Dok svet obećava da će pomoći Avganistancima, posebno onima koji su sarađivali sa NATO tokom 20-godišnje misije, koji strahuju od odmazde talibana, zemlje Balkana i Evrope se pripremaju za novi talas izbeglica.

Srbija je potpisala zajedničku izjavu američkog Stejt departmenta koji je pozvao sve države da poštuju i podrže bezbedan i organizovan odlazak stranih državljana i Avganistanaca koji žele da napuste zemlju.

„Avganistanci zaslužuju da žive bezbedno i dostojanstveno, a mi u međunarodnoj zajednici smo spremni da im pomognemo“, navedeno je u saopštenju Stejt departmenta.

Izjavu je potpisalo više od 120 zemalja, a od država Zapadnog Balkana samo Bosna i Hercegovina nije potpisala.

Od potpisnika izjave, jedino se Crna Gora za sada izjasnila da neće prihvatiti izbeglice iz Avganistana.

Iz organizacija koje se brinu o izbeglicama u Srbiji za BBC na srpskom kažu da za sada ne očekuju veći priliv ljudi iz Avganistana, ali da je primetan porast njihovog broja poslednjih meseci.

Predsednik države Aleksandar Vučić rekao je da nema ništa protiv bilo kojih izbeglica i upitao otkud tolika ksenofobija.

• Sve što treba da znate o ratu u Avganistanu
• Ko su talibani
• Avganistan ukratko – hronologija

Do petka, 20. avgusta je sa vojnog aerodroma u avganistanskoj prestonici Kabulu evakuisano oko 18.000 ljudi, saopštio je zvaničnik NATO.

Da li se očekuje priliv izbeglica u Srbiju?

U prihvatnim centrima za migrante u Srbiji trenutno boravi 1.170 Avganistanaca, odnosno 30 odsto ukupnog broja migranata.

Iz Komeserijata za izbeglice i migracije (KIRS) kažu da njihov broj nije povećan u odnosu na raniji period.

„Avganistanci su pojedinačno najbrojnija grupa migranata registrovanih u centrima u Srbiji u poslednjih nekoliko godina, ali značajnije promene za sada nema.

„Pratimo razvoj situacije u Avganistanu i okolnim zemljama, kao i sve vesti koje se odnose na trenutnu situaciju u toj zemlji“, navode iz KIRS-a za BBC na srpskom.

Međutim, dodaju da niko sa sigurnošću ne može da kaže da li hoće ili neće biti pojačanog priliva migranata iz Avganistana i u kom pravu će se oni kretati – ako ih bude.

Službenica zaštite u Info parku, centru za podršku izbeglicama, Ivana Anđelković kaže da je situacija „na terenu“, odnosno van sistema prihvatnih centara, drugačija.

Podaci Visokog komesarijata za izbeglice Ujedinjenih nacija (UNHCR) za Srbiju o novopridošlim migrantima:

• januar – 3.180 ukupno novopridošlih, od toga 44 odsto iz Avganistana
• februar – 2.273 ukupno novopridošlih, od toga 44 odsto iz Avganistana
• mart – 3.831 ukupno novopridošlih, od toga 39,5 odsto iz Avganistana
• april – 4.344 ukupno novopridošlih, od toga 36 odsto iz Avganistana
• maj – 3.182 ukupno novopridošlih, od toga 37 odsto iz Avganistana
• jun – 4.111 ukupno novopridošlih, od toga 49 odsto iz Avganistana
• jul – 5.762 ukupno novopridošlih, od toga 44 odsto iz Avganistana

„Primećujemo da ima mnogo više ljudi iz Avganistana u poslednjih nekoliko meseci.

„Od maja meseca ima mnogo više ljudi iz Avganistana na terenu nego ranije, pogotovo dečaka bez pratnje“, kaže Anđelković za BBC na srpskom.

Dodaje da pretpostavlja da će se taj trend i nastaviti „s obzirom na ono što se sad tamo odigrava“.

U nedelju, 15. avgusta, talibani su zauzeli avganistanski glavni grad Kabul – 20 godina pošto su bili svrgnuti sa vlasti posle ofanzive zapadnih sila 2001. nakon napada na Ameriku 11. septembra.

U četvrtak, 19. avgusta, talibani su proglasili Islamski Emirat Avganistan.

U toku je evakuacija stranaca i Avganistanaca koji su sa njima sarađivali.

Talibani su prethodno su vodili Avganistan od 1996. godine.

Otkako su talibani preuzeli vlast nad Avganistanom, vlade okolnih država su počele da preduzimaju mere za odbranu od moguće migrantske krize velikih razmera.

Oko 1,4 miliona registrovanih avganistanskih izbeglica decenijama žive u Pakistanu, podaci su Visokog komesarijata Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR).

