Ella Scott (left) and Alyssa Hoy in 2022

Getty Images
Ela Skot (levo) i Alisa Hoj

Ela Skot i Alisa Hoj samo su želele da „prežive“ srednju školu kad su pronašle svoj poziv – pravo da biraju knjige koje će da čitaju.

Majka Alise Hoj, lokalna nastavnica, otkrila im je da prosvetne vlasti u Leanderu, gradu u američkoj državi Teksas, zabranjuju nekoliko knjiga u akademskim institucijama, navevši kao razlog za to „pritužbe“ roditelja.

Ovaj razgovor u decembru 2021. godine inspirisao je dve tinejdžerke da osnuju „klub zabranjenih knjiga“.

Od tada je niklo još mnogo sličnih klubova širom SAD-a kao reakcija ne sve veću cenzuru nad književnim delima u školama i javnim bibliotekama.

Od male grupe devojaka do pokreta

„Nismo imale pojma da se zabrane dešavaju i smatrale smo da nešto mora da se preduzme po tom pitanju kako bi se ukazalo na problem“, kaže za BBC Skot (17) u video pozivu.

„Definitivno dezorijentiše kad pomislite samo da se ovo dešava u zemlji kao što je Amerika u kojoj gajimo kulturu slobode.“

Two girls posing with banned books

VHS Banned Book Club
Skot i Hoj

Klub zabranjenih knjiga Ele Skot i Alise Hoj započeo je sa grupom devojčica iz njihovog odeljenja, a potom narastao da obuhvati učenike iz čitavog Vandergrifta, državne srednje škole sa 2.709 đaka.

„Dolaze nam ljudi sa različitih godina srednje škole i različitog porekla.

„Sjajno je čuti raznovrsne razgovore koji proisteknu iz toga, dok razgovaramo o problemu koji se tiče svih nas“, dodaje Hoj, koja takođe ima 17 godina.

Hiljade zabranjenih knjiga

Leander je daleko od usamljenog slučaja da su prosvetne vlasti ograničile pristup književnim delima koja su proglašena kontroverznim.

Američko bibliotekarsko udruženje (ALA) saopštilo je u martu da su zahtevi za povlačenje knjiga iz školskih i javnih biblioteka 2022. dostigli najveći broj pokušanih zabrana knjiga otkako je ova evidencija počela da se vodi pre 20 godina.

U najskorijem izveštaju, koji pokriva period školske 2021/2022. godine u SAD, PEN Amerika, njujorška nevladina organizacija koja prati književnu cenzuru, prijavio je da su školski distrikti izdali više od 2.500 zabrana knjiga u 32 savezne države.

PEN Amerika procenjuje da su te odluke pogodile 5.000 škola i skoro četiri miliona đaka.

Teksas, gde žive Skot i Hoj, imao je najveći broj zabranjenih knjiga (801), a slede Florida (566) i Pensilvanija (457).

Ovi brojevi mogli bi još više da narastu u čitavim SAD.

Krajem marta, većinski republikanski Predstavnički dom usvojio je zakon poznat kao Povelja roditeljskih prava, za koji kritičari kažu da će omogućiti roditeljima pravo veta na knjige u državnom školskom sistemu.

Predlog zakona tek treba da bude odobren u gornjem domu, koji ima demokratsku većinu.

„Prirodno je da će nekome uvek biti neprijatne neke teme“, kaže Skot.

„Ali to nije nužno osnov da se uklone knjige i prilika za sve da donesu neki sud.“

„Pokušaj ućutkivanja istine“

Većina poziva za zabranu odnosi se na knjige koje se bave rasnim i seksualnim identitetom.

PEN Amerika kaže da je od 2021. do 2022. godine neku vrstu cenzure pretrpelo više od 1.600 naslova.

Više od 80 izdvojenih knjiga imalo je neki istaknuti LGBT ili nebelački lik.

Jedna od tih knjiga bila je Nisu svi dečaci plavi Džordža M. Džonsona, memoari o odrastanju kvir crnca, koja je postala treći najzabranjivaniji naslov od školskih vlasti.

„Svaki put kad napišete knjigu u kojoj pišete o vlastitoj istini, biće ljudi koji

će želeti da ućutkaju tu istinu“, izjavio je Džonson 2022. u intervjuu za američki državni radio NPR.

Pisac i novinar, koji kad govori o sebi koristi zamenicu „oni“, veruje da je školski plan i program koji se predaje u većini američkih školskih sistema i dalje u ogromnoj meri prilagođen strejt, belačkom, muškom tinejdžeru – a ljudi iza takvih odluka imaju problem da prihvate diverzitet.

„Čovek prosto pomisli: ‘Oh, moj bože, koliko opasno može da bude kad bi mladi beli tinejdžeri zapravo naučili nešto o drugim ljudima koji žive u društvu zajedno sa njima?'“

Writer George M. Johnson in a 2022 event in New York

Getty Images
Džordž M. Džonson

Ali cenzura isto tako pogađa i klasike koje američki školarci čitaju već decenijama.

Jedan primer je Ubiti pticu rugalicu, Pulicerovom nagradom ovenčan roman Li Harper objavljen 1960. godine koji govori o rasnoj nepravdi u SAD.

Nju su zabranili školski distrikti u Oklahomi i Severnoj Karolini 2021. godine.

