Andrej Gnjot, beloruski novinar i reklamni reditelj, početkom juna zamenio je zatvorsku ćeliju stanom od dvadesetak kvadrata u centru Beograda.
„Nisam spavao na kauču više od dvadeset godina, ali zatvorski krevet nije teško pobediti“, kaže za BBC na srpskom, čežnjivo gledajući kroz prozor.
Oko gležnja 42-godišnjeg Gnjota svetluca nanogica koja prati njegovo kretanje u kućnom pritvoru.
Gnjot je uhapšen u Srbiji 30. oktobra 2023, po sletanju u Beograd, na osnovu naloga za hapšenje beloruskog biroa Interpola, koji ga tereti za utaju poreza.
On kaže da su optužbe politički motivisane, jer je aktivista i novinar dve organizacije koje su u Belorusiji proglašene „ekstremističkim“.
- Srbija da izruči Andreja Gnjota, kritičara beloruskog predsednika Lukašenka, odlučio sud
- Zbog isteklih pasoša, Belorusi na Balkanu ponovo u strahu od političkog progona
- „Igra bez pravila“: Kako Lukašenko proganja opoziciju
- Belorusija drži političke zatvorenike izolovanim da im „slomi duh“
Gnjot tvrdi da je suosnivač SOS baj (SOS By), nezavisnog udruženja beloruskih sportista, koje je 2020. godine protestovalo zbog zvaničnih rezultata spornih predsedničkih izbora u Belorusiji.
Beloruska opozicija je optužila Aleksandra Lukašenka, dugogodišnjeg predsednika, da je lažirao rezultate izbora, što je on odlučno negirao.
Gnjot je u to vreme izveštavao o protestima kao saradnik Radija Slobodna Evropa/Radio Sloboda (RFE/RL) i televizije Karent tajm (Current Time TV), finansirajnih iz američkog državnog budžeta.
Oba medija su u Belorusiji su „proglašeni ‘ekstremističkim’, pa sam učešće dugo čuvao u tajnosti“, kaže Gnjot, čiji je pravni tim BBC-ju dostavio desetak dokumenata, poput pisama urednika i kolega, koji potkrepljuju njegove reči.
Belorusija je bliska saveznica Rusije, a Lukašenka često opisuju kao „poslednjeg diktatora u Evropi“.
Uz Belorusiju, Srbija je jedina evropska zemlja koja nije uvela nikakav oblik sankcija Rusiji od početka invazije na Ukrajinu u februaru 2022.
Hronologija slučaja
- oktobar 2023: Gnjot je uhapšen na beogradskom aerodromu na osnovu Interpolove poternice
- decembar 2023: Viši sud u Beogradu doneo prvostepenu presudu u kojoj se navodi da su ispunjeni uslovi za izručenje Belorusiji
- februar 2024: Interpol privremeno blokira pristup Gnjotovim podacima, skinuvši ga sa liste poternica
- mart 2024: Apelacioni sud u Beogradu ukinuo presudu o izručenju i naložio Višem sudu da ponovi suđenje
- maj 2024: Viši sud doneo istu presudu kao i u prvostepenom postupku, gde se navodi da su ispunjeni uslovi za izručenje, branioci uložili žalbu
- jun 2024: Andrej Gnjot prebačen iz Okružnog zatvora u Beogradu u kućni pritvor, gde čeka konačnu presudu
Zašto Belorusija traži izručenje?
Beloruske vlasti optužuju Gnjota da je utajio oko 300.000 evra poreza između januara 2011. i marta 2019. godine.
Optužuju ga za takozvano „usitnjavanje poslovanja“, odnosno da je sa partnerima osnovao četiri različite kompanije, koje se bave istom delatnošću, navodno sa namerom da „izbegnu ili umanje plaćanje poreza“.
„’Usitnjavanje poslovanja’ je relativno nov koncept u Belorusiji, koji se sve češće sreće od kako su 2019. promenjeni poreski propisi“, kaže Igor Širjajev, beloruski advokat specijalizovan za poresko pravo.
Trenutno u Belorusiji ne postoji ni zakonska zabrana „usitnjavanja poslovanja“, niti precizni kriterijumi šta se smatra pokušajem umanjivanja poreza, dodaje.
Gnjot i njegovi advokati insistiraju da je slučaj politički motivisan.
