Ako vam je ikad bilo neugodno u nekoj zgradi a niste znali zbog čega, uzmite u obzir mogućnost da je „zvučala pogrešno“.
Postoje kancelarije i restorani u kojima se buka neprijatno odbija između poda i tavanice ili železničke stanice na kojima javna obaveštenja odjekuju sve dok ne postanu nerazumljiva – čak i ako to ne primetite odmah, ta mesta mogu instiktivno da nam ne prijaju.
Za razliku od njih, prošetajte se parketom – kao što je onaj u Nacionalnoj galeriji umetnosti u Vašingtonu – i mogao bi da vas obuzme osećaj spokoja. Ali zašto?
- Zvuci džeza u niškoj psihijatrijskoj bolnici
- Telo zaveštano nauci – ali korišćeno za testiranje bombi
- Preispitivanja Čarlsa Darvina oko „gnusne misterije“ koja ga je mučila do kraja života
Svaka od ovih zgrada ima vlastiti jedinstveni zvuk – kako se taj zvuk ponaša unutar neke građevine.
Sve je veća svest o tome da zgrade ne samo da moraju da budu osmišljene tako da budu funkcionalne i estetski ugodne, već i akustički zadovoljavajuće.
Otkud neke arhitekte i inženjeri preispituju kako su prostori oblikovani i materijale od kojih su oni napravljeni.
A naučna istraživanja sugerišu da je pametno to raditi: „zvučna arhitektura“ – ljudski doživljaj zvuka u prostoru – može ozbiljno da utiče na to kako ljudi doživljavaju zgrade i na njihovo zdravlje.
Zvučna arhitektura: Doživljaj prostora ušima
„Zvučna arhitektura svodi se na to kako osluškujemo zgrade, zvuk unutar zgrada, i kako reagujemo na njega“, kaže Trevor Koks, inženjer akustike sa Univerziteta u Salfordu, u Mančesteru, u Velikoj Britaniji.
Mi se prvenstveno služimo očima da bismo se kretali u svetu, ali naše uši konstantno kupe informacije iz našeg okruženja – što podsvesno menja kako se osećamo u vezi sa nekim prostorom.
- Hirurzi i dalje koriste nacističku knjigu anatomije
- Da li je čovek odgovoran za nestajanje pećinskog medveda
„Uđite vezanih očiju u praznu sobu i vi možete da je ‘čujete’ – njen prostor, ukoliko ima niske tavanice, ukoliko ima tepihe – samo po tome kako se zvuk odbija od tih površina“, kaže Bari Bleser, bivši elektroinženjer sa Masačusetskog instituta za tehnologiju u SAD.
„Mi možemo da čujemo razne stvari. Mi samo ne obraćamo pažnju“, kaže Bleser, koji je skovao izraz zvučna arhitektura.
Buka, raspoloženje, učinak i mentalno zdravlje
Način na koji zvuk reaguje u fizičkoj konstrukciji neke zgrade može u velikoj meri da utiče na naše raspoloženje i emocije.
Možda ste već čuli kako šapat putuje u kružnoj kupoli Katedrale Svetog Pavla u Londonu ili kako glasove prenosi zakrivljena tavanica nižeg nivoa stanice Grand Central u Njujorku.
A potom je tu zadovoljavajući način na koji vaš glas zvuči bolje u vašem kupatilu – mi ta okruženja možemo da doživimo kao prijatna, zbog čega se osećamo opušteno ili smireno.
Za razliku od njih, nervoza zbog buke povezana je sa depresijom i anksioznošću, a može čak i da smanji radni učinak kod ljudi.
Postoje studije koje ukazuju na vezu između izgrađenog okruženja i mentalnog zdravlja: život u bučnoj, nakrcanoj zgradi može da dovede do osećanja bespomoćnosti, dok tihe prostorije sa prostranijim tavanicama mogu da podstaknu na apstraktno razmišljanje i spokoj.
Kad vas zvuk neke zgrade prebaci kroz prostor i vreme
Uzmite samo za primer emotivni efekat građevine kao što je Aja Sofija u Turskoj – jedna od najslavnijih zgrada u Istanbulu, bivša katedrala i džamija koja je danas muzej.
„Ona ima zvučnu estetiku sposobnu da prizove božansko“, kaže Bisera Penčeva, ekspert za Srednjevekovnu umetnost na Stenfordu (SAD), koja istražuje duhovne aspekte srednjevekovnih građevina.
Podignuta pre skoro 1.500 godina, za nju se kaže da njena unutrašnjost natkrivena kupolom i sa mermernim podovima i zidovima izdižu ljudska pojanja u eterične zvukove koji kao da dopiru iz okeanskih dubina – kod slušaoca to izaziva osećanje ushićenosti.
„Ona uzima ljudski govor i pojanje i od njih stvara nešto više od registra ljudskog jezika“, kaže Penčeva.
Glavnotokovska arhitektura obično vodi računa o zvučnom svojstvu zgrade samo prilikom gradnje koncertnih hala, kod kojih je akustično savršenstvo ključno.
Ali ideja da to možete da odvedete korak dalje – sa samom zgradom koja se ponaša kao neka vrsta muzičkog instrumenta koji obavija ljude i može kod njih da izazove osećanja smirenosti, ushićenja i napetosti – prilično je neobična.
Naučna pozadina zvučne arhitekture
Neurološka studija koja je istraživala kako akustičke odlike građevina utiču na moždane funkcije pokazala je da je kratko slušanje tona od 110 herca smanjilo aktivnost u moždanim centrima za jezik i pomerilo aktivnost ka emotivnim oblastima mozga.
Tako nešto se dešava u „Proročištu“, sobi u 5.000 godina starom malteškom podzemnom hramu po imenu Hipogeum Hal Saflijeni: kad glas neke osobe dostigne frekvenciju od 110 herca, ona oživi.
Deluje kao da mu se pridružuje još glasova, zvukovi se pojačavaju iz svih pravaca sve dok bukvalno ne počnete da ih osećate kao golicanje na koži.
Ako akustika prostora nameštena tako da pojača jedan jedini ton može u tolikoj meri da utiče na nas, kakav uticaj na našu svest može da ima soba koja pojačava brojne tonove?
Da bi odgovorio na ovo pitanje, američki arhitekta Šej Majkl Trahan koristi kimatiku – disciplinu koja proučava načine na koje vibriraju površine – i tehnologiju trodimenzionalne štampe.
On pravi 3D građevine za koje se nada da će moći da se podignu u istoj razmeri kako biste mogli da ušetate u njih i otpevate be-dur ili ce-dur da biste naterali zgradu da odjekuje ili „otpeva“ nešto nazad.
Praktična primena i terapija
I Trahan ima plan: „Želim da stvorim prostore koji izoluju jedan jedini ton – onako kao što Matrimandir, zlatna geodetska kupola korišćena kao prostor za meditaciju jogina u Indiji, fokusira jedan jedini zrak svetla.“
„Hiper-reverberacija je praktično dar arhitekture nazad posmatraču, u smislu da ona koristi njegov zvuk i proširuje ga onoliko koliko može da pojača ili uzvisi to iskustvo“, kaže on.
Postoji mogućnost da ovo ima upotrebnu vrednost veću od stvaranja prostora koji su samo ugodni – stvaranje građevina koje bi funkcionisale kao „uživljavajuće zvučne sobe za terapiju“ za PTSP, depresiju i Parkinsonovu bolest.
Suzan Magsamen, izvršna direktorka Međunarodne laboratorije za umetnost i um pri Univerzitetu Džons Hopkins u Baltimoru, SAD, učestvuje u multidisciplinarnom projektu čiji je cilj da stvori potpuno novi tip prostora za izlečenje dece koja se bude iz kome posle povreda mozga.
Projektovana „Soba za čulnu negu“ u Dečjoj bolnici Kenedi Kriger praviće zvuke – kao što su majčin glas ili pesma – omiljene mirise, temperaturu i svetlo po meri svakog pojedinačnog deteta da bi im pomoglo da se brže i bolje probude.
Dakle, sledeći put kad pokušavate da odredite da li vam se dopada neka nova zgrada, obratite malo pažnju mimo estetike i u obzir uzmite da li ona može da bude zdrava po vas.
Ovaj članak je adaptiran iz emisije BBC Budućnost.
DO NOT DELETE – DIGIHUB TRACKER FOR [49247384]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
