Koja oboljenja prenose komarci

Vektorske zarazne bolesti su bolesti čiji uzročnik (bakterija, virus, rikecija, parazit) izvesno vreme, pre nego što dospe u svog domaćina, provede u vektoru (komarac, krpelj i različite druge vrste insekata). Nakon takozvanog spoljašnjeg perioda inkubacije (vreme neophodno da vektor postane zarazan), vektor prenosi uzročnika zaraznih bolesti na osetljivog domaćina (čovek, životinja) ubodom/ujedom. Inficirani vektori najčešće doživotno prenose uzročnika. Vektori su organizmi koji nemaju mehanizme za održavanje telesne toplote, pa direktno zavise od spoljašnje temperature. Odgovarajuća temperatura i vlažnost vazduha su osnovni preduslov za razvoj jaja i larvi insekata u odrasle jedinke, tako da u uslovima visoke temperature i velike vlažnosti njihov broj može da poraste i za nekoliko puta.

Vektorske zarazne bolesti imaju sezonski karakter, jer zbog načina prenošenja zavise od aktivnosti vektora, pa se u našoj zemlji pojavljuju od proleća do jeseni. Mnoge vektorske zarazne bolesti imaju endemski karakter, što znači da su odomaćeni na određenom području na kojem postoje povoljni uslovi za održavanje uzročnika bolesti zbog prisustva odgovarajućih rezervoara zaraze (najčešće različite vrste sitnih divljih životinja) i vektora.

Bolesti koje se prenose komarcima

Klimatske promene u vidu povećanja prosečnih vrednosti temperature i promene količine padavina uveliko utiču na pojavu, rasprostranjenost i sezonske varijacije vektorskih zaraznih bolesti, naročito bolesti koje prenose komarci (groznica Zapadnog Nila, malarija, žuta groznica, denga, čikungunja groznica). Procenjuje se da svako povećanje temperature vazduha za 0,1 stepen Celzijusa širi stanište komaraca i do 150 kilometara u pravcu severne geografske širine Zemljine kugle.

Groznica Zapadnog Nila

Groznica Zapadnog Nila je potencijalno teško oboljenje koje se prenosi ubodom zaraženog komarca iz roda Culex (takozvani kućni komarac). Uzročnik je virus groznice Zapadnog Nila, koji je prvi put izolovan i identifikovan u oblasti Zapadni Nil u Ugandi 1937. Danas je ovaj virus najrasprostranjeniji arbovirus (virus koji se prenosi artropodama, odnosno insektima) na svetu. Rezervoar zaraze su ptice (uglavnom gavrani i čavke). Simptomi bolesti javljaju se 3 do 14 dana nakon uboda zaraženog komarca. Kod oko 80 odsto inficiranih osoba ovo oboljenje protiče bez simptoma. Oko 20 odsto zaraženih osoba ima blagu kliničku sliku u vidu groznice, glavobolje, mučnine, povraćanja. Obično pomenuti simptomi prolaze u roku od par dana, mada su zabeleženi slučajevi kada je oboljenje trajalo i više nedelja.

Kod jednog obolelog na 150 inficiranih dolazi do razvoja teške kliničke slike, odnosno neuroinvazivnog oblika bolesti (upala moždanica i/ili mozga). Osobe iznad 50 godina starosti imaju veći rizik od nastanka težeg oblika bolesti. Od životinja najčešće obolevaju konji. Bolest se sa zaraženih ljudi i konja ne širi dalje, već isključivo ujedom inficiranog komarca.

Malarija

Malarija je drevna bolest poreklom iz Afrike, čijeg uzročnika prenosi ženka komarca iz roda Anopheles. Rasprostranjena je u mnogim tropskim i subtropskim zemljama. Posle II svetskog rata zahvaljujući međunarodnoj saradnji i Svetskoj zdravstvenoj organizaciji malarija je iskorenjena u evropskim zemljama. Poslednji autohtoni (odomaćeni) slučaj malarije u našoj zemlji zabeležen je 1964. u Kraljevu. Danas se na području naše zemlje registruju isključivo slučajevi importovane (uvezene) malarije. Izraz importovana (uvezena) malarija znači da je osoba koja živi u Srbiji, izvesno vreme boravila (najčešće na radu) u zemljama sa endemskom (odomaćenom) malarijom, gde se i zarazila. Kod nas se godišnje registruje prosečno 10 do 15 ovakvih slučajeva malarije.

Mere zaštite

Najlakši i najefikasniji način prevencije navedenih bolesti je sprečiti ubod komarca. U tom smislu preporučuje se:

– Izbegavanje područja sa velikim brojem insekata, kao što su šume i močvare.

– Smanjenje broja komaraca na otvorenom gde se radi, igra ili boravi, što se postiže isušivanjem izvora stajaće vode. Na taj način smanjuje se broj mesta na koje komarci mogu da polože svoja jaja. Najmanje jednom nedeljno treba isprazniti vodu iz saksija za cveće, posuda za hranu i vodu za kućne ljubimce, kanti, buradi i limenki. Ukloniti odbačene gume i druge predmete koji mogu da prikupljaju vodu.

– Po mogućstvu boravak u klimatizovanim prostorima, jer je broj insekata u takvim uslovima značajno smanjen.

– Upotreba repelenata na otkrivenim delovima tela prilikom boravka na otvorenom.

– Nošenje odeće koja pokriva noge i ruke. Preporučljivo je da odeća bude komotna, jer komarci mogu da ubodu kroz pripijenu odeću.

– Izbegavanje boravka na otvorenom u vreme perioda najintenzivnije aktivnosti komaraca – u sumrak i u zoru.

– Upotreba zaštitne mreže protiv komaraca na prozorima i oko kreveta.

– Upotreba električnih aparata koji ispuštaju sredstvo za uništavanje komaraca u zatvorenom prostoru.

U slučaju putovanja u inostranstvo, pogotovo ako se radi o tropskom i subtropskom području, obavezno se pridržavati svih navedenih mera prevencije koje podrazumevaju i preventivno uzimanje lekova (hemioprofilaksa) pre odlaska, tokom boravka i po povratku iz malaričnih područja (područja u kojima postoji rizik od prenošenja malarije). U slučaju pojave bilo kakvih simptoma bolesti po povratku sa putovanja, odmah se javiti izabranom lekaru i navesti podatak o putovanju i eventualnom ubodu komarca ili drugih insekata.

(Preuzeto sa sajta Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“)