Razlog je što je bio jedan od osnivača SOS baj, nezavisnog udruženja beloruskih sportista, za koje se smatra da su uticali na otkazivanje Svetskog prvenstva u hokeju u Belorusiji 2021. godine, tvrdi on.
Gnjot se nikada nije profesionalno bavio sportom, ali kaže da „redovno trenira i ima mnogo prijatelja među profesionalnim beloruskim sportistima“.
„Posle izbora 2020. više nisam mogao da ćutim – odlučio sam da nešto treba da uradim i odlučio sam da okupim prijatelje i poznanike.
„Kada smo izašli na ulicu, reakcije su bile neverovatne – sportisti, koje su mnogi voleli i podržavali, dočekani su ovacijama“, priseća se Gnjot.
- „Balet po minskom polju“: Kako su beloruske vlasti razgradile građansko društvo
- Dobitnik Nobelove nagrade za mir osuđen na 10 godina zatvora u Belorusiji
- Julija Navaljna: Udovica Putinovog kritičara za koju kažu da je „neustrašiva i principijelna“
U vreme protesta, Gnjot je bio i saradnik Radija Slobodna Evropa i televizije Karent tajm, ali priloge, kaže, nije potpisivao, strahujući za sopstvenu bezbednost.
„Lično sam bio u kontaktu sam Gnjotom, koji je meni i drugim urednicima slao mnoge video snimke i fotografije demonstracija“, piše u pismu iz decembra 2023, koje je potpisao jedan od rukovodilaca RSE/RL.
„Naši novinari Ihar Losik i Andrej Kuznječik su uhapšeni i osuđeni u Belorusiji“, dodaje se u pismu.
Losik je osuđen na 15, a Kuznječik na šest godina zatvora i obojica izdržavaju kazne.
„Optužbe za utaju poreza su u Belorusiji čest način za obračunavanje sa političkim protivnicima“, kaže Anastasija Krope, istraživač Hjuman rajts voča (Human Rights Watch) za Evropu i centralnu Aziju, za BBC.
U njihovom izveštaju iz februara 2024, opisane su desetine slučajeva disidenata iz Belorusije, Rusije, Kine, Irana i drugih zemalja, za koje se smatra da su se našli na meti političkog progona zahvaljujući tome što njihove zemlje „zloupotrebljavaju Interpol“.
Interpol, najveća međunarodna policijska organizacija, zasniva se na saradnji zemalja članica, poput Srbije i Belorusije.
„Generalni sekretarijat Interpola ne može da primora zemlje članice da odgovore na zahteve drugih zemalja članica“, navodi se u pisanom odgovoru Interpola za BBC na srpskom.
„Svaka odluka, bilo da se radi o hapšenju ili ekstradiciji, zavisi isključivo od nadležnih tela svake od zemalja“, dodaje se.
Ales Bjaljacki, beloruski aktivista za ljudska prava i dobitnik Nobelove nagrade za mir, prvobitno optužen za utaju poreza, i osuđen na 10 godina zatvora 2023, podseća Anastasija Krope.
Viktor Babariko, jedan od najvećih kritičara Lukašenka i kandidat na predsedničkim izborima 2020, dobio je 14 godina zatvora na osnovu optužbi za privredni kriminal.
Protesti su ugušeni 2021. godine, Gnjot je ubrzo posle toga sa porodicom napustio Belorusiju.
„Kupili smo komad zemlje u Tajlandu i tamo počeli da gradimo kuću“, kaže.
Pogledajte video: Ko je Svetlana Tihanovskaja, koja tvrdi da je ‘pobedila Lukašenka’
Sećanje na Okružni zatvor
Gnjot kaže da je bio ubeđen da je u pitanju „greška“, kada su ga oktobra 2023. godine priveli na beogradskom aerodromu.
„Nisam imao pojma da je za mnom raspisana Interpolova poternica“, dodaje.
U Srbiju je doputovao da snimi reklamu u Novom Sadu za evropskog klijenta.
Sproveden je u pritvorsku jedinicu Okružnog zatvora u Beogradu.
„Delio sam ćeliju sa četvoro ljudi, sa kojima sam imao jezičku barijeru, ali smo se nekako sporazumevali na kombinaciji engleskog i ruskog“, kaže.
