Lakšmi Devi sa slikom sina

BBC
Sin Lakšmi Devi umro je usled predoziranja

U Pandžabu, državi na severu Indije, zabeleženo je povećanje smrtnih slučajeva povezanih sa drogom, a Arvind Čabra, BBC izveštač iz Pandžaba, istraživao je zašto su problemi u toj državi postali ozbiljniji.

„Bio mi je sin jedinac, ali poželela sam da umre… A sad plačem celu noć sa njegovom fotografijom u ruci“, kaže pedesetpetogodišnja Lakšmi Devi.

Njen sin, Riki Lahorija, nedavno je umro predoziravši se. Imao je dvadeset i pet godina.

Njegova smrt je, prema zvaničnim procenama, samo jedna od 60 smrti povezanih sa upotrebom droge u Pandžabu između januara i juna 2018. Poređenja radi, tokom cele 2017. godine je u incidentima povezanim sa drogom umrlo 30 ljudi.

Droga već godinama predstavlja bolnu tačku Pandžaba – nekadašnja tranzitna stanica na putu droge, ta država je postala najveći rasadnik uživalaca.

Bram Mohindra, ministar zdravlja Pandžaba, za BBC je izjavio da je njegova vlada smanjila priliv droge u državu. Ali nije umeo da objasni zašto je droga odnela više života nego u prethodnim godinama.

„Nije jasno koja mešavina uzrokuje smrti. Ali toliko ljudi je stradalo. To je vrlo ozbiljna i žalosna stvar“, tvrdi on.

Sveindijski institut za medicinske nauke u Delhiju preduzeo je prvo sveobuhvatno istraživanje 2015. godine kako bi procenio razmere zavisnosti od droge u Pandžabu – i u izveštaju je zaključeno da u toj državi postoji više od 200.000 zavisnika.

Ljudi injektiraju drogu

Getty Images
Sve je više smrti povezanih sa drogom u Pandžabu

Gospođa Devi kaže da je Riki počeo da koristi drogu dok je još bio u školi, a posle je i prestao da se školuje.

U tim ranim danima, bio je zavistan od sirupa i injekcija protiv kašlja, ali je postepeno prešao na kokain, kog tamošnje stanovništvo naziva čita.

U jednom trenutku, priseća se njegova majka, Riki je hteo da se očisti i čak je od nje tražio da mu pomogne. Ali ona nije znala da postoje centri za rehabilitaciju.

„Odvela sam ga u običnu bolnicu, gde je umro posle tri dana“, kaže ona.

„Šampanjac među opojnim sredstvima“

Podaci različitih vladinih odeljenja ukazuju na to da se problem poslednjih godina pogoršao.

BBC je razgovarao sa policijskim zvaničnicima, graničarima i obaveštajnim službenicima kako bi otkrio na koji način se droga distribuira i konzumira unutar države.

Oni tvrde da su droge koje se u Pandžabu najčešće koriste tri derivata opijuma – sirovi opijum, suve čaure maka i heroin – posle čega slede medikamenti koji se mogu naći u prodaji.

Ali zavisnici često heroin vide kao „šampanjac među opojnim sredstvima“. Baš kao šampanjac, heroin je skup. Jedan gram košta između 4000 ($56; £43) i 6000 rupija – zavisnik u proseku uzima između pola grama i dva grama dnevno.

Iako je „zloupotreba farmaceutskih sredstava“ češća u gradovima, heroin „prevladava u ruralnim krajevima“, tvdei Sukčajn Sing, načelnik policije u gradu Ludijana.

Uprkos visokoj ceni, heroin je popularan među zavisnicima raznih društvenih staleža i kupovne moći. U policiji su za BBC rekli da je situacija takva zbog toga što mnogima od njih „rasturanje“ droge postaje izvor prihoda.

Ostali naprosto kradu kako bi zadovoljili potrebu.

„Počeli su da nam nestaju nakit i pokućstvo, jer bi on odneo i prodao sve što mu se nađe pod rukom“, rekla je za BBC žena čiji je sin umro zbog ovisnosti.

Porozna granica

Granična ograda koja razdvaja Indiju i Pakistan jasno je uočljiva sa krovova kuća u selu Danoa Kalan. Graničari i policajci patroliraju ulicama, a neki od njih su u civilu.

Sukdev Sing

BBC
Sukdev Sing kaže da farmeri često pronađu bele pakete sa drogom na poljima

Selo ima oko 1.400 odraslih žitelja i oko 150 njih obrađuje zemlju sa druge strane granične ograde, što znači da su im polja na ničijoj zemlji.

Stoga ti zemljoradnici prelaze granicu gotovo svakog dana i pri povratku ih pretresaju snage bezbednosti. Ponekad pronalaze pakete droge na svojim poljima.

„Prošle godine farmer je primetio nekakve pakete sa belim prahom i obavestio je snage bezbednosti na granici“, tvrdi Sukdiv Sing, bivši seoski starešina.

G. Sing kaže da se to desilo više nego nekoliko puta. „Ne znamo ko to radi, niti kako“, dodaje on.

Oficiri snaga bezbednosti tvrde da krijumčari često bacaju pakete droge preko granice – a neki farmeri im pomažu. Farmeri, takođe, prave udubljenja u alatkama kako bi sakrili drogu, zbog čega ju je teško otkriti.