Iran, koji prema podacima UNHCR ima skoro 780.000 ljudi sa avganistanskim pasošem, naložio je graničnim službenicima da vrate sve državljane Avganistana koji se pojave na prelazima.

Turska, koja je već primila 3,6 miliona registrovanih sirijskih izbeglica, zajedno sa gotovo 320.000 ljudi drugih nacionalnosti, dugo je zabrinuta zbog mogućeg talasa avganistanskih migranata koji stižu preko Irana.

Turski predsednik, Redžep Tajip Erdogan, obećao je da će dovršiti zid duž iranske granice, gde su stotine Avganistanaca ušli u zemlju poslednjih nedelja.

U intervjuu za BBC, visoki komesar UN za izbeglice, Filipo Grandi, pozvao je susede Avganistana, posebno Iran i Pakistan, da drže otvorene granice kako bi pružili put bekstva Avganistancima koji strahuju za bezbednost pod vlašću talibana.

Predstavnik UN-a je rekao i da „sumnja“ da će doći do velikog protoka migranata, jer ljudima nije dozvoljeno da izađu.

„Ne zaboravimo važnu stvar: u Avganistanu već ima više od tri miliona interno raseljenih ljudi.

„Stotine hiljada se preselilo u poslednjih nekoliko dana. Potrebna im je hitna pomoć“, rekao je on.

Snimak haosa na aerodromu u Kabulu koji je obišao svet:

Anđelković objašnjava da se situacija Avganistanu nikad nije smirivala, pogotovo u pograničnim oblastima sa Pakistanom.

„Tamo su talibani pre svega ovoga praktično imali vlast, pogotovo u ruralnim oblastima.

„Dosta ljudi dolazi iz tog dela“, navodi.

Kaže da poslednjih meseci dosta ljudi dolazi sa severa Avganistana, gde žive narodi Hazari i Tadžici.

„Migranti iz Avganistana su nam rekli da je situacija bila sve gora i gora od momenta kad se najavilo povlačenje američkih trupa iz države, da je pritisak bio sve veći.

„Ljudi su zbog te nesigurnosti krenuli da napuštaju domove“, navodi.

Dodaje da niko nije izrazio želju za azilom u Srbiji, a da su najčešća odredišta Nemačka, Belgija i Francuska „zato što je tamo najveći broj njihovih sunarodnika“.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da nema ništa protiv migranata, ako su „stvarno izbeglice“.

„Nemam ništa protiv bilo kakvih izbeglica… Prosto ne razumem šta se u našim glavama dešava i odakle takva ksenofobija i mržnja.

„Hoćete da kažete nekom detetu da nećete da ga primite?“, rekao je Vučić.

Kaže i da „Srbija neće biti parking ni za koga ko će dolaziti sa strane“.

„Kod nas ne dolazi niko, ne vidim da je to problem niti kako bi to mogao da bude problem za nas.

„Ti ljudi beže i pritom ispadaju iz aviona i to je najtragičnija slika, to je poraz savremenog sveta“, rekao je predsednik Srbije.

Pogledajte video o avganistanskom izbeglom olimpijcu

Kosovo prima neodređen broj izbeglica

Kosovo je prihvatilo zahtev SAD da privremeno primi izbeglice dok im se ne završi proces izdavanja američkih viza.

Predsednica Kosova Vjosa Osmani navela je da je kosovska vlada po ovom pitanju u kontaktu s američkim vlastima od sredine jula.

„Bez oklevanja i uslovljavanja dala sam pristanak za tu humanitarnu operaciju“, napisala je Osmani na Fejsbuku.

• Deset stvari o ratu u Avganistanu
• „Talibani love ljude koji su sarađivali sa NATO i Amerikancima“ – poverljivi dokument UN
• Fotografija o kojoj se priča: Koliko je ljudi prevezao američki avion iz Kabula
• Talibani: Ko je ko na vrhu

Kako je u Severnoj Makedoniji?

Vlada Severne Makedonije saopštila je u četvrtak, 19. avgusta, da će do kraja nedelje privremeno prihvatiti 450 izbeglica iz Avganistana koji traže američke vize.

Premijer Zoran Zaev izjavio je da je Severna Makedonija solidarna zemlja.

„Zajedno sa SAD ćemo planirati i druge korake u daljem postupanju“, naveo je.

Prethodno je u nedelju izjavio da je „njegova zemlja spremna da prihvati izbeglice iz Avganistana kako bi spasila životne lokalnog stanovništva“.

Vlasti u Severnoj Makedoniji će obezbediti smeštaj u hotelima i odmaralištima, a troškove će pokriti SAD.

„Avganistan se suočava sa mogućom humanitarnom katastrofom i zato smo mi kao Vlada obavestili strateške partnere, SAD da smo na raspolaganju za pomoć u skladu sa mogućnostima i potrebama“, naveo je Zaev.

Bez migranata u Crnoj Gori

Ministarstvo spoljnih poslova Crne Gore saopštilo je da neće primati izbeglice iz Avganistana.