Dani su prolazili, a Gnjot kaže da se, u pokušaju da skrene misli, još više posvetio sportu.
„Kada se fizički angažuješ, to ti omogućava da isključiš mozak.
„Pošto se već više od 20 godina bavim fitnesom i bodi bildingom, napravio sam raspored vežbi i za druge zatvorenike, oni su to rado prihvatili“, dodaje.
U pritvoru su ga, kaže, povremeno mučile migrene.
„Jedna je bila posebno gadna, previjao sam se od bolova, ali medicinsku pomoć nisam dobio“, kaže.
Na uslove u pritvoru i neukazivanje medicinske pomoći Apelacionom sudu se u prethodnim mesecima žalio i Gnjotov advokatski tim, pokazuju dokumenta u koja je BBC imao uvid.
A onda mu je 5. juna saopšteno da će biti prebačen u kućni pritvor.
„Dali su mi pet minuta da se spakujem, potrpao sam stvari u kese za smeće“, kaže.
Poneo je desetak knjiga koje je čitao tokom boravka u Okružnom zatvoru.
Sada su mesto pronašle na polici u stanu gde provodi kućni pritvor.
Da li Belorusija zloupotrebljava Interpol?
„Beloruske vlasti možda koriste Interpolovu poternicu za progon političkih neistomišljenika“, kaže Ales Mihaljevič, stručnjak za međunarodno krivično pravo koji pruža pravnu zaštitu političkim aktivistima, za BBC.
Prošle godine, Gnjotovi branioci su zatražili brisanje podataka iz Interpolove baze, tvrdeći da je nalog za hapšenje „neosnovan“.
Interpol je potom pokrenuo reviziju slučaja koja je i dalje u toku, privremeno blokiravši pristup Gnjotovom podacima.
Kao članice Interpola, Srbija i Belorusija su u obavezi da postupaju po ovim poternicama.
„Situacija je veoma izazovna – ako postoji nalog za hapšenje, moraju da ga sprovedu.
„Na Srbiji je da li će izručiti Gnjota, ali s obzirom na ono čemu smo svedoci u Belorusiji, on bi definitivno bio u opasnosti od nehumanog postupanja i torture ako bude izručen“, ističe Krupe.
Presuda Apelacionog suda biće konačna.
Ukoliko Gnjotova žalba bude odbačena, konačnu odluku o izručenju donosi Ministarstvo pravde, koje može da ga odobri ili stopira.
Ako Srbija odluči da preda Gnjota beloruskim vlastima, advokati se nadaju da bi Evropski sud za ljudska prava mogao da spreči izručenje kroz međunarodni mehanizam zaštite od političkog progona.
BBC novinari su se obratili i Ministarstvu pravde Srbije, ali odgovor nije stigao do objavljivanja teksta.
Pogledajte video: Zašto je ruska porodica morala da spakuje kofere i napusti Srbiju
Da li će Srbija izručiti Gnjota?
Ročište na kojem će se razmatrati žalba još nije zakazano.
Dok čeka sudski poziv, Gnjot provodi duge sate pred kompjuterom, pokušavajući da obavesti što veći broj međunarodnih organizacija i institucija o njegovom slučaju.
I dalje redovno vežba – u ćošku dnevne sobe, stoji pakovanje od šest flaša vode.
Od kada je u kućnom pritvoru, koristi ih umesto tegova.
„Može da se vežba i u dva metra kvadratna, važna je volja – to mi pomaže da izdržim neizvesnost“, kaže.
Prognana beloruska opoziciona liderka Svetlana Tihanovskaja apelovala je na vlasti Srbije da ne izručuju Gnjota.
„Progon aktivista koji se protive režimu Aleksandra Lukašenka je neprihvatljiva praksa i krši osnovne principe demokratije i ljudskih prava“, napisala je Tihanovskaja na zvaničnom Telegram kanalu.
Poslednjih nedelja, protesti zbog sudske odluke o izručenju održani su ispred ambasada Srbije u Varšavi, Berlinu i Londonu.
Gnjot je zabrinut da bi sudski proces mogao da potraje „mesecima, pa i čak i godinama“.
„Samo želim da se vratim u Tajland i ponovo vidim porodicu“.
