Posle šest meseci pauze, zvaničnici Beograda i Prištine ponovo su za istim stolom – doduše berlinskim, ne briselskim.

U prisustvu nemačke kancelarke Angele Merkel i francuskog predsednika Emanuela Makrona, dogovorili su se da će se za tačno dva meseca ponovo sresti – u Parizu, ali u „užem formatu“, kako je to najavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Odmah nakon tog sastanka, uslediće još jedan – 4. i 5. jula u poljskom Poznanju planira se novi sastanak u okviru sada već starog „Berlinskog procesa“, uz učešće manje-više istih zvanica sa „šireg“ spiska.

Uprkos činjenici da je čak i 16. februara srpski predsednik Aleksandar Vučić telefonom poručio visokoj predstavnici Evropske unije Federiki Mogerini da dijaloga nema dok Priština ne ukine takse na robu iz Srbije, tri sastanka za kratko vreme pokazuju da komunikacija postoji.

U međuvremenu, prištinske takse nisu ukinute, a Srbija je rešila da ipak sedne za sto sa Hašimom Tačijem i Ramušom Haradinajem – makar i u širem društvu.

Šta su poručili gosti

Raspoloženje rukovodstava Srbije i Kosova u obraćanjima javnosti menjalo se gotovo kao vremenske prilike u Berlinu – od kišnog prepodneva, do suve i vedrije večeri.

Dan im je započeo odvojenim susretima u berlinskoj kancelariji Evropske unije sa posrednicom Evropske unije Federikom Mogerini, uz odsustvo kosovskog premijera Ramuša Haradinaja koji je to vreme proveo u – američkoj ambasadi.

Srpski predsednik raspravljao se posle sastanka sa kosovskim novinarima o dometima Fudbalskog kluba Priština u jugoslovenskom fudbalu, dok je Hašim Tači otvoreno rekao da neće biti dogovora dok se u pregovore ne uključe Sjedinjene Države jer je Evropska unija – „nesposobna“.

Kada su, umesto oko 21 sat, sa večere sa evropskim vrhom izašli sat i po kasnije, uz objašnjenje da su „konsultacije“ razlog produžetka berlinskog programa, poslali su nešto drugačije poruke.

„Ja ne mislim da je propalo bilo šta – kada god imate razgovore, to je bolje nego da razgovore nemate.

A da li da očekujete čuda – ona se u životu ne dešavaju“, poručio je predsednik Vučić novinarima ispred zgrade nemačke vlade.

Vučić je ublažio tvrdnje da će svi na sastanku govoriti protiv interesa Srbije, zahvalivši se na korektnom odnosu rukovodstvima Hrvatske i Slovenije, pa i Crne Gore.

Kosovski predsednik Hašim Tači okupio je novinare ispred Brandenburške kapije, rekavši im da je suočavanje delegacija Srbije i Kosova bilo „teško“.

„Neće biti razmene teritorija, a radiću na pripajanju Preševske doline Kosovu.

Podela Kosova je mrtva ideja, kao što je mrtva ideja o Zajednici srpskih opština sa izvršnim nadležnostima.“

Tači je ublažio tvrdnje o nesposobnosti Evropske unije, navodeći da „veruje da postoji mogućnost da se postigne sporazum ove godine, ali uz odlučujuću ulogu SAD-a“.

Premijerka Ana Brnabić stajala je uz predsednika Vučića tokom njegovog obraćanja novinarima i potvrdno klimala glavom na sve njegove tvrdnje.

Premijer Ramuš Haradinaj posle sastanka nije se pojavio pred novinarima – predsednik Tači sam je došao pred Brandenburšku kapiju, dok je Haradinaj produžio u hotel.

Srbija i Kosovo – vreme za novi balon

Londonski samit: Loš trenutak za Zapadni Balkan

Šta su poručili domaćini

Angela Merkel i Emanuel Makron preuzeli su inicijativu na Zapadnom Balkanu u trenutku kada se Evropi u drugoj polovini maja spremaju izbori zbog kojih je kapacitet briselskih institucija značajno smanjen.

„Ovaj sastanak je korak na dugom putu i ne mora sve odmah da bude orijentisano na rezultat“, spuštala je očekivanja pred početak duge berlinske večeri kancelarka Merkel.

