Smrtonosni novi virus. Hiljade zaraženih ljudi. Nema leka. Nema vakcine.
Bili smo u ovoj situaciji već mnogo puta.
Samo u poslednjih pet godina, svet se suočio sa epidemijama ebole, zike, još jednog korona virusa po imenu mers (Bliskoistični respiratorni sindrom) i sada virusom prosto poznatim kao „2019-nCoV“.
On je već zarazio hiljade ljudi i ubio više od 100.
Ali za razliku od mnogih prethodnih epidemija, kada su bile potrebne godine i godine da se izrade vakcine za zaštitu ljudi, sada su istraživači počeli da rade na na vakcini koja bi doprinela zaustavljanju ove epidemija, svega nekoliko sati nakon što je virus identifikovan.
Kineski zvaničnici vrlo brzo su objavili genetski kod korona virusa. Ta informacija pomaže naučnicima da odrede odakle je virus najverovatnije potekao, kako bi mogao da mutira tokom širenja epidemije i kako da zaštite ljude od njega.
Uz tehnološki napredak i veću spremnost vlada širom sveta da odvoje novac za istraživanja novootkrivenih bolesti, istraživačke ustanove bile su spremne da brzo krenu u akciju.
Neprikosnovena brzina
U laboratoriji Inovija u San Dijegu, naučnici koriste relativno novi tip DNK tehnologije da razviju potencijalnu vakcinu. Plan je da se sa testiranjem vakcine „INO-4800″ – kako se trenutno zove – krene početkom leta.
„Čim je Kina obezbedila DNK sekvencu virusa, mogli smo da je provučemo kroz laboratorijske kompjutere i izradimo virus u roku od tri sata“, kaže Kejt Broderik, viša potpredsednica istraživanja i razvoja u Inoviji.
„Naše DNK medicinske vakcine su novina po tome što koriste DNK sekvence virusa kako bi gađale određene delove patogena za koje verujemo da će telo na njih pokrenuti najsnažniju reakciju.“
„Potom koristimo ćelije samog pacijenta da postanu fabrike vakcine, ojačavajući vlastiti telesni prirodni odbrambeni mehanizam.“
Inovio kaže da ako prvobitne probe na ljudima budu bile uspešne, uslediće šira ispitivanja, idealno u uslovima epidemije u Kini i to „do kraja godine“.
Nemoguće je predvideti da li će se ova epidemija možda okončati do tada. Ali ako se Inovijin raspored ostvari, kompanija kaže da će to biti najbrže da je neka nova vakcina razvijena i isprobana u uslovima epidemije.
Poslednji put kad se sličan virus – Sars – pojavio 2002. godine, Kina je veoma sporo obznanila svetu šta se dešava. I tako, dok se rad na vakcini tek zahuktavao, epidemija se već maltene bila okončala.
Vremenski sled događaja oko 2019-nCoV
- 31. decembar 2019. – Kina obaveštava Svetsku zdravstvenu organizaciju o velikom broju slučajeva nalik upali pluća u Vuhanu
- 1. januar 2020. – Zatvorena je pijaca sa morskim plodovima i životinjskom hranom sa koje se smatra da je potekla epidemija
- 9. januar – SZO saopštava da infekciju izaziva novi tip korona virusa
- 10. januar – Kina objavljuje genetski kod novog virusa
- 11. januar – Naučnici počinju da rade na vakcini – potvrđena prva smrt
- 13. januar – Virus se prvi put širi van granica zemlje, sa prvim otkrivenim slučajem na Tajlandu
Rad u ovim laboratorijama finansira Koalicija za inovacije pripremljenosti na epidemije (Cepi), koju čine i finansiraju vlade i filantropske organizacije iz svih krajeva sveta.
Nastala je posle epidemije ebole u Zapadnoj Africi kako bi pružila sredstva za ubrzani razvoj vakcina za nove bolesti.
Doktorka Melani Savil, direktorka istraživanja i razvoja vakcina u Cepiju, kaže: „Naša misija je da se postaramo da epidemije više ne predstavljaju pretnju po čovečanstvo i da razvijemo vakcine za nove zarazne bolesti.“
„Molekularna klema“
Cepi finansira i dva druga programa koji razvijaju vakcinu za ovaj novi korona virus.
Univerzitet u Kvinslandu radi na vakcini „molekularne kleme“, za koju kaže da „omogućava ciljanu i brzu proizvodnju vakcine protiv višestrukih viralnih patogena.“
Takođe, Moderna Inc iz Masačusetsa udružila se sa američkim Nacionalnim institutom za alergije i zarazne bolesti kako bi ubrzala njegova istraživanja.
SZO koordinira ovu globalnu potragu za novom vakcinom. Ona kaže da prati napredak brojnih istraživačkih ustanova, uključujući tri koje podržava Cepi.
Iako su svi napori da se dođe do vakcine za ovaj novi korona virus ubrzani, istraživanje je u svim centrima još uvek u ranoj fazi trke za pronalaženje nove vakcine. Za klinička ispitivanja potrebno je vreme i najbolje se vrše u okviru uslova epidemije.
Koliko je korona virus blizu Srbije
Korona virus: Kako, šta, gde, kad – odgovori na sva vaša pitanja
Život u doba korona virusa: Šta kažu Balkanci koji žive u Kini
Nema garancija da će bilo koji dosadašnji dizajn biti bezbedan i efikasan za upotrebu na epidemiji u Kini.
Ana Marija Henao-Restrepo iz programa Vanrednih zdravstvenih situacija Svetske zdravstvene organizacije kaže: „Razvili smo okvir za donošenje odluke o tome vakcina kog kandidata treba da se testira prva.“
Zbog čega se virusi poput korone sve brže šire
Korona virus – teorije zavere, lažne vesti i zablude
„Eksperti će uzeti u obzir brojne kriterijume, uključujući prihvatljivi bezbednosni profil, indukciju odgovarajućih imunih reakcija i vremensku dostupnost dovoljnih zaliha doza vakcine.“
„Razumevanje bolesti, njenih rezervoara, njenog prenošenja, njene kliničke ozbiljnosti i razvijanje efikasnih kontra mera ključno je za zauzdavanje epidemije.“
SZO treba da donese odluku koja vakcina će biti prva testirana na ljudima u narednim danima.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
