Srbija želi da ponovo bude na stendbaju, makar kada su odnosi sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) u pitanju.
To je najavio ministar finansija Siniša Mali, koji je ocenio da bi stendbaj aranžman sa fondom „dao dodatni impuls reformama u Srbiji i dozu sigurnosti“ usled nepovoljnih ekonomskih okolnosti u svetu.
„Stendbaj podrazumeva finansijsku podršku koja je pre svega jedna rezerva spoljne finansijske likvidnosti ukoliko dođe do kritične ugroženosti javnih finansija, što trenutno nije slučaj.
„Uglavnom se on uslovljava sprovođenjem čvršće politike, a verujem da će fond u ovom slučaju insistirati pre svega na efikasnijem upravljanju javnim sektorom, možda i na nekim strukturnim reformama“, kaže Ivan Nikolić, ekonomista i stručni saradnik Ekonomskog instituta u Beogradu za BBC na srpskom.
- Šta je MMF i kakav odnos ima sa Srbijom
- MMF upozorava: Najgore po svetsku privredu tek dolazi
- Šta prvi skok kamatne stope u 11 godina u evrozoni znači za Srbiju
Odnos MMF-a i Srbije od 2018. isključivo je savetodavan, ne podrazumeva finansijsku podršku zemlji, kao ni obavezu sprovođenja politika prema smernicama fonda.
MMF je pomagao zemlji u „određivanju i sprovođenju makroekonomskog programa, iskazivanju posvećenosti ekonomskim reformama i pomoći u dobijanju sredstava od zvaničnih kreditora i privatnih investitora“, kažu iz MMF-a u pisanom odgovoru za BBC na srpskom.
Navode i da su fond i Srbija su u prethodnom periodu „dobro sarađivali“, pa je tako dosledno sprovođen savetodavni program koji je istekao u junu ove godine, kao i stendbaj aranžman koji je bio na snazi od 2015. do 2018. godine.
Šta je stendbaj aranžman?
Finansijski instrument MMF-a nastao je 1952, a od 2009. postao je „fleksibilniji“, što znači da su uslovi fonda postali prilagođeniji i jednostavniji, a državama se unapred stavlja na raspolaganje veća količina sredstava, pojašnjeno je na sajtu fonda.
Prilikom dogovaranja saradnje, fond nudi sredstva koja se otplaćuju po povoljnijim uslovima od tržišnih, ali zauzvrat se od zemlje koja se zadužuje očekuju konkretne ekonomske reforme.
Na taj način se „pruža finansijska podrška fonda u zamenu za posvećenost ekonomskim reformama“, objašnjava češki ekonomista Jakub Kratki za BBC na srpskom.
„Cilj tih promena je ispravljanje narušene ravnoteže i uspostavljanje stabilnosti i održivosti glavnih makroekonomskih parametara“, dodaje finansijski analitičar kompanije Đenerali investments.
Sprovođenje aranžmana traje najviše tri godine, navodi se na sajtu MMF-a.
Iako mnogi smatraju da zajam MMF-a znači da vlada mora da sprovodi sve „nametnute obaveze“, procedura je znatno drugačija, ukazuje ekonomista Ivan Nikolić.
„MMF daje samo smernice, ali zemlja sama preuzima obaveze koje se dogovore.
„Država pravi program i reformski paket na srednji rok sa kojim izlazi pred fond i objašnjava kako je zamislila da sprovede te promene, a fond onda daje saglasnost ili odbija takav paket“, kaže on.
Neki od glavnih faktora koje fond uzima u obzir pri razmatranju buduće saradnje sa državom su kredibilitet i stabilnost vlade, ali i sprovodivost predloženih mera, objašnjava stručnjak Ekonomskog instituta.
„Jednostavno, ako su mere teško sprovodive, predlog se u startu odbija, iako postoje situacije u kojima se iz nekih razloga možda relativnije posmatra ostvarivost tih mera.
„Imamo sada primer Ukrajine, kojoj fond odobrava tranše pomoći, iako je trenutno potpuno nerealno da se tamo sprovodi bilo kakva monetarna politika“, dodaje Nikolić.
- Zašto je prosečna plata u Srbiji veća u javnom sektoru nego kod privatnika
- Zašto žena radi 35 dana duže da bi zaradila platu muškarca u Srbiji
- Kako živeti od minimalca u Srbiji: „Odrekli smo se svega, da bismo imali za osnovno“
Ko i kada sklapa stendbaj aranžman sa MMF-om?
U početku su ovi programi bili pravljeni po meri zemalja koje se suočavaju sa problemima u platnom balansu, kaže Kratki.
