Džon Lenon i Bitlsi: Mark Čepmen se izvinjava i kaje zbog gnusnog čina

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. DŽon Lenon, frontmen Bitlsa, 1966. godine upoznaje Japanku Joko Ono, koja će biti njegova Marija Magdalena. Oni će svojim javnim pokazivanjem istinske ljubavi uzdrmati društveni život ostarele Britanske imperije. U to vreme je i nastala pesma „Give Peace A Chance“ („Dajte šansu miru“). DŽon Lenon je za Joko Ono rekao da je „najsavršenije biće koje korača ovom planetom, pored nje sam shvatio ko sam i šta sam“. To su najsvetije reči koje može da poželi žena savršenog duha.
   Kao što su Sveti Jovan i Isusa ubijeni po želji svete i svetovne vlasti, i posle dve hiljade godina desiće se ubistvo DŽona Lenona za koje se krije istina, jer ga je ubila država, vladajuća oligarhija. Oboženog Džona 1980. streljao je izopačeni „hrišćanin“. Ubica je doputovao u NJujork, smestio se i pripremao pet nedelja u „Hrišćanskom kampu“ u NJujorku.
   Pre će biti istina da je ovaj kontrolisani lik samo upotrebljen od strane države. Novinar koji je imao priliku da vidi dosije trojice koji su se „zatekli“ u ulazu zgrade „Dakota“ u NJujorku, pročitao je površno sastavljen policijski zapisnik. Lako je zaključio da od trojice jedan koji se predstavlja za ubicu – Amerikanac po imenu Mark Devid Šampan je samo upotrebljen. Baš kao što je upotrebljen navodni ubica DŽona Kenedija Li Osvald. Prava istina je da ih je ubila država koja i danas masovno ubija širom sveta kao nekad rimska imperija hrišćane.

2. U pedesetoj deceniji prošlog veka pojaviće se najpoznatiji rokenrol pevač Elvis Prisli, kome će se prilepiti i koga će iskorištavati đavolasti umovi, tzv. menadžeri, zbog čega će pregoreti u svojoj četrdeset i drugoj godini.
   Posle Elvisa i još nekoliko popularnih pevača rok muzike, pojavila se grupa Bitlsi. Sa stupanjem na scenu kao da su otvorili velika vrata kroz koja će prolaziti obdareni pojedinci i grupe, a pevaće ljubavne i protestne pesme, umesto Jovanovih i Isusovih propovedi, za spas čovekove duše.
   Hipi pokret začet u San Francisku proširiće se ne samo na veće američke gradove, već i gradove Kanade i Evrope. Hipi omladinski pokret nikad neće nestati kao ideja, jer je ista Božja ideja kakvu su propovedali u svoje vreme Sveti Jovan, Isus i njihovih sedamdeset apostola. Hipici su protiv američkog potrošačkog društva u cilju stvaranja novog društva zasnovanog na miru i ljubavi i propovedaju ne samo političku revoluciju već i unutrašnju revoluciju svakog pojedinca.

3. Ma kakvo crno puštanje ovog čoveka, šteta je i što ga tamo hrane i oblače.

4. Treba reći da su bit, rok i hipi poezija u SAD našle izvor u najboljoj kantri muzici. Jedan od najznačajnijih autora kantri muzike je bio Vudi Gatri, čiji je sin Alro Gatri nastupao na Vudstoku. Vudijev stih sa portretom je na ulazu u NJujorški muzej glasi: „I don’t know how far / I’am going to have to go to see my own self / Or to hear my own voice“ („Ne znam koliko daleko treba da idem da vidim sebe / Ili da čujem sopstveni glas.“) Vudi Gatri je bio jedan od najvećih boraca za radnička prava. On je počeo da piše, peva, i svira na gitari i usnoj harmonici beračima plodova na imanjima velikoposednika, koji su plaćani manje nego robovi, kojima su robovlasnici obezbeđivali boravište i hranu, dok su najamne radnike plaćali samo po šet centi, a radili su od jutra do mraka. Gatrijevi stihovi su po sadržini i vrednosti bili provokativniji nego propovedi Svetog Jovana i Isusa Hrista, kasnije hrišćanskih apostola, zbog čega su velikoposednici plaćali batinaše da ga bezbol palicama umlaćuju do besvesti i lome gitaru na komade.

5. Poučeni pobunom studenata u Evropi 1968, kada su države koristile sva raspoloživa nasilna sredstva da ih ućutkaju, talentovani mladi ljudi dobre duše u Americi zaključili su da revolucijom, tučom i ubijanjem nije moguće pobediti sotone, zato su se vratili načinu samožrtvovanja kako su to izveli Sveti Jovan i Isus. Po ugledu na nobelovca Hermana Hesea, mladi rastrzani između potrebe za sigurnošću i želje za slobodom i nezavisnošću, krenuli su putem koji vodi ka središtu duše. Čitali su Heseove knjige, „Sidartu“, što u prevodu znači „onaj koji je postigao cilj“, „Stepskog vuka“, „Demijana“ i druge. U isto vreme Herbert Markuze, koji je predavao marksizam na NJujorškom univerzitetu, postaje duhovni guru među mladima koji su čitali njegova dela ili samo čuli njegove radikalno revolucionarne predloge da se prekine sa ustaljenim normama i industrijskom civilizacijom i razviju ljudske potrebe za mirom, slobodom, zajedništvom, lepotom, umetnošću i srećom. Tako se rađao boemski pokret u umetnosti i književnosti, a rastao uticaj roka i džeza u muzici. Mladi su iritirali oligarhiju noseći majice sa likom Boga – Če Gevare, koga je CIA godinama lovila kao zver po Južnoj Americi dok ga nije ubila. Baš kao što su rimski legionari lovili hrišćane i razapinjali ih na krstače ili bacali zverima da bi zabavljali publiku okamenjene svesti.