Bregzit: Pet najčešće postavljanih pitanja na Guglu

Svi to radimo – nešto nam nije jasno pa posegnemo za telefonom da vidimo šta kaže Gugl.

Isto važi i za Bregzit.

Zato smo rešili da odgovarimo na pet najčešće poastavljanih pitanja o Bregzitu na Gugl pretraživaču.

Ne brinite – obećavamo da nećemo komplikovati.

1. Šta znači Bregzit?

Bregzit je skraćenica za British exit ili ,,britanski izlaz“ – proces izlaska Velike Britanije iz Evropske unije (EU).

EU čini 28 zemalja koje međusobno trguju i omogućavaju svojim građanima da se slobodno kreću, žive i rade u bilo kojoj od ovih zemalja.

Britanija je 2016. godine na referendumu odlučila da, posle više od 40 godina, izađe iz EU.

Ali taj izlazak nije bio trenutan – desiće se 29. marta 2019.

2. Šta je sporazum o Bregzitu?

Posle referenduma, London i Brisel su započeli pregovore.

Ti pregovori se odnose na uslove ,,razvoda“ Britanije i Evropske unije. Ti uslovi čine sporazum o povlačenju iz EU i određuju samo to kako će Britanija izaći iz Evropske unije, a ne šta će se dešavati posle samog Bregzita.

Britanska premijerka Tereza Mej je prošle nedelje predstavila taj sporazum. Ovo su njegove ključne tačke.

• Troškovi: Britanija će Evropskoj uniji platiti 39 milijardi funti za pokrivanje već preuzetih obaveza
• Tranzicioni period: Od 29. marta 2019. do 31. decembra 2020. neće biti značajnih promena u međusobnim odnosima, kako bi Britanija i EU mogle da postignu dogovor o trgovini ugovor i kako bi kompanije imale dovoljno vremena da se prilagode novim uslovima poslovanja
• Imigracija: Građani Evropske unije i njihove porodice mogu da se slobodno kreću po Britaniji sve do 31. decembra 2020.
• Trgovina: U tranzicionom periodu neće biti nikakvih promena
• Severna Irska: Ni Britanija ni Evropska unija ne žele stvaranje granice između Severne Irske i Republike Irske, ali ne mogu da se dovore kako da to postignu. Zato u sporazumu o povlačenju postoji takozvani. ,,bekstop“. Bekstop je zaštitna mera koja se koristi prilikom sklapanja raznih ugovora i stupa na snagu ukoliko dve strane u pregovorima ne pronađu trajno rešenje.

3. Šta bekstop znači u slučaju Bregzita?

Irska granica je jedno od najvećih problema u razvodu Velike Britanije i EU.

Ni Britanija ni EU ne žele vraćanje formalne granice, graničnih prelaza i carinske konotrole između Severne Irske i Republike Irske.

Zato su odlučili da uvedu bekstop – što je samo drugi način da se kaže da budući ugovori ni u kom slučaju neće dozvoliti stvaranje granice.

Bekstop ovde praktično znači da će Severna Irska, za razliku od drugih delova Velike Britanije, nastaviti da poštuje određena pravila Evropske unije, koja se ponajviše odnose na standarde hrane i robe.

Bekstop je krajnja mera koja stupa na snagu samo ako Britanija i EU, tokom tranzicionog perioda, ne budu postigli trgovinski ugovor.

Takva mera je, međutim, kontroverzna. Za neke to znači da će Britanija i dalje ostati vezana za pravila Evropske unije, dok drugi brinu da će pravila u Severnoj Irskoj biti drugačija od pravila u drugim delovima Britanije.

4. Kada će britanski parlament da glasa o sporazumu o Bregzitu?

Britanska premijerka će 25. novembra pokušati da ubedi lidere Evropske unije da zvanično podrže postignuti dogovor.

Ako u tome uspe, onda su na redu britanski poslanici, koji u decembru treba da glasaju da li prihvataju sporazum ili ne.

U ovom trenutku se čini da sporazum neće proći u parlamentu.

Tereza Mej nema dovoljno podrške ni među poslanicima vlastite Konzervativne stranke, a ni druge stranke nisu zadovoljne.

5. Da li će se Bregzit ikada desiti?

Pa, britanski zakon kaže da će Bregzit da se desi.

Međutim, neki u zemlji traže održavanje drugog refernduma (zovu ga People’s vote ili ,,Glas naroda“), na kome bi glasači odgovorili na pitanje: ,,Da li želite da Britanija napusti Evropsku uniju sada kada znamo pod kakvim uslovima?“

Ako bi se to desilo, postoji šansa da Bregzit bude zaustavljen, ali Tereza Mej je do sada nekoliko puta rekla da novog refernduma neće biti.

*Spisak najčešće postavljanih pitanja o Bregzitu dostavio je Gugl