„Dovoljno je da farmer prenese te pakete do svoje kuće. Kada se nađe na teritoriji Indije, kuriri preuzimaju pakete od farmera“, tvrdi indijski obaveštajac koji je želeo da ostane anoniman.

Bezbednosne snage sa krijumčarima droge

Getty Images
Bezbednosne snage zaplenjuju drogu u rutinskim akcijama na granici Indije i Pakistana

Kuriri, dodaje on, zatim prenose pakete do distributera u gradovima, a policija tvrdi da su pronađeni tuneli duž granice koje koriste krijumčari.

Ceo proces se oslanja na tajnovitost – većina onih koji su u njega uključeni ne znaju ko je šef operacije, pa čak ni imena kurira ili distributera.

Zbog svega toga je teško ući u trag krijumčarima koji stoje iza svega, tvrde bezbednosni zvaničnici.

Međunarodna mreža

Oko 20 bataljona indijskih Graničnih snaga bezbednosti (GSB) čuvaju granicu. Ali oni tvrde da krijumčari prolaze kroz rupe u ogradi ili ulaze u zemlju zimi, kada se spusti gusta magla.

Policija u Ludijani otkrila je da neki farmeri imaju sim kartice iz Pakistana kako bi mogli da komuniciraju sa krijumčarima sa druge strane granice.

Carinici iz grada Amrikara zaplenili su pakete heroina skrivene u praznim vagonima zakačenim za kompoziciju koja je prevozila robu iz Pakistana.

Policija istražuje jednu od cevi koju su našli

Getty Images
Bande često drogu krijumčare kroz cevi

„Heroin najvećim delom stiže iz Avganistana u Indiju, preko Pakistana“, tvrdi Raješ Kumar Džajsval, glavni inspektor u pandžapskoj policijskoj jedinici koja istražuje krijumčarenje droge.

Pandžab je postao jedan od najvažnijih delova takozvanog opijumskog puta koji se sada koristi i za transport heroina.

Zvaničnici tvrde da se krijumčari služe raznim trasama kako bi ušli u Indiju, birajući put između Pandžaba, Radžastana i indijskog Kašmira.

„Ako je kontrola na pandžapskoj granici veća, oni se premeštaju na Radžastan, a ako je kontrola i tamo pojačana, premeste se negde drugde“, dodaje g. Džajsval.

„Dok je uobičajena ruta išla preko granice između Indija i Pakistana, zaplenjivali smo pošiljke droge čak iz Delhija. A u Delhi su mogle da stignu sa bilo koje granice.“

Veza sa snagama bezbednosti

Postoje optužbe da su lokalna policija i bezbednosne agencije pomagale krijumčare.

U junu 2016. Kiren Ridžidžu, pomoćnik ministra unutrašnjih poslova u saveznoj vladi, u skupštini je rekao da je 68 pripadnika pandžapske policije i drugih bezbednosnih snaga uhapšeno zbog povezanosti sa trgovinom drogom.

Policija sa uhapšenim krijumčarima droge

Getty Images
Posrednici se takođe često hapse u gradovima države Pandžab

Dvojica zamenika načelnika policije takođe su uhapšeni tokom poslednjih meseci pod istim optužba

Viši oficiri priznaju da postoji problem i dodaju da se protiv takvih oficira preduzimaju oštre mere.

Dakle, šta je rešenje?

Zdravstveni zvaničnici tvrde da država mora da otvori dodatne centre za rehabilitaciju zavisnika, pošto ih trenutno ima premalo.

Iako postoji oko 90 privatnih centara za rehabilitaciju, onih kojima upravlja država tek je 50.

Država je preduzimala kampanje za podizanje svesti u školama i koledžima. Većina porodica u ruralnim područjima, međutim, ne zna da centri za rehabilitaciju postoje i u kojoj meri mogu da preokrenu nečiji život.

A stigma povezana sa drogom često sprečava ljude da potraže pomoć.

Takođe postoje pokušaji da se otkrije šta je to što omladinu u Pandžabu okreće ka drogama.

Studija o zavisnosti od droge koju je izvelo Društvo za unapređenje omladine i javnosti u državi pokazuje da se droga najčešće koristi iz „zabave“, a onda zbog „uticaja okoline“.

Druga studija, koju je izveo Sveindijski insitut za medicinske nauke takođe ukazuje na uticaj okoline.

„Pandžabu je potrebna trodelna strategija kako bi se smanjila dostava, potražnja i konzumiranje“, tvrdi dr D Basu, psihijatar koji je proučavao zavisnost od droge u toj državi.

Sve do tada, dodaje on, nastaviće se priče poput one gospođe Devi.

„Riki bi prodao sve što bi mu se našlo pod rukom kako bi kupio drogu“, kaže gđa Devi.

„Želela sam da on živi normalnim životom, zasnuje porodicu i obezbedi joj dovoljno novca. Osećala sam se potpuno bespomoćno, potpuno slomljeno kad bi on ostao bez svesti posle uzimanja droge. Ne bi znao gde je i šta radi.“

„U tim trenucima samo sam želela i molila se da umre. Ali sada se kajem zbog tih reči.“


Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.