Upozorenja su nam već poznata.
Ova, 2019. mogla bi da bude jedna od tri najtoplije godine i istoriji.
Vlada Velike Britanije proglasila je nacionalnu vanrednu klimatsku situaciju.
Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš rekao je da „tačka bez povratka više nije tako daleko“.
To se dogodilo uoči dvonedeljnog UN samita u Madridu na kojem se raspravlja o klimatskim promenama i postavljaju ciljevi – 25. konferencije o klimatskim promenama.
Šta se zaista radi na ovim konferencijama – i da li one zapravo donese nekakvu promenu?
Mnoge zemlje imaju sopstvene ciljeve u vezi sa klimatskim promenama.
Na primer, vlada Velike Britanije se obavezala da će smanjiti nivo emisije gasova sa efektom staklene bašte na nulu do 2050. godine.
Postoje i svetski ciljevi za države koje učestvuju na samitima UN u vezi sa klimatskim promenama.
Montrealski protokol, usvojen 1987. godine, bio je međunarodni sporazum sa ciljem da se obnovi ozonski omotač, koji štiti Zemlju od ultraljubičastih zraka, ali su ga hemikalije koje je stvorio čovek uništile.
Do prošle godine je ustanovljeno da se omotač uspešno obnavlja – Severna hemisfera bi mogla da bude u potpunosti obnovljena do 2030-tih, a Antarktik do 2060-tih, navodi se u izveštaju UN.
Samiti o klimatskim promenama – koji su usredsređeni na gasove sa efektom staklene bašte – počeli su da se održavaju 1995. godine. Ali 1997. godine su postavljeni prvi značajni ciljevi.
Kjoto protokol
Kjoto protokol, sklopljen u Japanu 1997. godine, postavio je cilj da 37 država smanji emisiju gasova sa efektom staklene bašte.
Ciljevi su drugačiji za svaku državu, u zavisnosti od toga koliko je razvijena.
Međutim, Sjedinjene Američke Države su se 2001. povukle iz sporazuma – zbog nezadovoljstva što su razvijene zemlje imale pravno obavezujuće ciljeve, dok manje razvijene nisu.
Kanada se povukla 2011. godine, a mnoge druge zemlje nisu ostvarile ciljeve.
Kjoto protokol je dopunjen 2012. u Dohi u Katru.
Ali sporazum se odnosi samo na Evropu i Australiju, koje zajedno imaju manje od 15 odsto emisija gasova staklene bašte.
Međutim, to je utrlo put Pariskom klimatskom sporazumu iz 2015. godine – koji je bio još jedan značajan korak u razgovorima o klimatskim promenama.
Pariski sporazum
Pariski sporazum je otišao dalje od bilo kog međunarodnog sporazuma o klimatskim promenama.
Potpisalo ga je 195 zemalja 2015. godine, a na snagu je stupio novembra 2016.
I Srbija je jedna od potpisnica ovog sporazuma.
Među glavnim tačkama ovog dokumenta su:
- Održavanje globalne temperature „značajno ispod“ dva stepena u odnosu na preindustrijski period i „pokušaj još više ograničimo“, na stepen i po.
- Ograničiti količinu gasova staklene bašte nastalih ljudskom aktivnošću na iste nivoe koje drveće, tlo i okeani mogu prirodno da apsorbuju, počevši između 2050. i 2100.
- Ispitivanje doprinosa svake zemlje u smanjenju emisija svakih pet godina, kako bi se prilagodio izazovu.
- Da bogate zemlje pomažu siromašnijim zemljama pružanjem „klimatskih finansija“ za prilagođavanje klimatskim promenama i prelasku na obnovljive izvore energije.
Jedna od glavnih razlika Pariskog sporazuma bila je ta što je omogućio zemljama da podnose sopstvene ciljeve – umesto da državama kaže koji su im ciljevi.
To je u igru vratilo Sjedinjene Američke Države i Kanadu.
Ali od tada su SAD počele povlačenje iz sporazuma, a predsednik Donald Tramp rekao je da je on nefer za privredu te zemlje.
Rekao je da želi da olakša rad proizvođačima fosilnih goriva u Americi.
Ali u novembru 2020. godine održavaju se izbori u toj zemlji, a drugi predsednik bi mogao da zaustavi povlačenje.
Da li razgovori donose rezultat?
Iako je Pariski sporazum generalno dobro prihvaćen, UN su sapštile da on ne ide dovoljno brzo i daleko.
Izveštaj programa za životnu sredinu UN-a iz 2017. godine pokazuje da sporazum pokriva samo trećinu potrebnog smanjenja emisija.
Navodi se da se svet i dalje ide ka zagrevanju većem od dva stepena .
Izveštaj preporučuje postavljanje ambicioznijih ciljeva 2020. godine.
Očekuje se da će se o ciljevima za sledeću godinu rapravljati na ovogodišnjoj konferenciji u Madridu.
Samit 2020. godine biće održan u Glazgovu, a zemlje su se obavezale da će podneti nove i ažurirane nacionalne akcione planove o klimi.
Generalni sekretar UN Antonio Gutereš će reći na sastanku da se svet sada suočava sa vrhuncem klimatske vanredne situacije.
On je pre konferencije rekao:
„U ključnih 12 meseci pred nama, najvažnije je da obezbedimo ambicioznije nacionalne obaveze – naročito od glavnih emitera – da odmah počnu da smanjuju emisije gasova sa efektom staklene bašte na nivou kojom će biti postignuta neutralnost ugljenika do 2050. godine.“
To bi se moglo shvatiti kao priznanje da, iako vrhovi o klimatskim promenama mogu biti korak ka boljoj budućnosti, treba učiniti više – a vreme ističe.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
