Bosna i Hercegovina, politika i protesti: Koliko je Kristijan Šmit promenio izbore

„Tresla se gora – rodio se miš.“

Ovako bi najjednostavnije mogla da se opišu dešavanja oko izmene izbornog zakona u Bosni i Hercegovini, koje je u sredu, 27. jula nametnuo Visoki predstavnik za BiH Kristijan Šmit.

U skladu sa sopstvenim ovlašćenjima, on je najavio izmene izbornog zakona u Federaciji BiH, jednom od dva entiteta ove države.

Glavne izmene su regulisanje rada elektronskih, štampanih i onlajn medija, ali i društvenih mreža u predizbornoj kampanji, jasno definisanje govora mržnje i zloupotrebe javnih fondova i sredstava u kampanji.

„Svestan sam da u BiH ima puno izazova, ali nema građana prvog i drugog reda, a izbori nisu moneta za lično bogaćenje stranaka“, rekao je Šmit.

Izmene koje je Visoki predstavnik doneo su „čisto tehničkog karaktera“, objašnjava Senadin Lavić, profesor Fakulteta političkih nauka u Sarajevu.

„One su kao nebo i zemlja različite od onih koje su najavljivane u sarajevskim medijima“, kaže Lavić za BBC.

• Ko je Kristijan Šmit i kakav ga posao čeka u Bosni
• Srbin, Hrvat, Bošnjak: Treba li lična karta da odaje nacionalnost u Bosni
• Incko: „Bosna i Hercegovina nikad neće biti centralizovana, ali mora biti funkcionalna država“

U medijima se pojavila informacija da Šmit planira da u izborni zakon Federacije BiH uvede pojam etničkog cenzusa, što je izazvalo proteste početkom nedelje u glavnom gradu BiH.

Aktivisti, političke stranke i stručnjaci optuživali su Šmita da donosi „rasistički zakon“, da uvodi „etnički geto“ i „ponovo deli narode u Bosni“.

„Mislim da su protesti u Sarajevu uticali na Kristijana Šmita da odustane od političke promene zakona“, kaže Asim Mujkić, profesor Fakulteta političkih nauka u Sarajevu za BBC.

Ipak, u govoru kojim je najavio nametanje zakona, Šmit je poručio da „očekuje da će političari što pre naći kompromisno rešenje i postići politički dogovor o izmenama izbornog zakona“.

„Time Šmit govori – ako se ne dogovorite, ipak ću morati ja da intervenišem“, kaže Lavić.

Opšti izbori u Bosni i Hercegovini biće održani u nedelju, 2. oktobra.

Koje izmene je uveo Šmit?

Slobodna i fer kampanja su, kako je obrazložio Visoki predstavnik, glavni razlog što je izmenio izborni zakon.

Postojaće i znatno ozbiljnija kontrola trošenja novca iz državne kase u predizbornoj kampanji, a uvode se ili povećavaju kazne za povredu zakona tokom izbora.

Zabranjeno je i lažno javno predstavljanje u ime pojedine stranke, kao i fiktivno predstavljanje tokom rada u izbornim telima.

Visoki predstavnik menja deo zakona o imenovanju članova Opštinske izborne komisije.

„U slučaju da se imenovanje novog člana Opštinske izborne komisije ili člana koji ga zamenjuje ne izvrši u zakonom propisanom roku, dopušta se Centralnoj izbornoj komisiji BiH da izvrši njihovo imenovanje“, navodi se u odluci.

Zbog čega su održani protesti?

Potpuno drugačiji predlog izmena izbornog zakona Federacije BiH mogao je da se pročita u medijima u Bosni i Hercegovini prethodnih dana.

Te informacije su izazvale proteste dela građana u Federaciji BiH.

„Suštinski, na osnovu onoga što smo čitali, moglo se zaključiti da je Šmit predložio da se usvoji zakon koji bi propisivao etnički cenzus za izbor delegata gornjeg doma skupštine u Federaciji BiH“, objašnjava Asim Mujkić.