Pogledajte video: Putin i Lukašenko u hokejaškom obračunu
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
Da li će Srbija izručiti beloruskog aktivistu Andreja Gnjota
Andrej Gnjot, beloruski novinar i reklamni reditelj, početkom juna zamenio je zatvorsku ćeliju stanom od dvadesetak kvadrata u centru Beograda.
„Nisam spavao na kauču više od dvadeset godina, ali zatvorski krevet nije teško pobediti“, kaže za BBC na srpskom, čežnjivo gledajući kroz prozor.
Oko gležnja 42-godišnjeg Gnjota svetluca nanogica koja prati njegovo kretanje u kućnom pritvoru.
Gnjot je uhapšen u Srbiji 30. oktobra 2023, po sletanju u Beograd, na osnovu naloga za hapšenje beloruskog biroa Interpola, koji ga tereti za utaju poreza.
On kaže da su optužbe politički motivisane, jer je aktivista i novinar dve organizacije koje su u Belorusiji proglašene „ekstremističkim“.
- Srbija da izruči Andreja Gnjota, kritičara beloruskog predsednika Lukašenka, odlučio sud
- Zbog isteklih pasoša, Belorusi na Balkanu ponovo u strahu od političkog progona
- „Igra bez pravila“: Kako Lukašenko proganja opoziciju
- Belorusija drži političke zatvorenike izolovanim da im „slomi duh“
Gnjot tvrdi da je suosnivač SOS baj (SOS By), nezavisnog udruženja beloruskih sportista, koje je 2020. godine protestovalo zbog zvaničnih rezultata spornih predsedničkih izbora u Belorusiji.
Beloruska opozicija je optužila Aleksandra Lukašenka, dugogodišnjeg predsednika, da je lažirao rezultate izbora, što je on odlučno negirao.
Gnjot je u to vreme izveštavao o protestima kao saradnik Radija Slobodna Evropa/Radio Sloboda (RFE/RL) i televizije Karent tajm (Current Time TV), finansirajnih iz američkog državnog budžeta.
Oba medija su u Belorusiji su „proglašeni ‘ekstremističkim’, pa sam učešće dugo čuvao u tajnosti“, kaže Gnjot, čiji je pravni tim BBC-ju dostavio desetak dokumenata, poput pisama urednika i kolega, koji potkrepljuju njegove reči.
Belorusija je bliska saveznica Rusije, a Lukašenka često opisuju kao „poslednjeg diktatora u Evropi“.
Uz Belorusiju, Srbija je jedina evropska zemlja koja nije uvela nikakav oblik sankcija Rusiji od početka invazije na Ukrajinu u februaru 2022.
Hronologija slučaja
- oktobar 2023: Gnjot je uhapšen na beogradskom aerodromu na osnovu Interpolove poternice
- decembar 2023: Viši sud u Beogradu doneo prvostepenu presudu u kojoj se navodi da su ispunjeni uslovi za izručenje Belorusiji
- februar 2024: Interpol privremeno blokira pristup Gnjotovim podacima, skinuvši ga sa liste poternica
- mart 2024: Apelacioni sud u Beogradu ukinuo presudu o izručenju i naložio Višem sudu da ponovi suđenje
- maj 2024: Viši sud doneo istu presudu kao i u prvostepenom postupku, gde se navodi da su ispunjeni uslovi za izručenje, branioci uložili žalbu
- jun 2024: Andrej Gnjot prebačen iz Okružnog zatvora u Beogradu u kućni pritvor, gde čeka konačnu presudu
Zašto Belorusija traži izručenje?
Beloruske vlasti optužuju Gnjota da je utajio oko 300.000 evra poreza između januara 2011. i marta 2019. godine.
Optužuju ga za takozvano „usitnjavanje poslovanja“, odnosno da je sa partnerima osnovao četiri različite kompanije, koje se bave istom delatnošću, navodno sa namerom da „izbegnu ili umanje plaćanje poreza“.
„’Usitnjavanje poslovanja’ je relativno nov koncept u Belorusiji, koji se sve češće sreće od kako su 2019. promenjeni poreski propisi“, kaže Igor Širjajev, beloruski advokat specijalizovan za poresko pravo.
Trenutno u Belorusiji ne postoji ni zakonska zabrana „usitnjavanja poslovanja“, niti precizni kriterijumi šta se smatra pokušajem umanjivanja poreza, dodaje.
