Deca u Srbiji najviše koriste Instagram, a ne Fejsbuk

Iako u proseku provode četiri sata dnevno na internetu, većinu dece školskog uzrasta nećete pronaći na Fejsbuku.

Vojinu su roditelji kupili pametni telefon kad je imao devet godina, da bi lakše saznali gde se nalazi u svakom trenutku. Pored škole i treninga, on ne stiže da provodi puno vremena na društvenim mrežama. Ipak, mama i sestra su mu pomogle da napravi nalog na Instagramu.

Preko ove aplikacije prati šta rade fudbaleri koje voli i slike svojih prijatelja iz škole. Fejsbuk ne koristi. „Šta će mi? To je za velike, a i zabranila mi je mama“, kaže.

Instagram i Snepčet beleže dvocifreni rast među mlađom populacijom, potvrdila su istraživanja onlajn tržišta iz 2017. godine. Ono što privlači mlade ovim aplikacijama su „priče“, video poruke koje su vidljive pratiocima tokom 24 sata.

„Storiji su mi zanimljiviji od slika“, kaže dvanaestogodišnja Tea.

Pored Instagrama, Tea najviše voli da prati šta rade njene omiljene Jutjuberke. Fejsbuk je koristila ranije, sada više ne, jer je „izašao iz mode.“

Činjenica da će „priča“ nestati sledećeg dana na Instagramu ili Snepčetu daje dosta slobode mladim korisnicima. Veoma im je privlačno što mogu da proveravaju ko sve gleda njihove „storije“.

Stariji mogu da provedu sate uz Snepčet, „ali da razumeju čemu to služi – nema šanse“, kaže Đorđe Krivokapić, stručnjak za bezbednost podataka na internetu.

„Klinac kad vidi novu aplikaciju, znaće kako da je koristi, a ako da ne zna pogledaće Jutjub tutorijal“, objašnjava Krivokapić.

Da li su milenijalci stvarno narcisi

Menadžment Fejsbuka je još 2010. godine primetio pad u broju najmlađih korisnika. Uočeno je i da su mlađima privlačniji zatvoreni kanali komunikacije – čet grupe. Poznavaoce internet tržišta nije iznenadila vest da je ovaj gigant kupio aplikaciju Votsap za 19 milijardi dolara, to jest da je „platio“ 40 dolara za svakog korisnika.

Pošto svoj poslovni model zasniva na prikupljanju podataka, u Fejsbuku su shvatili je bolje uložiti u besplatnu aplikaciju bez reklama. Na taj način će dopseti do telefona korisnika, a „danas je to blago“, smatra Krivokapić.

Kupovinom Instagrama, za Fejsbuk je krug zatvoren: ne gubi korak s novom generacijom, iako je među njima sve manje korisnika ove društvene mreže.

Fejsbuk samo za školu

Manja ide u treći razred srednje škole i s prijateljima najčešće komunicira koristeći Vajber ili Votsap. Kao i mnogim njenim vršnjacima, Instagram joj je omiljena aplikacija. Fejsbuk je otkrila u osnovnoj školi, ali joj je ta mreža manje interesantna. Koristi je samo da proveri šta razredna postavlja u grupi formiranoj za njihovo odeljenje.

Mnogi prosvetni radnici prihvatili su neizbežnost društvenih mreža i pokušavaju da ih koriste u nastavi. Jedan od njih je Ivica Županjac, učitelj u osnovnoj školi „Milun Ivanović“ iz Ušća kod Kraljeva je autor edukativnog sajta Sajberucitelj.com, na kome postavlja materijale i za učenike i roditelje.

On kaže da nastavnici danas „predaju đacima koji za drugi rođendan dobijaju tablete i pametne telefone“. Kada se deca susretnu s predavačem koji očekuje da ga učenici slušaju i uče sve napamet, deca „mogu samo da kažu da im je škola dosadna“, kaže on.

Odeljenje kome predaje ima svoju Fejsbuk grupu. Dešavalo se da mu učenici pošalju „zahtev za prijateljstvo“ na lični profil, koji on nikad nije prihvatio.

Ne postoji zvanična preporuka Ministarstva prosvete profesorima šta da rade kada ih učenici kontaktiraju na društvenim mrežama

„Prijateljstvo na društvenim mrežama sa učenicima, studentima ili roditeljima može da nosi izvestan stepen rizika“, rekla je Milja Krivokuća iz grupe za zaštitu od nasilja i diskriminacije pri ovom Ministarstvu.

Ona to poredi s drugim slučajevima „intimiziranja“, gde se lako narušava granica profesionalne i privatne komunikacije.

Gotovo polovina profesora ume da obavi samo najosnovnije operacije na kompjuteru, dok 5 odsto uopšte ne koristi moderne tehnologije, rezultat je istraživanja Global Kids Onlajn iz 2016. koje su radili UNICEF, Londonska škola za ekonomiju i mreža EU Kids Onlajn.

Iako Ministarstvo nudi profesorima niz seminara iz oblasti digitalne pismenosti, opšti model obrazovanja nije usklađen s izazovima tehnološkog okruženja.

Više se pažnje posvećuje sticanju tehničkih znanja, a manje uticaju tehnologije na društvo i ličnost deteta, smatra Krivokapić.

„IT veštine deluju intuitivno, deca od dve ili tri godine umeju da preuzmu aplikaciju i instaliraju je na uređaj“, on dodaje.

On upozorava da nastavnici moraju da razumeju prednosti i mane tehnologije.

„Ako su deca u svakom trenuku povezana s najvećom, besplatnom bazom znanja koju mogu da pretražuju, onda obrazovanje ne može da bude zasnovano na bubanju“ zaključuje Krivokapić.

Roditelji kao internet kontrolori

Kada se o odnosu dece i tehnologije izveštava u medijima, najčešće se koristi senzacionalistički pristup. O deci se piše kao žrtvama eksploatacije, siledžijstva, dečije pornografije i lažnog predstavljanja na internetu.

Zbog širenja moralne panike, mediji su propustili da obrazuju generacije roditelja o mogućnostima, ali i opasnostima tehnologije, tvrdi Krivokapić.

Roditelji sami procenjuju koje su aplikacije i internet sadržaji prihvatljivi, a koji ne. Vojinova mama, Vera kontroliše sve šta njen sin radi na telefonu. Istovremeno, Jelena uopšte ne nadgleda šta rade njene dve kćerke tinejdžerke na internetu.

Deca imaju pravo na privatnost, iako je to pravo ograničeno nekim drugim pravima i interesima deteta. Kada se ispolje rizici za razvoj deteta, roditelj, učitelji i socijalni radnici imaju pravo da naruše privatnost svog deteta, kaže Krivokapić.

On dodaje da iako su često tehnički naprediji, roditelji nemaju pravo na nadzor celokupnog digitalnog života svoje dece.

Činjenica da za instalaciju većine aplikacija deci posle 13. rođendana nije potreban pristanak roditelja ide u prilog ovoj tvrdnji.