„Stvoreni su za zemlje u razvoju, ali, kako su vremenom zemlje sa niskim dohotkom dobile nove programe pravljene za svaku ponaosob, stendbaj aranžmani su počeli češće da se koriste za zemlje sa srednjim nivoom dohotka i za razvijene ekonomije“, dodaje.
Nikolić kaže da nije praksa da ovakav aranžman sa fondom dogovaraju visoko razvijene zemlje.
„Ovakav program dogovaraju zemlje koje sagledavaju rizične ili problematične izglede za spoljnu likvidnost, odnosno one koje procenjuju da bi mogle da budu ugrožene u srednjem roku.
„Zemlja koja je ekonomski razvijena, ima visoke rezerve i veliki investicioni rejting nema potrebu da traži ovakav aranžman sa fondom“, pojašnjava naučni saradnik Ekonomskog instituta.
Potražnja za ovakvim programima uglavnom raste u periodima krize.
Ova vrsta saradnje „uglavnom ukazuje da se ekonomija zemlje suočava sa nekom vrstom strukturalnog problema ili kombinacijom više njih, poput krize platežnog balansa, javnih finansija, finansijskog sektora, konkurencije ili održivosti privrednog rasta“, objašnjava Kratki.
„Postoji i pozitivna strana – ovakav program makar nagoveštava da je vlada zemlje svesna problema i spremna da ga reši uz pomoć fonda, a pozajmica pomaže da se trenutni problem likvidnosti prevaziđe i stručnjaci MMF-a znanjem pomažu da do problema ne dođe ponovo u budućnosti“, dodaje finansijski analitičar.
Možda će vam i ova priča biti zanimljiva:
Šta Srbiji donosi nova saradnja sa fondom?
Srbija trenutno nije zadužena prema fondu, kažu iz MMF-a za BBC na srpskom.
Prema podacima sa sajta fonda, Srbiji je preostalo da do kraja godine isplati 4,4 miliona dolara na osnovu aktuelnih prava vučenja i upotrebe usluga MMF-a, dok se očekuje da između 2023. i 2026. Srbija kao zemlja članica na godišnjem nivou doprinosi sa 19,9 miliona dolara.
Javni dug Srbije na kraju prethodne godine iznosio je oko 58 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), što je svetski prosek za privrede u razvoju ne računajući Kinu, dok je evropski prosek ove grupe zemalja na oko 50 odsto BDP-a, kažu iz fonda.
Srbija u ovom trenutku „nije ugrožena ni po kom osnovu“ kada je reč o javnim finansijama i nije prinuđena da traži pomoć od MMF-a, smatra Nikolić.
Međutim, promena dosadašnjeg modela saradnje mogla bi da bude „mera krajnjeg opreza“ usled globalne energetske i ekonomske krize izazvane ratom u Ukrajini i produženim dejstvom pandemije korona virusa, na koju se nadovezuje rastuća inflacija, smatra on.
Na pitanje šta Srbija konkretno dobija čvršćim odnosom sa MMF-om, ekonomista navodi nekoliko prednosti.
Centralne banke usled inflacije pooštravaju uslove zaduživanja, a sredstva koja se dobijaju od MMF-a „neuporedivo su povoljnija u odnosu na ono što bismo mogli da dobijemo u ovom trenutku na tržištu kapitala“, iznosi prvi primer.
„Trenutno je teško dobiti novac na deset godina otplate ispod osam odsto kamate sa tendencijom da se ta cifra u narednim mesecima značajno poveća.
„Videćemo koliku kamatu ćemo dobiti na sredstva od fonda, ali očekujem da bude višestruko povoljnija od drugih dostupnih na tržištu kapitala“, priča Nikolić.
Pored povoljnog zaduživanja, intenzivnija saradnja sa MMF-om bila bi i „vid garancije investitorima i poslovnoj zajednici da se u Srbiji uslovi neće menjati i komplikovati u narednom periodu“, smatra ekonomista.
Prethodna iskustva Srbije: Od prekida aranžmana do „ekonomskog oporavka“
Od raspada državne zajednice sa Crnom Gorom 2006, Srbija je u tri navrata sklapala stendbaj aranžmane sa Međunarodnim monetarnim fondom.
Prvi od tri dosadašnja programa, koji je otpočeo januara 2009, a raskinut je u aprilu 2011, bio je i jedini koji je ocenjen kao neuspešan.
Tada je dogovoreno da fond Srbiji stavi na raspolaganje ukupnu sumu od 2,62 milijarde specijalnih prava vučenja (SDR), od čega je do prekida programa povučeno 1,37 milijardi SDR, navodi se na sajtu MMF-a.
Jedno specijalno pravo vučenja, odnosno prilika da država dobije sredstva od fonda, jednako je jednom američkom dolaru.