Gnjot i njegovi advokati insistiraju da je slučaj politički motivisan.
Razlog je što je bio jedan od osnivača SOS baj, nezavisnog udruženja beloruskih sportista, za koje se smatra da su uticali na otkazivanje Svetskog prvenstva u hokeju u Belorusiji 2021. godine, tvrdi on.
Gnjot se nikada nije profesionalno bavio sportom, ali kaže da „redovno trenira i ima mnogo prijatelja među profesionalnim beloruskim sportistima“.
„Posle izbora 2020. više nisam mogao da ćutim – odlučio sam da nešto treba da uradim i odlučio sam da okupim prijatelje i poznanike.
„Kada smo izašli na ulicu, reakcije su bile neverovatne – sportisti, koje su mnogi voleli i podržavali, dočekani su ovacijama“, priseća se Gnjot.
- „Balet po minskom polju“: Kako su beloruske vlasti razgradile građansko društvo
- Dobitnik Nobelove nagrade za mir osuđen na 10 godina zatvora u Belorusiji
- Julija Navaljna: Udovica Putinovog kritičara za koju kažu da je „neustrašiva i principijelna“
U vreme protesta, Gnjot je bio i saradnik Radija Slobodna Evropa i televizije Karent tajm, ali priloge, kaže, nije potpisivao, strahujući za sopstvenu bezbednost.
„Lično sam bio u kontaktu sam Gnjotom, koji je meni i drugim urednicima slao mnoge video snimke i fotografije demonstracija“, piše u pismu iz decembra 2023, koje je potpisao jedan od rukovodilaca RSE/RL.
„Naši novinari Ihar Losik i Andrej Kuznječik su uhapšeni i osuđeni u Belorusiji“, dodaje se u pismu.
Losik je osuđen na 15, a Kuznječik na šest godina zatvora i obojica izdržavaju kazne.
„Optužbe za utaju poreza su u Belorusiji čest način za obračunavanje sa političkim protivnicima“, kaže Anastasija Krope, istraživač Hjuman rajts voča (Human Rights Watch) za Evropu i centralnu Aziju, za BBC.
U njihovom izveštaju iz februara 2024, opisane su desetine slučajeva disidenata iz Belorusije, Rusije, Kine, Irana i drugih zemalja, za koje se smatra da su se našli na meti političkog progona zahvaljujući tome što njihove zemlje „zloupotrebljavaju Interpol“.
Interpol, najveća međunarodna policijska organizacija, zasniva se na saradnji zemalja članica, poput Srbije i Belorusije.
„Generalni sekretarijat Interpola ne može da primora zemlje članice da odgovore na zahteve drugih zemalja članica“, navodi se u pisanom odgovoru Interpola za BBC na srpskom.
„Svaka odluka, bilo da se radi o hapšenju ili ekstradiciji, zavisi isključivo od nadležnih tela svake od zemalja“, dodaje se.
Ales Bjaljacki, beloruski aktivista za ljudska prava i dobitnik Nobelove nagrade za mir, prvobitno optužen za utaju poreza, i osuđen na 10 godina zatvora 2023, podseća Anastasija Krope.
Viktor Babariko, jedan od najvećih kritičara Lukašenka i kandidat na predsedničkim izborima 2020, dobio je 14 godina zatvora na osnovu optužbi za privredni kriminal.
Protesti su ugušeni 2021. godine, Gnjot je ubrzo posle toga sa porodicom napustio Belorusiju.
„Kupili smo komad zemlje u Tajlandu i tamo počeli da gradimo kuću“, kaže.
Pogledajte video: Ko je Svetlana Tihanovskaja, koja tvrdi da je ‘pobedila Lukašenka’
Sećanje na Okružni zatvor
Gnjot kaže da je bio ubeđen da je u pitanju „greška“, kada su ga oktobra 2023. godine priveli na beogradskom aerodromu.
„Nisam imao pojma da je za mnom raspisana Interpolova poternica“, dodaje.
U Srbiju je doputovao da snimi reklamu u Novom Sadu za evropskog klijenta.
Sproveden je u pritvorsku jedinicu Okružnog zatvora u Beogradu.
„Delio sam ćeliju sa četvoro ljudi, sa kojima sam imao jezičku barijeru, ali smo se nekako sporazumevali na kombinaciji engleskog i ruskog“, kaže.
