Katastrofa u Fukušimi: Zabrinutost i bes zbog kontroverzne odluke Japana da se radioaktivna voda ispusti u okean

Kontroverzni plan Japana da ispusti prečišćenu otpadnu vodu iz nuklearne elektrane Fukušima izazvao je zabrinutost i bes u zemlji i inostranstvu.

Od cunamija 2011. koji je ozbiljno oštetio postrojenje, tamo se nakupilo više od milion tona prečišćene otpadne vode.

Japan sada želi da počne da je ispušta u Tihi okean.

Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) podržala je plan Japana.

Ali otkako je najavljen pre dve godine, kontroverzni plan je izazvao duboke podele u Japanu, a mnogi strahuju od kontaminacije.

Ribarska udruženja i preduzeća iz industrije morskih plodova u Japanu i širem regionu izrazila su zabrinutost da će im biti ugrožen posao, plašeći se da će potrošači izbegavati kupovinu riba i morskih plodova.

A ni komšije Tokija nisu srećne.

Kina je bila najglasnija, optužujući Japan da tretira okean kao svoju „privatnu kanalizaciju“.

Peking je u utorak je kritikovao izveštaj Agencije UN za atomsku energiju, ocenjujući njene zaključke jednostranim.

Dakle, koji je plan Japana i kako je tačno uzburkao vodu?

• „Zanemarljiv uticaj na životnu sredinu“: UN odobrile ispuštanje radioaktivne vode iz Fukušime
• Katastrofa u Fukušimi: Mladi Japanci traže milionsku odštetu jer im je otkriven rak
• Kako je sake pomogao da se Fukušima oporavi
• Astronomska odšteta zbog nuklearne katastrofe u Fukušimi – čak 94 milijarde evra

Šta Japan planira da uradi sa nuklearnim otpadom?

Od katastrofe, najveće posle Černobilja 1986. godine, kompanija za elektrane Tepko je pumpala vodu da bi ohladila nuklearne reaktore Fukušime.

To znači da svaki dan postrojenje proizvodi kontaminiranu vodu, koja se skladišti u ogromnim rezervoarima.

Više od 1.000 rezervoara je napunjeno, a Japan kaže da ovo nije održivo dugoročno rešenje.

Želi da postepeno ispušta ovu vodu u Tihi okean u narednih 30 godina, tvrdeći da je ona potpuno bezbedna.

Ispuštanje prečišćene otpadne vode u okean je rutinska praksa za nuklearna postrojenja, ali s obzirom da je ovo nusproizvod nesreće, ovo nije običan nuklearni otpad.

Tepko filtrira vodu Fukušime preko naprednog sistema za obradu tečnosti (ALPS), koji većinu radioaktivnih supstanci svodi na prihvatljive bezbednosne standarde, osim tricijuma i ugljenika-14.

Tricijum i ugljenik-14 su radioaktivni oblici vodonika i ugljenika i teško ih je odvojiti od vode.

Oni su veoma zastupljeni u prirodnom okruženju, vodi, pa čak i kod ljudi, jer se formiraju u Zemljinoj atmosferi i mogu ući u ciklus vode.

Oba emituju veoma nizak nivo zračenja, ali mogu da budu rizična ako se konzumiraju u velikim količinama.

Filtrirana voda prolazi kroz još jedan tretman, a zatim se razređuje sa morskom vodom da bi se smanjile koncentracije preostalih supstanci, pre nego što se ispusti u okean.

Tepko kaže da će njegov sistem ventila osigurati da slučajno ne bude ispuštena nerazređena otpadna voda.

Japanska vlada kaže da je konačni nivo tricijuma – oko 1.500 bekerela po litru – mnogo bezbedniji od nivoa koji zahtevaju regulatori za ispuštanje nuklearnog otpada ili Svetska zdravstvena organizacija za vodu za piće.

Tepko tvrdi i da će nivo ugljenika-14 takođe zadovoljiti standarde.

Ova kompanija i japanska vlada sproveli su studije kako bi pokazali da će ispuštena voda predstavljati mali rizik za ljude i morski život.

Mnogi naučnici podržavaju plan.

„Oslobođena voda biće kap u okeanu, i po zapremini i po radioaktivnosti.

„Nema dokaza da ovi ekstremno niski nivoi radioizotopa imaju štetan uticaj na zdravlje“, rekao je stručnjak za molekularnu patologiju Džeri Tomas, koji je radio sa japanskim naučnicima na istraživanju radijacije i bio savetnik Agencije UN.

Pogledajte video o katastrofi u Fukušimi:

Šta kažu kritičari?

Stručnjaci za ljudska prava, kao i aktivisti za zaštitu životne sredine, protive se japanskom planu.

Jedna od najpoznatijih svetskih ekoloških organizacija Grinpis (Greenpeace) objavila je izveštaje koji dovode u sumnju proces načina obrade vode kompanije Tepko, tvrdeći da čini dovoljno u uklanjanju radioaktivnih supstanci.

Kritičari kažu da bi Japan za sada trebalo da zadrži tretiranu vodu u rezervoarima.

Oni tvrde da se time kupuje vreme za razvoj novih tehnologija obrade i omogućava da se preostala radioaktivnost prirodno smanji.

Pojedinim naučnicima plan je neprijatan, kako kažu.

Navode da je potrebno više studija o tome kako će uticati na okeansko dno i morski život.

„Videli smo neodgovarajuću radiološko-ekološku procenu uticaja koja nas čini veoma zabrinutim da Japan ne samo da neće biti u stanju da otkrije šta ulazi u vodu, sediment i organizme, već ako to učini, nema načina da se to ukloni.

„Ne postoji način da se duh vrati u bocu“, rekao je morski biolog Robert Ričmond, profesor sa Univerziteta Havaji, za BBC.

Tacudžiro Suzuki, profesor nuklearnog inženjeringa sa Istraživačkog centra za ukidanje nuklearnog oružja Univerziteta Nagasaki, rekao je za BBC da plan „neće nužno dovesti do ozbiljnog zagađenja ili lako naneti štetu javnosti – ako sve prođe kako treba“.

Ali s obzirom na to da Tepko nije uspeo da spreči katastrofu 2011, postoji zabrinutost zbog potencijalnog slučajnog ispuštanja kontaminirane vode, dodao je on.

• Istorijske fotografije Černobilja – prvi sati posle nesreće
• Novi stanovnici Černobilja
• Kako se sećamo Černobilja u Srbiji
• Kako je Kuba lečila decu pogođenu černobiljskom katastrofom

Šta kažu susedne zemlje?

Kina je zahtevala da Japan postigne sporazum sa zemljama u regionu i međunarodnim institucijama pre nego što pusti vodu.

Peking je optužio Tokio za kršenje „međunarodnih moralnih i pravnih obaveza“ i upozorio da, ako nastavi da sprovodi plan, „mora da snosi sve posledice“.

Dve zemlje trenutno imaju trnovit odnos, pre svega zbog jačanja vojne moći Japana, ali i neraščišćenim odnosima oko Tajvana, koji Peking vidi kao svoju teritoriju.

Tokio je započeo pregovore sa susedima i ugostio južnokorejski tim stručnjaka u obilasku elektrane u Fukušimi u maju.

Ali nije sigurno da li je Tokio spreman da se obaveže da pre nego što počne da ispušta radioaktivnu vodu u okean dobije odobrenje susednih zemalja.

Za razliku od Kine, Seul je ublažio zabrinutost i u utorak je saopštio da „poštuje“ nalaze Međunarodne agencije za atomsku energiju.

Ali ovaj pristup je razbesneo južnokorejsku javnost, od kojih je 80 odsto zabrinuto zbog ispuštanja vode, prema nedavnoj anketi.

„Vlada sprovodi snažnu politiku zabrane bacanja otpada na moru… Ali sada vlada zamera ni slovo Japanu o otpadnim vodama koje će da ispusti u okean“, rekao je južnokorejski ribar Park Hi-džun za BBC korejski servis.

„Neki od zvaničnika kažu da treba da ćutimo ako ne želimo da još više uznemirimo potrošače. Mislim da je to glupost“, dodao je.

Hiljade ljudi učestvovalo je u protestima u Seulu pozivajući na akciju vlade.

Mnogi u Južnoj Koreji pohrlili su da naprave zalihe morske soli i drugih proizvoda u strahu da će vode biti kontaminirane.

Južnokorejski parlament je prošle nedelje usvojio rezoluciju koja se protivi planu puštanja vode, iako je nejasno kakav bi to uticaj imao na odluku Japana.

Zvaničnici kažu da su pokrenuli „intenzivnu kontrolu“ ispravnosti morskih plodova i drže se postojeće zabrane japanskog uvoza morskih plodova iz regiona oko nuklearne elektrane u Fukušimi.

Da bi ublažio strahove ljudi, premijer Han Duk-so je rekao da bi bio spreman da pije vodu iz Fukušime kako bi pokazao da je bezbedna, dok je jedan zvaničnik prošle nedelje rekao da će samo mali deo ispuštene vode završiti u vodama Koreje.

U drugim delovima regiona, nekoliko ostrvskih država iz regionalne grupe Foruma pacifičkih ostrva takođe je izrazilo zabrinutost, nazivajući japanski plan „još jednom velikom katastrofom zbog nuklearne kontaminacije“.

• Černobilj: Ko živi u zabranjenoj zoni
• Šteta od radijacije u Černobilju „nije preneta na decu“
• Votka od vode iz zabranjene zone Černobilja

Šta odgovara Japan?

Japanske vlasti i Tepko pokušali su da ubede kritičare objašnjavajući da nauka stoji iza procesa prečišćavanja vode, i nastaviće da rade uz „visok nivo transparentnosti“, obećao je premijer Fumio Kišida u utorak.

U dokumentima na sajtu Ministarstva spoljnih poslova, Japan je naveo da druge nuklearne elektrane u regionu – posebno one u Kini – ispuštaju vodu sa mnogo višim nivoima tricijuma.

BBC je uspeo da proveri neke od ovih brojki javno dostupnim podacima iz kineskih nuklearnih elektrana.

Ali najjači adut za Tokio može da bude izveštaj Međunarodne agencije za atomsku energiju, koji je objavio šef agencije Rafael Grosi tokom posete Japanu.

Izveštaj, koji je usledio kao rezultat dvogodišnje istrage, ispitao je da li Tepko i japanske vlasti ispunjavaju međunarodne bezbednosne standarde u pogledu sigurnosti objekta, inspekcije i praćenja uticaja na životnu sredinu i procene radioaktivnosti.

Grosi je u utorak rekao da će plan imati „zanemarljiv radiološki uticaj na ljude i životnu sredinu“.

Odobravanjem svetske agencije za nuklearnu energiju, Japan bi, prema nekim izveštajima, mogao da počne da ispušta vodu iz Fukušime već u avgustu, što bi moglo da postavi scenu za intenzivne obračune sa njegovim kritičarima.

Dodatno izveštavanje: Juna Kim i Čika Nakajama

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]