Vojnički genije Arijela Šarona

Setimo se Jom Kipurskog rata. Deset dana pošto je egipatska vojska iznenadila Izraelce prelazeći Suecki kanal, 16. oktobra 1973. Šaron je poraz pretvorio u pobedu predvodeći svoje trupe preko kanala kroz uzan prolaz na egipatskom frontu. Izraelci su se brzo raširili preko egipatskih linija zaobišavši protivvazdušne jedinice i blokiravši koridore za snabdevanje i pojačanja.

Posle šest dana Anvar Sadat tražio je neodložni prekid vatre.

Egipatska komanda bila je uverena da je Šaronov prelaz preko Sueca samo noćna izvidnica lako naoružanih jedinica. To je bilo logično: Izraelci nisu držali pod kontrolom čak ni sopstvenu stranu kanala. Umesto da vrate vojsku preko kanala da se obračunaju sa izraelskim patrolama, egipatski generali su verovali da njihove snage mogu sve da ih zarobe tako što će se spojiti i zatvoriti pukotinu od 3,2 kilometara koju je Šaron napravio.

Šaronovi pretpostavljeni imali su ista gledišta kao njihove egipatske kolege. Naredili su Šaronu da prestane da šalje trupe preko kanala. Šaron nije postupio po naređenju pravdajući se problemima u komunikaciji dok je slao što je moguće više vojnika preko kanala. Računao je da će napadajući Egipćane iz njihovog zaleđa, uništavajući raketne baterije , napadajući pojačanja i jedinice za snabdevanje izazvati organizacioni kolaps u egipatskoj vojsci.

Tako je i bilo. Ali Šaronove kolege generali bili su besni na njega, kao i mnogo puta ranije. Kada je imao 25 godina, 1953, i već bio ranjeni veteran iz Rata za nezavisnost, Šaron je bio povučen iz aktivne vojske kako bi formirao prvu jedinicu izraelskih komandosa. Arapske patrole prelazile su nebranjene izraelske granice da kradu stoku i poljoprivredne proizvode. Čuvanje granica zahtevalo je 20 puta više trupa nego što je država imala. Zato se Izrael odlučio za akcije protiv egipatskih i jordanskih patrola i sela koja su čuvala pljačkaše.

Šaron je dobio odrešene ruke da obuči svoju jedinicu. Umesto da insistira na disciplini, ljudima je dozvolio da se oblače kako hoće; oni nikome nisu salutirali, niti su drilovani. Ali su izvodili razorne noćne napade uz malo žrtava.

Šaron je tražio prirodne borce, a ne odgovorne vojnike, i uvek je slao nešto ljudi duboko iza mete kako bi sprečio dolazak pojačanja. Glavnina bi napredovala prema meti po noći dok ne bude otkrivena, onda bi napala, dok bi se minobacačima i puškomitraljezima dejstvovalo sa položaja utvrđenih u pozadini.

U operacijama na Sinaju 1956. Šaron je komandovao brigadom koju je predvodio lako napredujući kroz pustinju da se poveže sa padobranskim bataljonom koji se spustio duboko na egipatsku teritoriju na ulazu u snažno branjeni klanac Mitla. Šaron je tamo trebalo da se zaustavi, ali nije, već je vodio krvavu bitku da osvoji klanac. Njegovi neposredni nadređeni tražili su da bude uklonjen, ali ga je vrhovna komanda, naprotiv, unapredila u komandanta divizije.

Tako je Šaron dobio šansu da planira i pobedi u izvanrednoj bici kod Um Katefa u Šestodnevnom ratu 1967. Bitka je trajala samo jednu noć ali je zbog svoje složenosti jedinstvena. Egipatska odbrana blokirala je glavni autoput na Sinaju utvrđenjem koji su činili moćna artiljerija i više od 100 tenkova, uz tri paralelne rovovske linije sa hiljadama pešadinaca na peščanim dinama.

Šaron je poveo vojsku preko dina, prešao rovove na vrhu i napao ih uzduž – bio je to jednostavan manevar koji bi Egipćani osujetili da nisu bili sprečeni artiljerijskom vatrom i tenkovima. Izraelski pešadinci imali su lampe na šlemovima kako bi usmerili vatru mitraljezaca iz tenkova na Egipćane ispred njih.

Egipatska artiljerija bila je nadmoćna, ali su padobranci iznenada uskočili među egipatske pešadince koji nisu imali šanse u borbi prsa u prsa.

Egipatski tenkovi su mogli da krenu u kontraofanzivu, ali ih je zadržao izraelski tenkovski bataljon koji se pojavio duboko iza linija odbrane. Tenkovi su slomili otpor. Put kroz Um Katef bio je otvoren.

Pošto su propustili da ga unaprede u načelnika generalštaba i pošto je penzionisan u aktivnoj vojsci (epsku bitku 1973. vodio je kao rezervista), mudri general upozorio je kolege da će im se vratiti kao ministar odbrane i da će ako bude smenjen s tog mesta – kao što i jeste posle rata u Libanu 1982 – postati premijer. Šaron je tek sada susreo neprijatelja kojeg nije mogao da pobedi.

Autor je vojni strateg i konsultant, viši saradnik Centra za strateške i međunarodne studije u Vašingtonu