Vučić

Reuters

Generalna skupština Ujedinjenih nacija u Njujorku usvojila je Rezoluciju o Srebrenici. Za usvajanje su glasale 84 zemlje, 19 je bilo protiv, uz 68 uzdržanih.

Dokumentom se 11. jul proglašava Međunarodnim danom sećanja na žrtve genocida u Srebrenici, osuđuje negiranje genocida, kao i veličanje ratnih zločinaca.

Predlagači su Nemačka i Ruanda, uz podršku tridesetak zemalja kosponzora.

Antje Lenderse, predstavnica Nemačke u UN, pozvala je pre glasanja zemlje da podrže rezoluciju, ističući da ona „nije usmerena ni protiv koga, posebno ne protiv Srbije“.

„Usmerena je isključivo protiv počinilaca genocida“, navela je Lenderse, dodajući da su „sve etničke zajednice tokom rata stradale“, kao i da je cilj da „sve žrtve budu prepoznate“.

Zvanični Beograd se protivio usvajanju, tvrdeći da bi na taj način srpski narod bio proglašen za „genocidan“, dok je u Sarajevu nazivaju prilikom za nastavak pomirenja.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je u obraćanju ponovio da Srbija „podjednako žali žrtve na svim stranama“, ali i pitao zbog čega te rečenice nema u rezoluciji.

„Znate zašto je nema? Zato što oni to ne misle“, rekao je Vučić.

Rezoluciju o Srebrenici, kako je naveo, regionu neće doneti pomirenje, već će „otvoriti Pandorinu kutiju“ i uslediće na desetine zahteva za slične rezolucije po pitanju genocida.

„Ovde se ne radi o pomirenju i nije reč o sećanjima, ovo je nešto što će samo da otvori stare rane i što će napraviti politički haos i to ne samo u našem regionu već i šire.“

Pripadnici Vojske Republike Srpske (VRS) ubili su u julu 1995. više od 8.000 bošnjačkih muškaraca i dečaka u Srebrenici, mestu u današnjoj Republici Srpskoj (RS), jednom od dva entiteta Bosne i Hercegovine (BiH).

Međutim, oko genocida u Srebrenici saglasnosti nema ni tri decenije kasnije, uprkos presudama Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju, Međunarodnog suda pravde i domaćih sudova.

Ujedinjene nacije

Reuters

Kako izgleda sednica?

Počela je minutom ćutanja u čast iranskog predsednika Ebrahima Raisija, poginulog sredinom maja u padu helikoptera.

Saopšteno je i da je Vanuatu, mala ostrvska zemlja nedaleko od Australije, povukla konsponzorstvo rezolucije.

Prvo se obratila predstavnica Nemačke, kao zemlje predlagača.

„Inicijativa treba da oda poštu nastradalima i pruži podršku preživelima.

„Označavanje 11. jula kao Međunarodnog dana sećanja na Srebrenicu treba da omogući godišnje obeležavanja dana u UN i sadrži jezik protiv poricanja genocida“, navela je Lenderse.

U kratkom govoru je i kao veliki uspeh navela što su počinioci zločina poput genocida odgovarali pred sudovima.

Za genocid nad najmanje 8.372 Bošnjaka i druge ratne zločine u srebreničkom regionu, više od 50 osoba je osuđeno na oko 700 godina zatvora.

Na doživotne kazne zatvora, između ostalog i zbog Srebrenice, osuđeni su Ratko Mladić, bivši komandant VRS, kao i bivši predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić.

„Kakvu ćemo poruku poslati budućim generacijama ako ne odamo počast žrtvama“, zapitala je Lenderse, dodajući da rezolucija ima podršku „zemalja širom sveta, pa i Zapadnog Balkana“.

Među tridesetak kosponzora rezolucije su i Albanija, Bosna i Hercegovina, Bugarska, Hrvatska, Slovenija i Severna Makedonija.

Crna Gora nije među njima, ali je najavila da će glasati za usvajanje rezolucije.

Lenderse

EPA
Antje Lenderse

Vučić je u obraćanju postavio pitanje zbog čega se rezolucija uopšte donosi, ako se govori o individualnoj pravnoj odgovornosti, a koja je je već utvrđena kroz presude.

„Imamo sve presude, sve je gotovo. Otvarate ponovo ranu zato što je to nekome politički potrebno.

„Govorili su o pomirenju, ali da li ova rezolucija donosi ikakvo pomirenje Bosni i Hercegovini? Ne. Da li donosi pomirenje regionu? Ne.“

Postavio je i pitanje „kome je rezolucija potrebna i zašto se donosi baš u ovom trenutku?“

„Da li je ovo jedini genocid? Nadamo se da će i drugi genocidi biti pomenuti, uključujući i genocide nad Srbima.“

Tokom govora je optužio Nemačku za prikrivanje pripreme za donošenje rezolucije, kao i za veliki pritisak na zemlje Ujedinjenih nacija u prethodnom periodu da je podrže.

Šta piše u Rezoluciji o Srebrenici?

Rezolucijom se 11. jul proglašava Međunarodnim danom sećanja na genocid u Srebrenici, koji bi bio obeležavan svake godine.

Osuđuje se poricanje genocida u Srebrenici kao istorijskog događaja, uz poziv članicama Ujedinjenih nacija da „očuvaju utvrđene činjenice“, između ostalog i kroz obrazovne sisteme.

Ne pominje se direktno nijedan narod ili država, ali se osuđuju svi koji „veličaju ratne zločince, zločine protiv čovečnosti i genocid, uključujući i odgovorne za genocid u Srebrenici“.

Zvanični Beograd i vlasti Republike Srpske i dalje negiraju da je u Srebrenici počinjen genocid, već govore da je reč o „strašnom zločinu“.

Rezolucijom se naglašava i važnost završetka procesa pronalaska i identifikacije preostalih srebreničkih žrtava, kojih je i više od 1.000, uz poziv na nastavak procesuiranja odgovornih.

Posebna se pažnja usmerava na pripremu obeležavanja tri decenije od genocida 2025. godine.

Srbija je aktivno lobirala protiv usvajanja rezolucije u Ujedinjenim nacijama, u čemu ima podršku Rusije.

Vučić je u Njujork otišao ispraćen blagoslovom patrijarha Srpske pravoslavne crkve Irineja i molitvom u beogradskom Hramu Svetog Save, kojoj je prisustvovao i politički vrh Republike Srpske.

Patrijarh se, kako kaže, molio da „bog Vučiću da snage“ kako bi „dostojanstveno i argumentima zastupao narod“.

„Razgovarao sam sa našim prijateljima, očekuju 100 glasova za, od 193 zemlje, mi očekujemo manje od 100 glasova za“, rekao je Vučić za RTS iz SAD.

„Sve što budu imali ispod značiće ogromnu podelu, jer dobar deo muslimanskih zemalja koji se plaši neće ući na glasanje“, dodao je.

Ipak, naveo je da zna da Srbija „nema šansu da pobedi“, jer su argumentacije velikih sila „zastrašujuće“.


Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

Genocid u Srebrenici: Generalna skupština UN usvojila Rezoluciju o Danu sećanja 1

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari