Ako bi Spotifaj pokušao da sabere godine i napravi presek omiljenih izvođača BBC novinara za 2025. godinu, verujem da bi ostao zbunjen.

Smenjivali su se sveži albumi dobro poznatih zvezda, pesme novijih alternativnih bendova koji su tek stupili na lokalne scene, ali i dečije pesme puštane u ranim jutarnjim satima ili kasno uveče.

Bilo je tu i mnoštva koncerata, u zemlji i inostranstvu, pa se muzički užitak neretko selio iz soba i slušalica, na velike koncertne i festivalske zvučnike i prostore.

Ali šta nas je to posebno oduševilo?

Evo zajedničke, žanrovski šarolike i notama živopisne, plejliste BBC novinara.

Od ulica Bejruta, do crnogorskog zatvora i odlaska velikana

Baš kao i na starim kasetofonima, da bi muzika počela da svira, potrebno je i na striming platformama poput Spotifaja stisnuti čarobno dugme u obliku trougla – plej, posle čega sledi zadovoljstvo.

Tako je „svašta stalo u 2025. godinu“, kao i na listu Žarke Radoje – od švedskog garažnog, post-pank sastav Vijagra bojsa, preko Sofiana Pamarta i Eša, do Stoun Rozisa.

„Kada je prevrnem i sastavim, najviše je tu bila muzika ljudi koji su nas napustili“, kaže jedna od BBC urednica.

Odlazak velikana jugoslovenske muzike Matije Dedića i Gabi Novak na njenu listu je doneo sve što su odsvirali i otpevali zajedno, na prvom mestu Sreću.

Iz grla je pevala The Fools Gold, I Wanna Be Adored i She Bangs the Drums, kada je čula da je preminuo Mani (Geri Manfild), basista kultnog britanskog alternativnog benda Stoun Rouzis.

„Malo dalje ka jugu, ulicama Bejruta i drugih gradova Libana pevale su se pesme i nosile fotografije kultnog muzičara Ziada Rahbanija, čija je umetnost zauvek obeležila taj deo sveta“, dodaje ona.

Tokom 2025. napustili su nas mnogi velikani svetske muzike, između ostalih, Ozi Ozborn, pevač legendarne grupe Blek Sabat, rege bard Džimi Klif i britanski bluz-rok kantautor Kris Ria.

Negde tokom leta, Grujica Andrić je prvi put čuo za crnogorski alternativni rok bend Parampaščad, koji ga je „kupio na prvu.“

Posebno ga je oduševio singl Za tebe i mene koji je čuo nekoliko meseci po objavljivanju decembra 2024.

„Kasnije sam nastavio da preslušavam ceo album Na putu ka Suncu grupe iz Spuža, naselju u crnogorskoj opštini Danilovgrad, na koju mi je jedina asocijacija bio najpoznatiji crnogorski zatvor“, kaže on.

Diskografski plodonosna 2025.

Na svetskom nivou diskografska 2025. godina bila je izuzetno plodonosna, pa je tako Grujicu posebno obradovao novi album grupe Florence +The Machine – Everybody Scream.

„Nešto drugačije, što ipak dovoljno podseća na dosadašnji opus Florens Velš i njene mašine, koje sam dosta slušao tokom studentskih dana“, kaže Grujica.

Neke pesme su „mračne i melanholične, ima tu i besa kojem vrištanje pomaže da izađe iz vas.“

„Kasnije sam pročitao da je Florens radila na albumu pošto je 2023. imala pobačaj, koji je jedva preživela usled komplikacija, otud i bes i vrisak i mračniji stihovi.“

Odlična muzika je stizala, kako širom sveta, tako i sa Balkana, kaže Nemanja Mitrović.

Beogradski melodični pankeri No Comply su se „posle godina pauze vratili na scenu“ i objavili istoimeni prvenac, kao i njihove nešto mlađe, instrumentalne i alternativne metal-indi komšije iz grupe Sivo, nazvavši ga Širimo ruke ka novom vremenu koje dolazi.

U prvi plan na globalnom nivou, isplivali su mu Kanađani – post pank/sint/njuvejv duo Home Front sa „Watch It Die“, legendarni Propagandhi i njihov novi album „At Peace“, kao i „Renaissance“ oi atrakcije Béton Armé.

Nikad nije kasno da se omiljeni bend uživo sluša glasno

Postoje bendovi za koje kažemo „kad-tad“.

Ovaj skup priloga, često upotrebljavan u srpskom, Svetlani Paramentić zazvučao je i te kako stvarno kada je videla da njen voljeni, britanski indi-duo Hurts, dolazi na novosadski festival Egzit.

„Tih dana sam preslušavala pesme koje nisam čula godinama, ali se odlično sećam da sam za svaku, kada sam je prvi put čula pomislila ‘ovo mora biti jako dobro čuti uživo’.

„Otišla sam prvi put sama na koncert, progurala se među prve redove, skakala, pevala i imala ogroman osmeh na licu“, kaže Svetlana.

Za Dejanu Vukadinović najjači utisak je ostavio julski koncert Bilija Ajdola u Beogradu.

„Njegov buntovnički duh koji ne prestaje posle toliko godina, glas i ogromna, ogromna, luda energija dominirali su binom, a mene terali da se derem iz petnih žila i đuskam sve vreme.

„Pesme su mu uglavnom dinamične i ne možete samo da stojite – prosto vas tera da igrate, pomerate telo i pevate, ali kada sam čula da peva Flesh For Fantasy, jednu od mojih najdražih, mislim da sam zaboravila na svet oko sebe i prosto upijala svaki takt i svaku reč“, kaže ona.

Sličan osećaj imala je i kad je izvodio Eyes Without Face, koja spada u njegove sporije pesme, ali su tekst i melodija snažni.