Organizacije za zaštitu slobode govora tvrde da su se učestalost i količina pritužbi pojačali zbog političke polarizacije koja je nastala posle žestoko osporavanih američkih predsedničkih izbora 2016. i 2020. godine.

PEN Amerika kaže da je identifikovala najmanje 50 grupa koje zagovaraju zabranu knjiga na lokalnom, državnom i nacionalnom nivou.

Većina je, kaže ova NVO, formirana 2021. godine.

„Roditelji i pripadnici zajednice igraju važnu ulogu u oblikovanju onoga što đaci čitaju u školama“, kaže u saopštenju Suzan Nosel, glavna izvršna službenica PEN Amerike.

„Ali ovo odlazi mnogo dalje od prirodnog izražavanja zabrinutosti ili normalne rasprave između roditelja i prosvetara u zdravom školskom okruženju.“

Takođe, pravila o tome ko može da ospori neku knjigu variraju među školskim distriktima.

Neka čak omogućuju ljudima koji nisu roditelji đaka da izraze negodovanje.

Demonstrators who support banning books gather during a protest outside of the Henry Ford Centennial Library in Dearborn, Michigan, on 25 September, 2022

Getty Images

Otpor vlastima

Skot i Hoj žele da se čuje njihov glas u ovoj raspravi.

Jedna od knjiga o kojoj se nedavno razgovaralo u njihovom klubu još je jedan često zabranjivan naslov, „Iz tame Ešli Houp Perez“, roman o ljubavnoj vezi meksičko-američke tinejdžerke i afričko-američkog tinejdžera tridesetih godina prošlog veka u Teksasu.

„Strašno je neobično da u društvu koje je toliko individualistički nastrojeno kao američko ima ljudi koji pokušavaju da oduzmu ljudima priče o različitim individualnostima“, ističe Hoj.

„To stvara neku vrste ‘idealne’ osobe koja morate da budete. Zastrašujuće je odrastati u ovakvim vremenima.“

Teksaški tinejdžeri deo su šireg pokreta iz naroda koji čini mnogo više od običnog prkošenja zabranama knjiga njihovim čitanjem.

U državi Misuri, dvoje ćaka odvelo je školski distrikt Ventzvil na sud prošle godine zbog odluke da uklone osam knjiga proglašenih „opscenim“, uključujući Najplavlje oko Toni Morison, dobitnice Nobelove nagrade za književnost 1993.

Sedam naslova su prosvetne vlasti kasnije dobrovoljno vratile u školske biblioteke.

Još jedan slučaj koji je završio u vestima u SAD bio je dugi protest srednjoškolskih đaka u Pensilvaniji 2021. godine zbog odluke da se ograniči pristup više od 300 knjiga, filmova i članaka uglavnom vezanih za crnačke i Latino autore.

Deo ovog pokreta su i kampanje da se omogući pristup delima koja su se našla na meti.

Na Floridi, aktivista i pesnik Adam Trit osnovao je Fondaciju 451, koja otkupljuje zabranjene knjige i deli ih na javnim mestima, uključujući kafeterije i poslastičarnice.

A young protester holds a placard at a rally against banning books in Dearborn, Michigan, on 25 September, 2022

Getty Images

„Podelili smo skoro 3.000 od tih knjiga deci i mladima, a moj san je da sakupimo još više sredstava da bi ova akcija postala nacionalna“, kaže Trit (58) za BBC.

Profesor engleskog u srednjoj školi u gradiću Palm Bej, Trit je otpočeo kampanju u maju prošle godine nakon što je dobio poruku od lokalnih prosvetnih vlasti u kojoj se traži uklanjanje dve knjige (Lovac na zmajeve i Klanica 5) iz njegovih časova zato što se dela smatraju „pornografskim“ i „antihrišćanskim“.

„U glavi mi je zazvonilo na uzbunu i odmah sam znao da mora nešto da se preduzme.“

Trit kaže da njegova kampanja izaziva dve vrste reakcija: s jedne strane su zahvalni mladi i njihovi roditelji, uključujući pripadnike LGBT zajednice.

Sa druge je besni dijalog sa ljudima koji se protive inicijativi.

„Vređaju me i optužuju da sam pedofil. I često dobijam pretnje smrću“, dodaje ovaj profesor.

On kaže da je važno skrenuti pažnju na stvar koju, da ironija bude veća, većina Amerikanaca u načelu podržava.

Nacionalne ankete pokazuju da se većina ljudi svih političkih opredeljenja protivi zabranama.

Problem je, smatra Trit, što ta većina ne učestvuje u raspravi.

„Zbog toga je važno videti mlade kako protestuju. Možda su još suviše mladi da bi glasali i menjali zakon, ali se zato već bore.“

A pop-up banned books distribution point

Adam Tritt

Muzika za uši teksaških đaka kao što su Ela Skot i Alisa Hoj i njihov Klub zabranjenih knjiga.

„Zauzele smo stav u raspravi za koju smatramo da se uglavnom vodi na sednicama prosvetnih veća i koju pokreću roditelji koji ne žele da njihova deca pročitaju neku knjigu“, kaže Skot.

„U redu je da vam ne bude prijatno i da ne pročitate neku knjigu. Ali oduzeti je svima ostalima prosto nije fer“, dodaje Hoj.


Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari