socijalna pitanja, Aleksandar Vulin. Takav cinizam izaziva podsmeh, baš kao i sam ministar koji ga primenjuje. Pitanje je vremena kada će podsmeh prerasti u gnev.

* Koliko je ostvarljiv zahtev za povećanjem minimalne cene rada?

- Srbija je jedna od zemalja s najnižim prosečnim platama u Evropi. Prosečna plata je sada nešto manja u Srbiji no u Rumuniji (sećam se 1990, kada je bila dvadesetak puta veća), a u Rumuniji iznosi polovinu prosečne plate u Češkoj (koja je 1990, takođe, imala manju prosečnu platu od Srbije, a danas češka prosečna plata dopire tek do polovine prosečne plate u Nemačkoj). Svedočanstvo je to da se nalazimo na periferiji svetskog kapitalističkog sistema.

* Može li se to promeniti?

- Taj položaj nije lako promeniti, jer ne zavisi samo od naših katastrofalnih političara, neretko ogrezlih u mafijaškom povezivanju i delanju, već i od strukturnog položaja siromašnog društva u globalnom kapitalističkom sistemu. Kapitalizam je sistem u kojem siromašni rade za bogate, koji su ih zaposlili da bi ostvarili profit, dok radnici za svoj rad dobijaju od njih nadnice, a na periferiji ovog sistema se od siromašnih još i otima da bi se dalo bogatima. To je slučaj na primer sa subvencijama, koje obezbeđuju siromašni poreski obveznici u Srbiji, po naredbi oligarha iz vlade, krupnim kapitalističkim preduzećima iz centra svetskog kapitalističkog sistema. MMF i vlade iz ovih zemalja, naravno, sve to pozdravljaju i podvode pod važne reformske iskorake naše vlade, koji će navodno dovesti do ozdravljenja naše privrede i podstaći društveni razvoj. Podseća to na onaj stari vic da je operacija (čitaj reforma) uspela, ali je pacijent (čitaj stanovništvo Srbije) umro.

Začarani krug tlačenja

* Čuju se i parole poput "Nećemo da budemo jeftina radna snaga".

- Radi se o jednom od najboljih slogana. Studenti ne dozvoljavaju neoliberalnu manipulaciju koja potcenjuje osnovnu inteligenciju. Reč reforma oznaka je za bezdušno kapitalističko izrabljivanje. Sistem se svodi na to da se od siromašnih građana naplati porez, a da se onda javni prihodi, skupljeni iz ovih poreza, daju u vidu subvencija stranim kapitalistima. Potonji, pak, treba da zaposle ove koji su ih subvencionisali, pa da ih zatim podvrgnu ponižavajućim uslovima rada i uvredljivo niskim platama, koje im služe za plaćanje novih poreza i skromno životarenje. Drugim rečima, radi se o začaranom krugu siromaštva i tlačenja.

povezane vesti

komentari (18)

* Sva polja su obavezna

Potvrdite

Slanjem komentara slažete se sa Pravilima korišćenja ovog sajta.

Zoran Obradović

18. april 2017.

Svaka čast profesore za britku analizu trenutka u kome se nalazimo.

Sokrat

18. april 2017.

Jovo care,jedan Sokrat skida kapu pred tobom.Mozda si propustio da kazes,ali kratka je ova tvoja beseda,da je radnik pre STO godina mogao VISE da kupi za jednu nadnicu nego sto to moze sadasnji radnik da kupi za jednu nadnicu u ovom pljackaskom kapitalizmu.Kakva su sredstva za proizvodnju bila pre sto godina a kakva danas?Sto bi rekao Platon covek je "orudje koje govori".

milan

18. april 2017.

Sto se tice radnika u ovome vremena se menjaju,problem je u tome sto danas ima jako puno filozofa koji ne zele ni da rade za tu dnevnicu,svi bi para bez rada,ali ne ide tako.

Ratko Aleksic

18. april 2017.