Federacija je jedan od dva entiteta u BiH, u kome mahom žive stanovnici hrvatske i bošnjačke nacionalnosti, dok u entitetu Republika Srpska pretežno žive ljudi koji se izjašnjavaju da su srpske nacionalnosti.

„Prema takvom predlogu zakona, ukoliko u nekom kantonu živi manje od tri odsto nekog od konstitutivnih naroda, onda taj narod ne može da bira sopstvenog predstavnika za gornji dom skupštine.“

Konstitutivni narodi u BiH su Srbi, Hrvati i Bošnjaci.

Federacija Bosne i Hercegovine je uređena tako da je podeljena na deset kantona koji imaju određenu autonomiju.

Parlament Federacije BiH se sastoji iz gornjeg i donjeg doma.

Gornji dom skupštine Federaciji BiH sada čini po 17 delegata iz redova Bošnjaka, Srba i Hrvata i sedam iz redova ostalih.

Delegate, po postojećem zakonu, biraju kantonalne skupštine, srazmerno broju stanovnika.

Ipak, trenutno ne postoji nacionalni cenzus, odnosno svaki kanton može da predloži barem jednog delegata iz redova Srba, Hrvata i Bošnjaka, bez obzira koliko ih živi na toj teritoriji.

Šta je Visoki predstavnik u BiH

• Visoki predstavnik za Bosnu i Hercegovinu je međunarodni predstavnik Ujedinjenih nacija, koji nadgleda sprovođenje društvenih aspekata Dejtonskog mirovnog sporazuma.
• Dejtonski sporazum potpisan je 1995. i njime je okončan rat u Bosni, posle četiri godine. Tim sporazumom, BiH su priznale susedne države, dogovoren je sastav vlade i institucije.
• Visokog predstavnika imenuje Savez bezbednosti UN.
• Na osnovu takozvanih bonskih ovlašćenja, Visoki predstavnik može da donosi amandmane na ustave u Republici Srpskoj i Federaciji BiH, da donosi zakone i njihove izmene i dopune, kao i da smenjuje političke funkcionere i državne službenike.

Političke partije i aktivisti pozvali su ljude početkom nedelje na proteste, koji su se održavali tri dana ispred Kancelarije Visokog predstavnika u Sarajevu.

Mogli su se čuti povici „lopovi, lopovi“, ali i parole „pravni geto“ i „Kristijane, dalje od rasizma.“

„Pitanje koje su ljudi postavili jeste – da li Bosni, zemlji sa tri naroda, treba novi etnički cenzus“, kaže Mujkić.

Ukoliko bi Šmit i hteo da usvoji ovakav zakon, Mujkić objašnjava da je pravno neophodno da se promeni Ustav Federacije BiH, jer se menja karakter države.

Senadin Lavić, profesor FPN-a iz Sarajeva, kaže da bi se ovim predlogom dovela u pitanje „struktura Bosne“.

„Bitno je objasniti da ljudi nisu protiv Visokog predstavnika, nisu protiv Evrope“, dodaje on.

„Jednostavno, ovaj predlog su doživljavali kao diskriminaciju nad manjinama jer ako ne dozvolite ljudima da biraju sopstvenog predstavnika samo zato što malo njih živi u nekom delu zemlje, onda to zaista nije pravedno.“

Ukoliko bi ovaj zakon zaživeo, Lavić smatra da bi to bio „očit primer etnokratije“, odnosno političkog sistema u kojem državom vlada dominantna etnička grupa.

„Bosna je nastala na principu vrednosti po kojem je dozvoljeno biti Srbin u Tuzli, Bošnjak u Banjaluci i Hrvat u Goraždu“, dodaje on.

„Zato se čini da je predlog suprotan ovim vrednostima jer se ljudima oduzima pravo glasa.“

Šta je ‘vitalni nacionalni interes’

Šmit nije nametnuo ni jasnije definisanje pojma vitalni nacionalni interes, koje se takođe pojavilo u medijima.