Aranžman je tada prekinut jer „nije ostvaren dovoljan napredak u dogovorenim reformama“ na ekonomskom i fiskalnom planu, kaže češki stručnjak Jakub Kratki.
Ivan Nikolić navodi da se na ovom primeru videla „rigidnost stendbaj aranžmana sa fondom“, za koji ovaj ekonomista kaže da „nije igra“.
„Tada smo imali obavezu da držimo javne finansije pod kontrolom, da vodimo računa o deficitu i stanju javnog duga, a fond nije prihvatio mere koje je vlada donela i nije hteo da usvoji nastavak aranžmana.
„Mora se pristupiti vrlo ozbiljno obavezama koje se preuzmu, a prekidanje aranžmana se tada dodatno negativno odrazilo na naš rejting i kratkoročne izglede za buduće zaduživanje“, pojašnjava ekonomista.
Pročitajte priče o sve većim troškovima života u Srbiji:
- Četiri načina da smanjite račun za struju, a da ne trošite manje energije
- Može li menjanje sijalica i hladnija voda u bojleru spasiti Srbiju od energetske krize
- Novi popust za struju u Srbiji – mali vodič
- Za prosečnu srpsku platu – 521 jaje manje nego prošle godine: Koliko je sve zaista poskupelo
- Zašto nema peleta na stovarištima u Srbiji
- Ima li kraja rastu cena u Srbiji
Srbija je u još dva navrata ulazila u stendbaj aranžmane sa MMF-om – u septembru 2011. i u februaru 2015.
Oba puta su dogovorena prava vučenja od 935 miliona dolara, ali ona nisu korišćena, navodi se na sajtu fonda.
Na ova dva primera se ogleda jedna od glavnih karakteristika stendbaj aranžmana – on je „oblik predostrožnosti i sigurnosti u slučaju ekstremnog zaoštravanja situacije na svetskom finansijskom tržištu“, kaže Ivan Nikolić.
„Srbija je imala dostupna dodatna sredstva koja bi joj dobro došla da je zapala u finansijske probleme, ali ona ne moraju biti utrošena“, dodaje.
Jakub Kratki ocenjuje da su prethodni stendbaj aranžmani Srbije sa fondom zemlji pomogli „na nekoliko načina“.
„Doprineli su ekonomskom oporavku posle poplava 2014, a pomogli su i da se popravi status države na finansijskim tržištima i generalno među stranim investitorima“, priča Čeh.
Rezultati stendbaj aranžmana MMF-a i Srbije, koji je istekao pre četiri godine, bili su pozitivni, ali je prostora za napredak i dalje bilo, zbog čega je saradnja nastavljena kroz savetovanje.
Šta je MMF?
Odluka o formiranju ove institucije doneta je 22. jula 1944. na Monetarnoj i finansijskog konferenciji Ujedinjenih nacija u Breton Vudsu u američkoj državi Nju Hempšir.
Tada je postignut dogovor između predstavnika 44 zemlje, a cilj je bilo izbegavanje ekonomskih posledica poput onih koje su nastale posle Velike depresije tridesetih godina 20. veka, navodi se na sajtu MMF-a.
Međunarodni monetarni fond formalno je osnovan više od godinu dana kasnije, 27. decembra 1945, kada je 29 zemalja članica potpisalo Članove sporazuma, a među njima je bila i socijalistička Jugoslavija.
Sedište fonda je u američkoj prestonici Vašingtonu, a od 2019. funkciju generalne direktorke obavlja bugarska ekonomistkinja Kristalina Georgieva.
„Direktora MMF-a daje Evropa, a sedište je u zemlji koja je u tom trenutku najbogatija i ima najveću ekonomiju – zbog toga je sedište u Americi i, ako budu poštovali statut, ono će biti izmešteno ako i kada neka druga država postane najbogatija na svetu“, objasnio je Ivan Nikolić u razgovoru za BBC u decembru 2021.
Fondom upravlja bord guvernera koji čine guverneri i zamenici guvernera svih zemalja članica, a sastanci se organizuju jednom godišnje, navodi se na sajtu ove organizacije.
Srbiju u ovom telu predstavlja Jorgovanka Tabaković, guvernerka Narodne banke Srbije (NBS), i viceguverner Željko Jović, navodi se na sajtu NBS.
U izvršnom odboru su 24 direktora koji predstavljaju države članice ili grupe zemalja (konstituencije), a direktorka fonda Kristalina Georgieva predsedava ovim odborom.
Glavni ciljevi MMF-a su promocija međunarodne monetarne saradnje, podrška rastu trgovine, stabilnost novčanih razmena, utvrđivanje multilateralnih sistema plaćanja i pomoć članicama čija je platežna moć ugrožena, navodi se na sajtu fonda.
Da li se bolje živi na njivi ili za računarom?
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