Odlican tekst gospodina Jova Bakica. Sve sto je naveo u tekstu je u stvari danasnja problematika svih gradnjana Srbije (izuzev malog broja povlascenih politicara i ljudi iz njihovog uzeg kruga). Cilj okupljanja jeste u stvari borba protiv lazljive i korumpirane vlasti na celu sa Vucicem i mi trenutno u Sbriji imamo situaciju kao u Turskoj gde jedan covek odlucuje o svemu. Pozivam sve gradnjane da se prikljuce demonstracijama studenata, to je trenutno jedini vid borbe, omasoviti demonsstracije, upoznati svetsku javnost i Evropsku Uniju sa problematikom u Srbiji. Naime Nemacka kritikuje vlast u Turskoj a kada se radi o zemljama Balkana precutkuju rezimske vladavine zarad licnih interesa. Samo masovnim izlaskom na ulice mozemo na zalost skrenuti paznju na siru javnost kako u Srbiji tako i u Briselu Moskvi i Vasingtonu koji u stvari odlucuju o sudbini malih naroda medju njima i o Srbiji gde vladaju marionete i izdajnici. Necemo se sa tim miriti i ovo je trenutno jedini vid borbe gde treba istrajati do odlaska iz politike ljudi poput Vucica i njegovih poslusnika i to treba da bude jedini i glavni cilj ovih okupljanja.

Slavko

18. april 2017.

"Političari su masovno agenti krupnog kapitala, pripadnici pljačkaške oligarhije, neretko vezani s mafijašima, i zainteresovani isključivo za lično, a nikako ne i za opšte dobro." Rentgenski snimak stanja u društvu! Treba li ovome išta dodati?

Pantelija

18. april 2017.

Znaci, smenimo Vucica i odmah ce da skoci cena rada? Znaci, bogate zemlje trose na NVO sa ciljem da nam njihove kompanije daju vece nadnice? Ali dzaba ja ovo pisem, u Danas idu samo komentari Zanas.

Goran

18. april 2017.

Poštovani profesore, S obzirom da pratim vaš rad, ovo je najbolji tekst koji ste objavili u poslednje vreme, samo ne znam što ste ovoliko dugo čekali da kažete ono što deo mislećih ljudi već odavno zna. Postoji samo jedan problem a to je kako ovakvu vrstu informacije preneti biračkom stadu na način da i ono to razume. Zapravo, problem je kako mu uopšte preneti bilo kakve informacije kada vlada ovakav medijski mrak.

mita

18. april 2017.

uvek uz vaše stavove

Katarina Jovanovic

18. april 2017.

Tacno to je nas najveci problem. Mi i danas zivimo u komunizmu, samo malo uoblicenom, i osecamo blagodeti takvog sistema vec vise od 7 decenija. Nema privatne svojine da dominira i vlada, nego je sve i dalje drzavna svojina (sto je i dobro, kada se pogleda kako su privatizovali drustvenu imovinu), i onda nema napretka. Ako budemo usli u pravu tranziciju, i otkacimo se komunizma napokon, ima nade za ljude u Srbiji, inace. tesko nama.

Nemanja NS

18. april 2017.

Slazem se sa vecinom stavova profesora Bakica. Ali od njega kao slobodnomisleceg intelektualca ocekujem da progovori o stanju u svojoj oblasti-visokom obrazovanju. Na sta se trose studentske skolarine? Zasto student koji plati skolarinu mora da placa i prijavu ispita i overu semestara, udzbenike itd. Plate profesora se finansiraju iz budzeta. Da li se novac od skolarina preliva u dzepove profesora kroz razne naknade, autorske honorare, privatna zdravstvena osiguranja itd?. Da li je taj novac tome namenjen? Da li je i to odlika divljeg kapitalizma. Na sajtu Ministarstva prosvete imate otvorene podatke koji pokazuju da dobar deo fakulteta iz sopstvenih sredstava (skolarine itd) isplacuje svojim zaposlenima veliki novac.

Мiloš J. Kosovac

18. april 2017.

