Faraž: Želim svoj život nazad

„Tokom referenduma sam rekao da želim nazad svoju zemlju. Sada želim nazad svoj život“, izjavio je Faraž na konferenciji u Vestminsteru, piše Gardijan. On je, međutim, najavio mogućnost da učestvuje u pregovorima o izlasku Britanije iz okvira Unije jer „možda ima šta da ponudi“.

Faraž je objasnio da je stranka „prilično dobro pozicionirana“, te da se neće predomisliti kao što je bio slučaj nakon opštih izbora 2015. Period rukovođenja UKIP-om su bila „teška vremena“, ali je vredelo, rekao je Faraž, koji je i član Evropskog parlamenta. Kako je preneo Bi-Bi-Si, on je naglasio da je Ujedinjenom Kraljevstvu potreban „premijer koji je za Bregzit“.

Faraž je istakao da će se stranka boriti protiv odugovlačenja sa izlaskom UK-a iz Evropske unije, te da planira da na poslaničkom mestu u Evropskom parlamentu ostane do kraja mandata. On je naglasio da neće podržati nijednog mandata za novog čelnika stranke, dodavši „neka pobedi najbolji muškarac ili žena“. Faraž je izjavio i da će „sa svima zakopati ratne sekire“.

Boris Džonson, jedan od najvećih aktera u kampanji za Bregzit i bivši gradonačelnik Londona, optužio je britansku vladu da ne uspeva da objasni kako izglasavanje Ujedinjenog Kraljevstva da napusti EU može da bude u britanskom interesu. On je u svojoj redovnoj kolumni u Dejli telegrafu naglasio da jedva čeka da novi premijer stupi na funkciju u septembru, preneo je Bi-Bi-Si. Džonson je naveo i da je odluka o napuštanju EU dovela do „neke vrste histerije, nekog zaraznog žaljenja“ u jednom delu javnosti.

U međuvremenu, šef britanske diplomatije Filip Hamond je rekao da bi bilo „apsurdno“ reći da državljani EU mogu da ostanu u UK bez postignutog dogovora o britanskim državljanima u EU. „Nadam se da ćemo doći u poziciju kada ćemo moći da kažemo onim državljanima EU koji žive u UK i onim Britancima koji žive u zemljama EU da je sve u redu i da mogu da ostanu tamo gde su“, rekao je Hamond, koji je podržao opciju „Ostani“ i koji podržava Terezu Mej za novog lidera Konzervativne stranke.

Džonson je prvi put od kada se povukao iz trke za lidera konzervativaca u kolumni dao detaljne komentare o događajima u zemlji nakon referenduma. On je naglasio da je zbog načina na koji je tabor koji se zalagao za ostanak u EU predstavio poziciju Britanije van EU nastupilo „zarazno žaljenje“ poput onog nakon smrti princeze Dajane 1997. Džonson je naveo da su strahovi ljudi koji su protestovali protiv Bregzita „preterani“.

„Istina je da berza nije zabeležila pad onako kako su neki rekli da će biti slučaj, daleko od toga. Indeks FTSE je viši nego pre glasanja. Nema vanrednog budžeta, niti će ga biti. Ali masa mladih prolazi kroz poslednje psihološke potrese „Projekta straha“, možda najpotpunijeg pokušaja Vlade da manipuliše javnim mnjenjem još od perioda uoči rata u Iraku“, napisao je Džonson. On je apelovao na Vladu da osmisli „jasnu izjavu“ o „osnovnim istinama“ o napuštanju EU. Džonson je takođe naglasio da je „u izuzetnom ekonomskom interesu ostalih članica EU da se postigne sporazum o slobodnoj trgovini bez tarifa i kvota, dok se budemo izvlačili iz zakonodavstva EU“.
Kao reakcija na Džonsonove komentare usledilo je saopštenje iz Dauning strita u kojem se navodi da su preduzete mere da se obezbede garancije tržištima i da će britanska vlada dati predloge za povlačenje Britanije.

Džonson se, međutim, nije osvrnuo na Majkla Gava, koji je zajedno s njim bio arhitekta kampanje za napuštanje Unije, a koga su pojedini optužili da je izdao Džonsona tako što se kandidovao za predsednika Konzervativne stranke.

Ben Volis, šef Džonsonove kampanje za lidera konzervativaca je, međutim, rekao da bi Gav kao premijer predstavljao bezbednosni rizik jer, kako je objasnio, „ima emotivnu potrebu za ogovaranjem, naročito kada se popije“. Upitan za komentar o ovim tvrdnjama, Gav je samo kratko odgovorio:“Benu Volasu želimo dobro“.

Kada je reč o aktivaciji Člana 50. Lisabonskog ugovora, jedna advokatska firma je saopštila da preduzima korake da obezbedi garancije da zvanični proces izlaska iz EU neće početi bez prethodne debate i glasanja u Parlamentu. Vlada je saopštila da Parlament ima „ulogu u pronalaženju najboljeg načina da se krene napred“.