Dani su prolazili, a Gnjot kaže da se, u pokušaju da skrene misli, još više posvetio sportu.
„Kada se fizički angažuješ, to ti omogućava da isključiš mozak.
„Pošto se već više od 20 godina bavim fitnesom i bodi bildingom, napravio sam raspored vežbi i za druge zatvorenike, oni su to rado prihvatili“, dodaje.
U pritvoru su ga, kaže, povremeno mučile migrene.
„Jedna je bila posebno gadna, previjao sam se od bolova, ali medicinsku pomoć nisam dobio“, kaže.
Na uslove u pritvoru i neukazivanje medicinske pomoći Apelacionom sudu se u prethodnim mesecima žalio i Gnjotov advokatski tim, pokazuju dokumenta u koja je BBC imao uvid.
A onda mu je 5. juna saopšteno da će biti prebačen u kućni pritvor.
„Dali su mi pet minuta da se spakujem, potrpao sam stvari u kese za smeće“, kaže.
Poneo je desetak knjiga koje je čitao tokom boravka u Okružnom zatvoru.
Sada su mesto pronašle na polici u stanu gde provodi kućni pritvor.
Da li Belorusija zloupotrebljava Interpol?
„Beloruske vlasti možda koriste Interpolovu poternicu za progon političkih neistomišljenika“, kaže Ales Mihaljevič, stručnjak za međunarodno krivično pravo koji pruža pravnu zaštitu političkim aktivistima, za BBC.
Prošle godine, Gnjotovi branioci su zatražili brisanje podataka iz Interpolove baze, tvrdeći da je nalog za hapšenje „neosnovan“.
Interpol je potom pokrenuo reviziju slučaja koja je i dalje u toku, privremeno blokiravši pristup Gnjotovom podacima.
Kao članice Interpola, Srbija i Belorusija su u obavezi da postupaju po ovim poternicama.
„Situacija je veoma izazovna – ako postoji nalog za hapšenje, moraju da ga sprovedu.
„Na Srbiji je da li će izručiti Gnjota, ali s obzirom na ono čemu smo svedoci u Belorusiji, on bi definitivno bio u opasnosti od nehumanog postupanja i torture ako bude izručen“, ističe Krupe.
Presuda Apelacionog suda biće konačna.
Ukoliko Gnjotova žalba bude odbačena, konačnu odluku o izručenju donosi Ministarstvo pravde, koje može da ga odobri ili stopira.
Ako Srbija odluči da preda Gnjota beloruskim vlastima, advokati se nadaju da bi Evropski sud za ljudska prava mogao da spreči izručenje kroz međunarodni mehanizam zaštite od političkog progona.
BBC novinari su se obratili i Ministarstvu pravde Srbije, ali odgovor nije stigao do objavljivanja teksta.
Pogledajte video: Zašto je ruska porodica morala da spakuje kofere i napusti Srbiju
Da li će Srbija izručiti Gnjota?
Ročište na kojem će se razmatrati žalba još nije zakazano.
Dok čeka sudski poziv, Gnjot provodi duge sate pred kompjuterom, pokušavajući da obavesti što veći broj međunarodnih organizacija i institucija o njegovom slučaju.
I dalje redovno vežba – u ćošku dnevne sobe, stoji pakovanje od šest flaša vode.
Od kada je u kućnom pritvoru, koristi ih umesto tegova.
„Može da se vežba i u dva metra kvadratna, važna je volja – to mi pomaže da izdržim neizvesnost“, kaže.
Prognana beloruska opoziciona liderka Svetlana Tihanovskaja apelovala je na vlasti Srbije da ne izručuju Gnjota.
„Progon aktivista koji se protive režimu Aleksandra Lukašenka je neprihvatljiva praksa i krši osnovne principe demokratije i ljudskih prava“, napisala je Tihanovskaja na zvaničnom Telegram kanalu.
Poslednjih nedelja, protesti zbog sudske odluke o izručenju održani su ispred ambasada Srbije u Varšavi, Berlinu i Londonu.
Gnjot je zabrinut da bi sudski proces mogao da potraje „mesecima, pa i čak i godinama“.
„Samo želim da se vratim u Tajland i ponovo vidim porodicu“.
Pogledajte video: Putin i Lukašenko u hokejaškom obračunu
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