Francuski predsednik, čije poruke o potencijalnom zaustavljanju proširenja Evropske unije već godinu dana odzvanjaju kontinentom, pokušao je da doda novu nijansu svojoj poruci.

„Želimo otvoreno da razgovaramo o pitanjima koja su važna za region.

Ovo je i evropsko pitanje jer i evropska stabilnost zavisi od stabilnosti na Zapadnom Balkanu.“

Makron je naveo i jednu od ključnih ideja Berlinskog samita – smirivanje uzavrelih strasti u nastupima balkanskih političara.

„Ne želimo da namećemo rešenja već da analiziramo mogućnosti, smanjimo emocije, postaramo se da ne bude novih otvorenih pitanja posle ovih rešenja.“

O rešenju za koje se zalažu domaćini skupa, nemačka kancelarka rekla je da „ne može biti na štetu ostalih u regionu“.

Berlinskih „1 od 5 miliona“

Na ogradi zgrade nemačke vlade, u trenutku dok je srpska delegacija dolazila na ceremoniju dočeka, okačen je transparent „1 od 5 miliona – Berlin“.

Ljubica Šljukić Tucakov jedna je od troje mladih koji su razvili transparent poput onog koji se nosi na građanskim protestima u Srbiji.

„Želimo nemačkoj javnosti da skrenemo pažnju da, dok oni čekaju da Vučić reši pitanje Kosova, demokratija u Srbiji nestaje.“

Ljubica je pre osam meseci napustila Srbiju i preselila se u Berlin – za šta ima i jasno objašnjenje.

„Ja sam jedna od onih koja je otišla zbog nepodnošljive situacije u kojoj je država.

Ne mogu svaki dan da čitam novine u kojima se Albanci nazivaju šiptarima, Hrvati ustašama – tako sam živela devedesetih i ne mogu u tom ludilu više da živim.“

Berlin, pet godina kasnije

Susret u Berlinu dolazi pet godina nakon početka „Berlinskog procesa“, diplomatske inicijative koja je imala za cilj da oživi proces proširenja Evropske unije.

U avgustu 2014. godine, u nemačkoj prestonici susrelo se šest premijera sa Zapadnog Balkana, predstavnici zemalja-članica EU, kao i zvaničnici EU.

„Ovaj samit nije zamena za Berlinski proces, niti za pristupne pregovore, već dobra prilika da se razmene mišljenja o situaciji u regionu“, napomenula je nemačka kancelarka.

Iz prvog reda pet godina stare fotografije, na sceni su ostali i neki isti politički igrači (navedeno sleva na desno).

Tada premijeri Srbije i Crne Gore, Aleksandar Vučić i Milo Đukanović i ovoga puta su bili u Berlinu – ali sada kao predsednici država.

Umesto Zorana Milanovića, hrvatski premijer sada je Andrej Plenković, a Vjekoslava Bevandu je kao predstavnik BiH zamenio Denis Zvizdić.

Edi Rama i dalje je albanski premijer, uprkos protestima opozicije.

Angela Merkel završava svoj kancelarski mandat i neće se kandidovati za novi, a stranačke funkcije već je prepustila svojoj naslednici.

Žoze Manuel Barozo više nije predsednik Evropske komisije.

Hašim Tači je, poput Aleksandra Vučića i Mila Đukanovića, „preskočio“ sa mesta premijera na mesto predsednika Kosova.

Zoran Zaev zamenio je Nikolu Gruevskog, sada političkog azilanta u Mađarskoj, na mestu makedonskog premijera.

Njegovo ime u pozitivnom kontekstu nisu propustili da pomenu ni Angela Merkel ni Emanuel Makron, navodeći primer dogovor Grčke i Severne Makedonije o novom imenu zemlje.

Kritikovao ga je jedino Aleksandar Vučić, uz opasku da je pokušao da „opravda prištinske takse“.

Verner Fajman više nije kancelar Austrije koja na ovom susretu nije imala predstavnika, dok je Marjan Šarec zamenio Alenku Bratušek na čelu slovenačke vlade i prisustvovao je sastancima.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]