Igrač koji pravi razliku na terenu

 Kada se u pripremnom duelu sa Kolubarom Alivodić pojavio na terenu od početka utakmice, iako ni tada nije potpisao ugovor, bilo je jasno da su preostale da se obave još samo formalnosti. Svi koji su uživo odgledali taj meč još jednom su mogli da se uvere kakav je majstor 31-godišnji igrač. Nedovoljno fizički pripremljenom bilo mu je dovoljno sedamdeset minuta da pokaže zašto je izuzetan fudbaler.

Navijači su njegov prvi nastup u dresu Novog Pazara, posle decembra 2012. godine i poraza od kulskog Hajduka na Gradskom stadionu (0:2), ocrtali rečenicom kojoj nisu potrebni nikakvi dodaci: ,,Igrač koji pravi razliku na terenu“. Da bi ovakav kompliment dobili potrebno vam je da fudbal imate u malom prstu, da bez traženja izgovora uvek preuzimate odgovornost u igri, da dominirate terenom i kad imate i kad nemate loptu u nogama, da ste pre svega timski igrač – pa sve ostalo. Ukoliko je potrebno i da složenije situacije rešavate individualnim potezima, i još mnogo toga, a Enver Alivodić je sve to i sve to ume i radi tako lako, da stičete utisak da ništa na svetu nije jednostavnije nego biti sjajan fudbaler.

NJegov više nego dobar nastup u pripremnom duelu sa Kolubarom, koji se dogodio čitava dva meseca posle poslednjeg zvaničnog nastupa koji je imao u najboljoj australijskoj diviziji, za svoj tadašnji klub NJukasl džets, samo je još jedan u nizu dokaza da su u krivu svi oni koji smatraju da se fudbal u toj dalekoj zemlji svodi na pune novčanike i ni na šta drugo. Kod nas predstava o australijskom fudbalu i fudbalu u čitavom nizu fudbalski neatraktivnih zemalja u koje odlaze naši igrači počinje i završava se sa zaključcima – Sve je to lagana zabava za mase u kojoj isluženi fudbaleri iz Evrope okreću oko svoje ose tamo neke amaterčiće. Da je to tako, ko sve ne bi igrao na Zelenom kontinentu. A ne igraju, jer tamo mesta ima samo za one koji su se nekad i negde pokazali. Tačno je da mahom u Australiju odlaze fudbaleri sa ili oko 30 godina starosti, ali dokazani. Takvi su u Sidneju, nekadašnji kapiten Crvene zvezde Miloš Ninković ili velika nada Partizana Nebojša Marinković u Pertu. Fudbalsko znanje se ne zaboravlja lako, ma gde igrali. Da je to apsolutna istina demonstrirao je Enver Alivodić, već na prvoj zvaničnoj utakmici sezone, u Ivanjici. Svestan da se od njega mnogo očekuje, kaže: ,,Znam, bez obzira koliko se zadržao u Pazaru, da ću u svakoj utakmici davati sve od sebe, ali možda to neće biti dovoljno da se uvek pobeđuje“.

Višestruku je značajan po FK Novi Pazar povratak Alivodića, pa makar bio i kratkotrajan. Može se dogoditi da do 31. avgusta, do kada traje prelazni rok, u slučaju da iskrsne fudbalski i finansijski dobra ponuda, Envera u dresu Pazara gledamo samo sedam kola. Međutim, da se i tako stvari odigraju, u novonastalim okolnostima u kojima je interesovanje za najbolji domaći fudbal na najnižoj mogućoj tački u skoro svim gradovima koji imaju superligaše, to će biti ogroman dobitak za plavo – belu fudbalsku porodicu. Danas klub koji u svojim redovima ima za najboljeg igrača unikatni domaći proizvod, koji ima ime, koje s godinama ništa nije izgubilo u igračkom smislu i ima ono nešto čime se lako prodrmaju saigrači i gledalište, vredan je poput zlatnih poluga. U poplavi nedovoljno poznatih igrača iz domaće lige i prosečnih, pa i ispod prosečnih stranaca takav fudbaler, hteli to da priznamo ili ne, pravi je mamac za publiku.

Alivodić je prototip fudbalskog profesionalca. Ne postoji klub u kojem je nekada igrao na čijim vratima nije uvek rado viđen. To je tako zato što nikad i nigde nije igrao sa pola snage. Nebrojeno puta bio je u sastavu Čukaričkog, BSK iz Borče i Vojvodine, a za rivala imao svoj Novi Pazar. Nikada nije izostajao sa tih duela, ma gde se igralo, u Pazaru, Beogradu, Borči ili Novom Sadu, i po pravilu bio je jedan od najboljih, ako ne i najbolji na terenu. Setimo se da je pre dve godine u duelu Vojvodine i Novog Pazara na ,,Karađorđu“ bio i strelac u pobedi ,,lala“.

Dogodi li se da se popularni Ali u Pazaru zadrži samo mesec dana – neka to i za njega i klub bude kratko i slatko, u slučaju drugačijeg raspleta, moglo bi obostrano biti – dugo i berićetno.

Poslednji gol za plavo-bele dao Partizanu

U poslednjoj polusezoni u kojoj je nosio dres Novog Pazara (jesen sezone 2012/13.) Enver Alivodić je odigrao svih 15 utakmica na kojima je postigao pet golova i bio najbolji strelac ekipe. Po jedan gol tada je postigao u pobedama nad Radničkim iz Niša (3:0) i BSK (3:2), nerešenoj igri sa Javorom (2:2) i u porazima od Jagodine (2:1) i Partizana u Beogradu (3:1), što je za sada i njegov poslednji gol za plavo – bele na zvaničnim utakmicama.

 

Asistent za remi u Ivanjici

 

Koliko Enver Alivodić znači za igru Novog Pazara najbolje se videlo u Ivanjici. Skoro da nije bilo gol prilike za Novopazarce u kojoj jedan od direktnih učesnika nije bio Alivodić. Nema gde ga nije bilo, čas desno, čas levo, kad je trebalo i ispred svog gola.

Jedini pogodak Novi Pazar je postigao posle njegovog centaršuta, kojim je Tintora pogodio u čelo. Koliko je pokretljiv i nesebičan najbolje se videlo u 89. minutu, kada je posle ubačene lopte iz auta umakao svojim čuvarima i iz prve odigrao za slobodnog Kunića. Čitava akcija bila je efektna. Prava je šteta što je lucidan udarac napadača Pazara, Đogatović još efektnije skrenuo u korner.

Još vesti iz ovog grada

NOVOGODIŠNJI INTERVJU Dragan Gagi Jovanović za Danas: Meni se desio 6. oktobar

Ne boje se „ni ovna ni govna“

Novi Pazar: Studenti zadovoljni odzivom građana u akciji „Potpiši pobedu“

Zašto se plašimo da kritikujemo studente i studentsku pobunu?