U gradu Himeđi je čuveni Beli dvorac, sagradio ga je zet najčuvenijeg šoguna Takugave. Stvarno, izuzetno atraktivno. Ali, bili smo zaprepašćeni nečim drugim. Na više raskrsnica, negde oko 14 sati, stajao je uniformisani čovek sa palicom od oko pola metra, koja može da svetli ili trepće.
Nigde nikoga, on nepomičan kao kip, ali kada smo se nas trojica približili, zaustavlja nas! Osvrće se na sve četiri strane, iako je potpuno jasno da nema nikoga, zatim nama daje znak, da možemo da prođemo, Tako je na svim raskrsnicama. Negde je i gužva, tamo ima više i stvarnog posla. Ali i tamo gde ga nema, obavlja se sa smrtnom ozbiljnošću!
Na velikim raskrsnicama, ulica se po pešačkom prelazu prelazi i dijagonalno, a može i klasično. Hiljade ljudi hita, posebno u Tokiju koji ima desetak centara, Šibaja, Ginza, Ašakuša, Kamata, Narita, Kavasaki. Šibaja podseća na Tajms skver, ali je veća. Tamo je i spomenik vernom psu koji je čekao svog vlasnika 12 godina. U busevima, lokalnim i međugradskim, telekomunikacione veze savršene. Vozač ne broji novac za karte, tu je kompjuter!
U ovo doba godine mnogo je trešnjevog drveta, bez lišća, naročito oko svetilišta i hramova. Na proleće, kad trešnja procveta, tada je praznik „sakura“.
Na mnogo mesta ima prelepih vrtova sa jezerima, stenama, posebno oblikovanog drveća, mostića, žutih, crvenih , ljubičastih lenjih šarana, stazica, mnoštvo interesantnog kamenja, cveća. Veoma vole prirodu.
Posebno su zanimljive zen bašte koje mogu biti i samo od kamena, ali one su posebna priča. Stigle sa budizmom. Jedna se ipak izdvaja, sa koje god tačke da se posmatra, u sedećem položaju, dimenzija oko 50×20 metara, sa nekoliko grupa stena i kamenja, kojih ukupno ima 15, uvek se vidi njih 14.
Kažu da samo 30 odsto posetilaca Japana vidi Fudži. Videli smo ga iz više uglova, snežnog, povremeno u oblacima, okolo je više jezera koja se nikad ne lede, jer je ispod vrela lava, mnoštvo turista na jezerima, u lepim parkovima. Japanci samo posmatraju, ne penju se, to ih ne interesuje. Penju se samo stranci, dva meseca godišnje se daje dozvola. Fudži znači vatra, na aino jeziku, prastanovnika Japana kojih u tragovima još ima na Hokaidu, njih oko 20 hiljada, ali već odavno izmešanih sa došljacima.
U Japanu ima 249 Fudžija, odnosno, isto toliko vulkana! Ali je samo onaj najveći, pored Tokija, simbol nade, ali i straha. Visok 3776 metara, poslednju erupciju je imao 1707 godine i zvanično, nije aktivan. Saki-san, „mnogopoštovana Saki“, naš vodič, ovako je definisala stav: Omča oko vrata Japana!
Bojim se da je u pravu i da su napravili stratešku grešku. U bližoj i nešto daljoj okolini je oko 60 miliona ljudi. Živi se uz more, na jednoj trećini ukupne površine, ostalo su planine.
Japanci masovno posećuju Koreju i Kinu, a vrlo rado idu i na Havaje. U Evropi, omiljena destinacija je bio Pariz, sada se tamo ide manje zbog rizika od terorizma.
Avion uzleće sa veštačkog ostrva kraj Osake. Pravac Carigrad! Zaključke prepuštam vama.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