Prema postojećem zakonu, neka odluka gornjeg doma parlamenta BiH može da bude proglašena destruktivnom po vitalni interes bošnjačkog, hrvatskog ili srpskog naroda.

Da bi se to dogodilo, potrebna je većina glasova bošnjačkih, hrvatskih ili srpskih delegata.

Ukoliko većina bošnjačkih, hrvatskih ili srpskih delegata stavi primedbu i poziva se vitalni nacionalni interes, predsedavajući parlamenta mora odmah da sazove zajedničku komisiju, koja se sastoji od tri delegata iz tri naroda, kako bi se problem rešio.

Ako komisija ne uspe da reši problem u roku od pet dana, on se upućuje Ustavnom sudu BiH na mišljenje, po hitnom postupku.

Ipak, ovaj mehanizam se, kaže profesor Mujkić „masovno zloupotrebljava“.

„Kako je potrebno malo glasova da se pokrene ovo pitanje, stranke u Bosni ga pokreću jako često“, kaže on.

„Tako, na primer, za srpske delegate je izgradnja Pelješkog mosta u Hrvatskoj, pitanje od vitalnog nacionalnog interesa.

„To je postao apsurd jer svako može da tvrdi da je bilo šta vitalni nacionalni interes, čak i kada nema veze sa nacionalnošću, poput izgradnje mosta.“

Mujkić misli da bi ovaj predlog „rasteretio političke odnose, ali da će takođe morati da čeka neke druge okolnosti“.

Pročitajte tekstove iz BBC serijala o ratu u Bosni:

• „Ja nisam bila žena, već figura za mučenje“: Sudbine žena iz Bosne i Hercegovine koje su promenile međunarodno pravo
• Kako je razum pobedio oružje u bosanskom selu Baljvine: „Pusti rat, nemamo vodu u 21. veku“
• „Ne pucaj, ne pucaj“: Reči koje nisu sprečile Dobrovoljačku, krvavu epizodu rata u Sarajevu
• „Bilo nas je pet u vozilu – samo sam ja preživeo“: Tuzlanska kolona, 30 godina kasnije
• Srebrenica, kad svi od nje okrenu glavu

Šta kažu političari?

Pošto je Šmit saopštio šta će u zakonu promeniti, premijer Federacije BiH Fadil Novalić rekao je da ih je „nakon nekoliko dana neizvesnosti, sve relaksirala vest da neće biti nametanja diskriminirajućih izmena Ustava Federacije Bosne i Hercegovine“.

„Podržavam tehničke izmene Izbornog zakona BiH koje poboljšavaju izborne procese i garantiraju fer kampanju“, rekao je on.

Iz konzervativne bošnjačke stranke, Stranke demokratske akcije rekli su da je „jedina prihvatljiva intervencija Visokog predstavnika nametanje izmena izbornog zakona koje se odnose na integritet i transparentnost“.

SDA je na vlasti u Federaciji BiH, a lider stranke Bakir Izetbegović bivši je član Predsedništva BiH.

Pre odluke o izmenama zakona, članovi najvećih stranaka u BiH otišli su na konsultacije kod Visokog predstavnika.

Nermin Nikšić, lider Socijaldemokratske partije (SDP), posle konsultacija je rekao da je „Šmit od predstavnika stranaka tražio da rade na prevazilaženju govora mržnje i drugim rešenjima koja sada neće biti predmet donošenja odluke“.

„Takođe je jasno rečeno da ne odustaje od mogućnosti nametanja odluke (o izbornom cenzusu) kada proceni da je potrošeno puno vremena u kojem mi nismo bili u stanju da se dogovorimo“, dodao je on.

SDP je opoziciona partija u Federaciji, čiji članovi su mahom pripadnici bošnjačke nacionalnosti.

Ljudi objašnjavaju zašto odlaze iz Bosne:

Pratite nas na Fejsbuku,Tviter i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]