Država ne dozvoljava da se stanovništvo uči da bude slobodono, a pre svega moralno. Dok bi pametni i časni da ubede državu da je potrebno deci u školama da uče predmet Etiku, država radije uvodi veronauku vraćajući narod mentalno makar za jedan vek unazat. A ministri koji po deficiji treba da služe narodu, radije prinuđuju narod da im služi. LJigave se trvdeći da rade za naš napredak, pa baš zbog toga mora da ih čuva policija! Prvo država, ministri stvore lopove, pa onda ih jure da ih uhvate, na zadovoljstvo naivne raje. Pa mu kao istina dođe vic. Pita čika dvoje mališana koji se igraju: “Jeli mali, šta želiš da budeš kada porasteš?” “Biću policajac da jurim lopove.” “A ti mali?” “Biću lopov da bi mogli da produžimo da se igramo.” Šta je nego igra obogaćenih lopova, koje nazivamo Tajkune, i demokraturski izabranih političtira koji se tajno vole i druže, a javno se ko bajagi ne trpe, a za primer po jednog od mnogih drže u pritvor, odakle upravlja svojim bogastvom! Dok nekim tajkunima vlast stalno javno preti, tajno dele plen oduzet od naroda. Političari na najvišim funkcijamа retke sposobne i časne menađere ignorišu, a po njihovoj želji to rade i najmočnije mediske kuće koje uživaju od gledanosti zarobljenih umova koji čine većinu naroda. Tako su obezebeđeni idealni uslovi za sotonske duše da izmišljaju i otvaraju razno razne unevrezitete i tv stanice, gde peru svoj opljačkani kapital i tako i teoretski pripemaju buduće pljačkaše većinskog dela stanovništva za koje je Isus iskrvario na krstači.

Jovanka Bro

18. april 2017.

Mnogi stavovi i zapažanja izneti u tekstu su validni. Da bi intervju bio potpun, novinar je trebalo da se u pitanjima osvrne i na konkretno delovanje sociologa, koje prevazilazi samo puko teorijsko postavljanje stvari. Jer, poznato je da se Bakić konkretno angažuje da podrži određene političke opcije, nekada su to partije, nekada pokreti. Naravno, od nekih se ograđuje, a često je pojačano angažovan u periodu izbornih kampanja. Trebalo je pitati Bakića da li možda svojim političkim angažmanom, često favorizujući uspostavljanje društva u kome se direktno odlučuje bez posredovanja partija, možda , u krajnjoj liniji, teži jednopartijskom društvenom uređenju, samo u zamaskiranoj formi, kakvo smo već imali ranije. Primećuju se takvi pokušaji i sa drugih strana, gde se reklamira jednopartijski sistem kakav smo već ranije imali. Pa kada se stvori plodno tlo, onda se trenutno (veštački napravljena da bude) dominantna vladajuća partija, samo zgodno prikaže da je to u stvari ono što je bilo ranije, titoizam, samo sada imamo drugog Tita.

Miroljub

18. april 2017.

Vratimo samoupravljanje. To je jedino vreme neke socijalne pravde na Balkanu. Kome sada radnik da se obrati kad treba da promeni pelene? Gazdi, direktoru, sindikatu? Nikome. Nema više radničkog saveta, zbora radnih ljudi... bilo smešno? Sada je smešno kako smo se vratili u 19. vek.

Kole

18. april 2017.

Odlican tekst, raduje me jer (meni) pokazuje da ima ljudi sa kojima ima nade za boljitak, Svaka cast Jovo.

Dejan M.

18. april 2017.

Svaka čast gospodinu Bakiću. Jako poštujem njegov javni nastup. Naročito se slažem u ovom o krupnom kapitalu. Jedino mi nelogično što je i on na spisku članova East-West Bridge grupacije koja okuplja pored njega i likove poput Zorane Mihajlović, Željka Mitrovića, Marka Čadeža i slične s kojima mi gospodin Bakić nikako ne ide.

peki

18. april 2017.

Niko ne spominje ostale sindikate u preduzecima u privatnom sektoru, u velikim a i malim privatnim kompanijama.Zato sto ih nema.Ali niko se ne bavi time, ali bas niko.Dok ne budu zaziveli radice i dalje nasi ljudi u pelenama i primace minimalac.Da im sloze poneki strajk drugacije bi se ophodili prema njima ili otisli tamo odakle su i dosli.A i drzavu bas briga, bilo bi, pa mi vam otvaramo fabrike a vi strajkujete, nezahvalnici jedni.Strasno.Zna se gde i kad su se pojavili prvi sindikati, u Engleskoj pre 200 godinan i to ne u javnom sektoru.

marko stankov

22. april 2017.

Ovo je jedna istinita i sjajna analiza. Svaka cast profesore Bakicu. Zbog ovoga smo i pobegli iz Srbije. Pozdrav iz Svedske!

Mišo

22. april 2017.

Ne samo udruženog kapitala zapada nego i jezuita u Srbiji i okruženju je očito urušena ekonomija a i kontrola je kako prošlosti tako političkih dešavanja sistem zavadi pa zapad. Gde državom ovladaju jezuiti i liberalni globalisti tu više mira nema jer oni uz pomoć svojih marioneta povlače poteze koje njima odgovaraju.