Iako je potpisala zajedničku izjavu Stejt departmenta, iz Ministarstva navode da se njom nisu obavezali da će privremeno prihvatiti stanovnike Avganistana.

„Shodno izjavi, Crna Gora je podržala inicijativu kojom se traži da se svima koji žele da napuste državu to i omogući, uključujući i potrebu da putevi, aerodromi i granični prelazi moraju ostati otvoreni“, navodi se.

Hrvatska prima 20 osoba

Hrvatski ministar spoljnih i evropskih poslova Gordan Grlić Radman potvrdio je da će Hrvatska izdati vize za 20 osoba koje su bile podrška hrvatskim vojnim snagama u Avganistanu.

„Naša je dužnost „i moralna obaveza da ih zaštitimo“, rekao je.

U pitanju su lokalni stanovnici koji su radili za EU, prenosi Fonet.

Albanija kao zemlja tranzita

Premijer Albanije Edi Rama naveo je da je administracija predsednika Džoa Bajdena pozvala Albaniju, kao članicu NATO-a, da privremeno prihvati izvestan broj izbeglica iz Avganistana dok čekaju vize za SAD.

„Nećemo reći ne, ne samo zato što nam to traže naši veliki saveznici, već zato što smo mi Albanija“, izjavio je Rama.

Predviđeno je da u Albaniju u narednih nekoliko dana pristigne oko 250 izbeglica.

BBC na ulicama Kabula: „Mnogi strahuju kakva ih budućnost čeka“

Podaci Visokog komesarijata za izbeglice Ujedinjenih nacija (UNHCR) za Albaniju pokazuju da je krajem jula 2021. godine u tu državu pristiglo 912 osoba iz Avganistana.

Navode da je to blag porast u poređenju sa istim periodom prošle godine kada je ta brojka bila 695.

„Međutim, tada su na snazi bile mere usled pandemije korona virusa kojim je kretanje bilo znatno ograničeno.

„Sličan trend je bio i sa novopridošlima iz Pakistana i Bangladeša“, navode iz UNCHR-a u Albaniji za BBC na srpskom.

Dodaju da većina avganistanskih državljana dolazi u Albaniju porodično, što podrazumeva i žene i decu.

„Posle povlačenja međunarodnih trupa iz Avganistana, došlo je do brzog pogoršanja situacije u oblasti bezbednosti i ljudskih prava u velikim delovima Avganistana.

„UNHCR je zabrinut što nedavni događaji u Avganistanu dovode do povećanja potreba za međunarodnom zaštitom za ljude koji beže iz Avganistana“, navodi se iz UNHCR-a u Albaniji.

UNHCR smatra da, u zavisnosti od individualnih okolnosti, onim Avganistancima koji su pobegli iz zemlje, koji su povezani sa ili podržavaju Vladu ili sa međunarodnom administracijom, može biti potrebna međunarodna zaštita za izbeglice.

Šta je potrebno da bi neko bio prepoznat kao izbeglica:

Osoba mora da bude van zemlje porekla i da ne može ili ne želi da se vrati zbog osnovanog straha od progona zbog:

• rase
• vere
• nacionalnosti
• pripadnosti određenoj društvenoj grupi
• političkog mišljenja
• zbog ozbiljnih i neselektivnih pretnji koje proizilaze iz opšteg nasilja ili događaja koji ozbiljno narušavaju javni red.

Izvor: UNHCR Albanija

Avganistan treći na svetu po broju izbeglica

Skoro šest miliona Avganistanaca napustilo je domove.

Tri miliona je prisilno raseljeno unutar Avganistana, a 2,6 miliona živi u drugim državama usled sukoba, nasilja i siromaštva.

Izbeglice iz Avganistana su treće najveće raseljeno stanovništvo na svetu, posle Sirijaca i Venecuelanaca.

Većina živi u Pakistanu i Iranu.

• „Pod vlašću talibana, biti žena je jednako smrti, one dišu, ali su mrtve“
• Avganistan: Šta je šerijatsko pravo
• Hotel u Kabulu – talibani patroliraju, nigde nema žena

Trinaest godina posle proglašenja nezavisnosti, Kosovo je priznalo oko 100 zemalja. Ipak, tačan broj nije poznat.

Priština navodi brojku od 117 zemalja, a u Beogradu kažu da ih je daleko manje.

Među zemljama Evropske unije koje nisu priznale Kosovo su Španija, Slovačka, Kipar, Grčka i Rumunija, a kada je reč o svetskim silama, to su Rusija, Kina, Brazil i Indija.

Kosovo je od 2008. godine postalo član nekoliko međunarodnih organizacija, kao što su MMF, Svetska banka i FIFA, ali ne i Ujedinjenih nacija.

Talibani u Avganistanu: Povratak brutalnog režima ili spremnost na kompromis:

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]