„Kada je zapevao I spent so much time, believing all the lies, to keep the dream alive, mislim da je publika na trenutak prestala da diše i prepustila se njegovom glasu“, priseća se Dejana.

I Nemanja Mitrović je maltene na zalasku 2025. uspeo da pogleda njegove miljenike, američki hardkor sastav Turnstile, koji se otisnuo na turneju po Evropi zarad promocije novog albuma.

Na tom putu su stigli i do nemačkog grada Dizeldorfa gde ih je BBC novinar, ušuškan u grotlu prvih redova, među više hiljada fanova, slušao i slušao.

„Trenutno najbolji svetski hardkor bend, po meni, koji se ne libi da krši pravila i prkosi žanrovskom konzervativizmu, prošle godine je objavio još jedan diskografski dragulj – Never Enough.

„Uh, kad se setim melodija, kako novijih pesama – Sole, Seein’ Stars i Birds, tako i onih sa prethodnog albuma – Holiday, Mistery i, mog večnog aduta, Don’t Play, momentalno se naježim“, kaže Nemanja.

Dva dana kasnije pojavili su se i na „Revolution Calling“ festivalu u Ajdhovenu (Holandija) i na zaprepašćenje mnogih otprašili pesmu Birds, pokazavši da ih „slava nije razmazila“, dodaje.

U martu je u beogradskom Studentskom kulturnom centru (SKC) slušao i više mladih domaćih bendova žešćeg zvuka na festivalu Jači od mržnje po njegovom ličnom sudu – istorijskom.

„Bio je to jedan generacijski spektakl podržan i potpomognut nešto starijim ljubiteljima ekstremnih gitarskih zvukova.

„Trenutak u vremenu i prostoru kada je velika sala kultnog prostora bila (ponovo) dupke puna, a okupljeni nasmejani, vedri i ispunjeni pozitivnom energijom koja je stizala i sa bine, između ostalih, od sastava Neven i Ukor„, deli utiske on.

Elizabet Frejzer na Arsenal festu u Kragujevcu

Koncerte nije propuštao i Jakov Ponjavić.

„Počevši sa krajnje meditativnim Bohren & der Club of Gore i Tindersticks u januaru i martu, do fantastičnih Fontaines D.C. i otkačenog Džona Mausa u Beogradu“, kaže on.

Ipak, najsrećniji je bio dok je slušao omiljenu divu iz tinejdžerskih dana Elizabet Frejzer, nekadašnju pevačicu bendova Cocteau Twins i This Mortal Coil, koja je bila gošća na letošnjem koncertu Massive Attack-a u okviru kragujevačkog Arsenal festa.

Savršeni zvuk – kao na ploči

Iva Gajić je bila na manje koncerata nego obično, ali su bili upečatljivi.

U julu je u Budimpešti slušala norvešku pevačicu Auroru.

„Koncert je bio na otvorenom, što je atmosferu činilo još lepšom. Ona je bila bosa na sceni i stalno u pokretu.

„Između pesama je pričala. Znala je gde je došla i da se tu nedelju dana ranije održao Prajd, uprkos zabrani. Pričala je i o ratovima i ekološkoj svesti.

„Činilo se kao da za nju taj koncert nije bio samo još jedan u nizu“, kaže Iva.

Mesec dana ranije bila je i na koncertu Bili Ajliš, mlade američke pop zvezde, u Bolonji.

U jednom ranijem intervjuu Bili je rekla da ju je upravo Aurora inspirisala da se bavi muzikom.

Ipak, koncerti su bili potpuno različiti.

„Kod Bili je sve bilo precizno, gotovo hirurški isplanirano – pokreti, svetlo, pauze.

„Zvučala je savršeno, kao na ploči.“

Bengeri ‘Razbole se lisica’ i ‘Kad je bio mrak’ i Dragan Laković GOAT

Pronašavši mesto između domaće hip-hop supergrupe Fujčinela bojs i hitova poput New Noise od švedskog hardkor sastava Refused i Sucks 2 Suck, zajdničke pesme grupe Alpha Wolf i legendarnog repera Ajs-Tija, Turnstile je 2025. stigao i u dom Slobodana Maričića.

Otkrio ih mu je kolega Nemanja „priznaje“ i kaže „da će je delom pamtiti po tome“, ali ipak mnogo više po žanrovski nešto drugačijem repertoaru.

I to Dragana Lakovića.

„Kada bi mi Spotifaj sabrao koliko imam godina na osnovu muzike koju sam slušao u 2025. godini, brojka bi verovatno bila prilično niska“, kaže on.

Slušao ga je u raznim okolnostima, u ranu zoru, u pola noći, umoran i pospan, svaku po 1.000 puta i aprila do danas gotovo da nije bilo dana bez Dragana Lakovića.

„I čovek je stvarno GOAT (najbolji svih vremena).

„Deluje da se mojoj ćerki najviše sviđaju Razbole se lisica i Miš je dobio grip, koje su realno bengeri, ali uvek su dobro prolazile i Kad je bio mrak, Magarence Njako, Slon lepotan Dondolan (i slonica Mica), uz neizbežnu Telefonijadu belog slona i crnog telefona.

„Ali ako mene pitate, a valjda se i ja računam, omiljena mi je Bolesnik na tri sprata„, kaže Slobodan.

Našega starog doktora Jana, telefon zove sa Kalemegdana: ‘Doktore dragi, hitno je vrlo, imamo gosta, boli ga grlo’“, peva moćni Dragan Laković na početku.

Doktor pita na koji sprat da dođe, na šta oni odgovore „teško je reći, boli ga čitav drugi i treći“, pa „čudom se čudi naš doktor Jan, kakav bolesnik je trospratan“.

„A to je žirafa iz zoološkog vrta, kapirate – to je smešno.“

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]