Bara Reva zimi — Sa niskim temperaturama početkom januara bara Reva je zaledila

Dok snežnu belinu presecaju visoko, tanko drveće i svetlucavi led na vodi, škripa mojih koraka u snegu i udaljeni lavež pasa jedini su zvuci koji se prelamaju okolinom bare Reve.

Na svega nekoliko stotina metara od prometne saobraćajnice Beograd – Pančevo, mirno je i tiho.

Međutim, sveži otisci stopa svedoče da nisam jedina koja je početkom januara stigla do doma stotina životinjskih i biljnih vrsta, među njima zaštićenog orla belorepana, vidre, ćubastog gnjurca.

Nekoliko sati pre mene ovde je bila Ana Džakić, koja se sa udruženjem Bela čaplja godinama unazad bori da bara Reva i njena okolina ostanu netaknuti.

„Na devet kilometara od centra Beograda nalazi se ovakvo mesto na koje bi naš grad trebalo da bude ponosan i da ga predstavlja kao rezervat prirode“, kaže Džakić.

Pre četiri godine ekološki aktivisti, uz podršku javnih ličnosti, uspeli su da zaustave dovoženja građevinskog otpada i šuta, ali sada se spremaju za novu bitku.

Od kraja 2025. postalo je sve izvesnije da će na ovom mestu izniknuti „terminal za rasute terete nove luke u Beogradu“ pošto je Vlada Srbije donela Uredbu o utvrđivanju lučkog područja.

Na ovom terminalu bi se pretovarivali i skladištili kameni agregati (poput peska i šljunka) „u skladu sa propisanim tehničkim i ekološkim standardima“, navode iz državne Agencije za upravljanje lukama.

Ovakav poduhvat omogućio bi ne samo efikasnije rukovanje kamenim agregatima, već bi doneo i ekološke koristi, poput čišćenja i uređenja obala od deponija peska, piše u odgovorima za BBC na srpskom.

„Vodni saobraćaj prepoznaje se i kao ekološki najprihvatljiviji vid transporta, sa znatno manjim emisijama štetnih gasova u odnosu na druge vrste saobraćaja“, dodaju.

Život bare Reve

Mala zelena žaba, barska kornjača, ćubasti gnjurac, crna roda, samo su neke od vrsta kojima je Reva dom.

Nijednu od ptica nisam videla, ali povremeno oglašavanje iz zamrznutog šipražja mi govori da su tu.

Među njima kraljevski vlada belorepan, koji je ovde svio četiri gnezda, impozantnih dimenzija od skoro dva metra u prečniku, i težine do 200 kilograma, objašnjava Ana Džakić.

„To nam pokazuje da im je ovde dobro i da pronalaze sve što im je potrebno“, kaže.

Terminal bi zahvatio površinu od 57 hektara, a iz Agencije za upravljanje lukama kažu da bi se gradilo na „700 metara od bare Reve“.

„Planirano je da značajan deo prostora, oko 40 odsto, bude namenjen zelenim površinama, a predviđena je i rekultivacija ovog područja“, kažu.

Ani Džakić, međutim, govori da bi terminal „zahvatio dve važne tačke – baru Revu i Reva Istočni forland“.

„To su dve najvažnije tačke na osnovu kojih je ovo područje označeno kao IBA područje“, kaže.

IBA (Important Bird Area) područje je koje krovna svetska organizacija u proučavanju ptica, BirdLife International, prepoznaje kao međunarodno značajno za njihovo i očuvanje biodiverziteta.

poster pored bare Reve na kome su nacrtane neke od vrsta koje ovde žive — Pore bare Reve postavljen je poster na kome su označene neke od vrsta koje su ovde pronašle dom

„Ne znam da li postoji još neki glavni grad u Evropi u kojem živi toliko orlova.

„Umesto da nam to bude čast i da napravimo oazu, nadležni su prekršili niz međunarodnih propisa i rešili da to bude terminal“, kaže Zoe Lujić, osnivačica organizacija Earth Thrive i Balkanskog centra za prava prirode.

Među propisima koji bi bili prekršeni izgradnjom terminala ona izdvaja Bernsku konvenciju, čija je Srbija potpisnica od 2008. godine, a kojom se štite flora, fauna i divlja staništa.

„Po Bernskoj konvenciji, vrste su zaštićene svuda gde žive, a ne samo u mestima koja su proglašena za zaštićena.

„Orao belorepan je strogo zaštićen po domaćim i međunarodnim zakonima.

„Ne može terminal da se pravi na nekoliko stotina metara od njegovog gnezda. Tu je buka, zagađenje… Pa, da li biste vi voleli da pored vašeg stana bude terminal?“, govori.

Reva je, nastavlja, zaštićena i po Ramsarskoj konvenciji, čiji je cilj očuvanje i održivo korišćenje vlažnih staništa ekosistema.

Kaže i da bi se izgradnja terminala kosila i sa Bonskom konvencijom, koja štiti migratorne vrste životinja.

Pogledajte video o borbi aktivista za očuvanje bare Reve pre četiri godine

Trenutna zaštita

Važeći urbanistički planovi dozvoljavaju da se na ovom prostoru gradi terminal, iako su aktivisti više puta tražili da se planska dokumenta izmene.

Tokom prethodnih godina Zavod za zaštitu prirode izdao je više rešenja za izgradnju terminala, ali uz poštovanje određenih uslova.

„Maksimalno se mora očuvati postojeća autohtona vegetacija barskih i močvarnih ekosistema u priobalju Dunava“, navodi se tako u rešenju o uslovima zaštite za potrebe izrade lokacijskih uslova.

To između ostalog znači da se „očuvaju staništa divljih vrsta ptica“, da se teren ne sme raščišćavati u periodu gnežđenja ptica i da se radnici i mašine ne smeju približavati na manje od 300 metara od gnezda belorepana u određenim periodima godine.

U istom rešenju navedeno je, međutim, i da je ovo „područje sa predeonog aspekta nepovoljno za gradnju objekata“.

Zavod je takođe 2023. godine izradio studiju sa predlogom da bara Reva postane zaštićeno stanište.

„Studija zaštite je u postupku usaglašavanja sa podacima iz katastra nepokretnosti zbog čega nije pokrenut postupak zaštite“, navode iz Zavoda u pisanim odgovorima za BBC na srpskom.

Ministarstvo za zaštitu životne sredine nije odgovorilo na pitanje BBC na srpskom da li postoji plan da se ovo područje zaštiti.

Iz Zavoda, međutim, kažu da je prilikom donošenja Vladine uredbe kojom se otvara put za izgradnju terminala Studija zaštite, „kao predlog za stavljanje bare Reve sa okolinom pod određeni vid zaštite“ ispoštovana.

„Prema preliminarnim podacima i poređenjem katastarskih parcela iz vladine Uredbe o utvrđivanju lučkog područja sa podacima iz Studije zaštite, terminal nije u obuhvatu prostora koji je predviđen za zaštitu.

„Sporni jesu kubici na Dunavu, koji je u okviru ekološkog koridora od međunarodnog značaja, i eventualni negativni uticaji pri izgradnji i eksploataciji samog terminala na baru Revu i okruženje“, navodi Zavod u odgovorima.

Neizvesna budućnost

Agencija za upravljanje luka predala je 2025. godine Studiju o proceni uticaja na životnu sredinu projekta izgradnje terminala.

U studiji je navedeno da će radovi na izgradnji terminala imati „prostorno ograničen i privremeni uticaj“ na životnu sredinu, te da neće izazvati „značajne i trajne posledice“.

Moguće posledice rada terminala se kraće analiziraju, uz tvrdnju da će terminal biti „optimalno organizovan, uređen i opremljen u funkciji zaštite životne“.

Anu Džakić i njene kolege ovo ne umiruje.

„Ako bi se izgradio terminal, desila bi se fragmentacija staništa i to bi imalo posledica po gnežđenje, hranjenje i sve ostalo što je živom svetu potrebno“, objašnjava Džakić.

„Deo populacija bi bio zatrpan, a deo bi morao da traži drugo stanište“, kaže.

Zoe Lujić opisuje celo područje kao živi organizam.

„Ta živa bića zavise jedna od drugih i povezana su sa svojim domom.

„Pečurke koje su u zemlji daju hranu drveću, koje daje dom pticama. To je simbioza, ne može zajednica da se preseče kao da je neživi predmet“, govori.

Ekološki aktivisti ponavljaju da nemaju ništa protiv projekta, ali da bi terminal trebalo graditi na nekom drugom mestu.

Iz Agencije, međutim, navode da je ovo područje „još od sedamdesetih godina prošlog veka predviđeno za razvoj lučkih i logističkih aktivnosti, uzimajući u obzir dobru saobraćajnu povezanost sa javnim drumskim saobraćajnicama koje ne prolaze kroz centralne gradske zone“.

Iako kažu da „poštuju mišljenja i sugestije nevladinih organizacija zasnovane na relevantnim stručnim osnovama“, iz njihovih odgovora ne naslućuje se namera da odustanu od projekta.

Sugestije nevladinih organizacija „biće razmatrane i, gde je to moguće, implementirane kroz dalji razvoj projekta, budući da će se insistirati na sprovođenju projekta u skladu sa najvišim ekološkim standardima“, navode.

Čini se da je za ekološke aktiviste jedini ishod koji mogu da prihvate odustajanje od terminala.

Zato su opet spremni da se bore kao pre četiri godine, kada su napravili živi zid da zaustave kamione sa građevinskim otpadom.

Najavljuju i pravnu bitku pred domaćim sudovima i međunarodnim organizacijama.

„Sva živa bića imaju urođeno neotuđivo pravo na život, zdravlje, prirodnu obnovu i dom, i jedna bogata živa zajednica kao što je Reva ima to isto pravo“, kaže Zoe Lujić.

„Država ne bi trebalo da je posmatra kao objekat koji se može uništiti ili ‘premestiti’, jer bi to trajno povredilo ili čak ubilo Revu i njene stanovnike“, zaključuje.

Pogledajte video o takozvanom projektu ‘Novi Sad na vodi’

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]