Dragan Jović: Imamo ključ za svaku bravu

 –  Kasnije sam morao da se držim toga i u izjavama. Sada nema potrebe za tim. Nije uobičajeno da se najavljuju medalje i to baš zlatne. Svakako nije ni za trunku manja vera u uspeh. Naprotiv, sada imam dve takmičarke – kaže za Danas selektor tekvondo reprezentacije Dragan Jović, koji je privukao pažnju javnosti ne samo rezultatima već i odlukom da proda svoj stan i sa porodicom postane podstanar kako bi obezbedio prostor za treninge svojim takmičarima.

– Tada sam to uradio i uradio bih opet. Prva i osnovna stvar za naš sport je sala za trening. U školskim salama smo vežbali samo u 20h, a nama takmičenja počinju u 9 h. Kako da osvojite neki veliki turnir bez prvih borbi koje su 9h, 12h…. Naša garaža je odradila posao za London. Sport je napredovao i sada nam to opet ne ispunjava osnovne potrebe. Imamo stubove u sali koji su na četiri metra a dimenzije borilišta su 10x10m. To vam je isto kao kada bi se plivači spremali u bazenu od 20m a takmiče se u bazenu od 50m. Na našu veliku sreću do Rija smo dobili najbolju prostoriju za trening u hotelu Zira i beskrajno smo zahvalni. Gospodin Radomir Živanić je jedan veliki obožavalac sporta, pa i ovog malog našeg. Nije prvi put da nam pomaže. Nadam se da ćemo se odužiti medaljama.

*Kako pripremate svoje takmičare pre bitnih takmičenja? Šta im govorite pred finala?

– Najvažniji deo priprema je taj poslednji. To vam je kao kada kuvate čorbu, pa malo na pola kuvanja probate da li je dovoljno ukusno… Pa onda dodate malo soli, začina… Na kraju moraju prsti da se poližu koliko je dobra. Pred finale kao i pred svako takmičenje uvek im kažem da je ovo igra u kojoj treba da uživaju i svojom kreativnošću nadmudre protivnika i probaju da dođu do pobede.

*Da li osećate pritisak od očekivanja da tekvondo donese medalju iz Brazila?

– Nemam pritisak već imam potrebu za tim. Znam šta bi to značilo za državu, naš sport i nas same. Možda to i deluje kao pritisak ali ja ga doživljavam kao dar od Boga. Zamislite – i mi imamo šansu da damo nešto Srbiji, narodu, sportu našem. To me pokreće i rasterećuje.

* Ko su glavne konkurentkinje Milici i Tajani? Kako ih pobediti?

– Tijani je glavna konkurentkinja Kineskinja Wu, koja je u 2016. proglašena za najbolju takmičarku sveta. Sa njom se sreće već u drugom kolu. Tu su i Tajlanđanka, Korejka, Hrvatica. I Milici je najveća konkurentkinja Kineskinja, a odmah do su i Meksikanka, Britanka, Amerikanka i Holanđanka. Za svaku od njih se spremamo posebno. Za sva vrata moramo da imao ključ. Trenutno smo u bravarskoj radionici.

*Šta ste vi naučili od Tijane i Milice?

– Svaki trener može dosta toga da nauči od svojih učenika. Svaki dan po nešto naučim. U nekim situacijama koje su mi izgledala bezizlazno one su izvlačile maksimum i pobeđivale. Kao da su mi rekle: „Veruj uvek u nas! Ne skreći sa puta!“

* Šta se popravilo u tekvondu u Srbiji u ove četiri godine, a šta ostalo isto?

– Medijski smo mnogo praćeniji. LJudi znaju za naše uspehe, putovanja, takmičenja. Država nas mnogo ozbiljnije shvata i veruje u ono što radimo. Imamo podršku bezrezervnu od MOS-a i OKS-a. Nije se popravila svest ljudi u našem sportu. Od drveta ne vide šumu. Imaju strahove od promene koje moraju da se dese. Nije normalno da klubovi prevaziđu organizaciono Savez. Nedostaju nam menadžeri koji mogu da nađu sponzore koji bi napravili mnogo profesionalniji rad i organizaciju. Tekvondu ne treba mnogo novca, a pravi sjajne rezultate. Na putu smo da promenimo i svest naših ljudi koji vode klubove i Savez usmerimo ka nivou rezultata. Nadam se da će se posle Rija i to promeniti nabolje.

Ivana Anđušić Maksimović barjaktarka
Srpska strelkinja Ivana Anđušić Maksimović nosiće zastavu Srbije na ceremoniji otvaranja Olimpijskih igara u Rio de Žaneiru. Odluka je doneta na sednici Izvršnog odbora Olimpijskog komiteta Srbije, a na predlog Sportske komisije OKS, koja je u prvi plan izbacila osvajačicu srebra na OI u Londonu 2012, inače jubilarne 100. medalje za naš sport.